U SAD procenjeno da je minimalna profitabilna cena tri dolara po jajetu, dok ćurke nose jaja znatno ređe od kokošaka

Industrijska proizvodnja ćurećih jaja suočava se sa značajno višim troškovima u poređenju sa proizvodnjom kokošijih jaja, što je dovelo do toga da bi proizvođači morali da naplate čak 36 dolara za tuce ćurećih jaja, odnosno tri dolara po komadu, kako bi ostvarili profit. Prema procenama stručnjaka iz SAD, ćurke nose jaja znatno ređe od kokošaka, a za početak nošenja jaja potrebno im je oko sedam meseci.

Nutritivno, ćureća jaja su bogatija od kokošijih, sa gotovo dvostruko više kalorija i masti, ali i tri puta više holesterola. Ipak, zbog retkog nošenja jaja i dugog perioda sazrevanja, kao i većih potreba za hranom i negom, troškovi uzgoja ćurki su višestruko veći.

Kimon Vilijams iz Nacionalne federacije za ćuretinu ističe: „Ćurke imaju duži životni ciklus, pa moraju da dostignu oko sedam meseci pre nego što mogu da počnu da nose jaja.“ Zbog ovih specifičnosti, ćureća jaja su danas uglavnom dostupna kao delikates i nisu prisutna u redovnoj prodaji poput kokošijih jaja.

Sa druge strane, ćureće meso ostaje popularno jer jedna ptica daje znatno više mesa po komadu u poređenju sa kokoškama, što čini proizvodnju mesa isplativijom. U prošlosti su ljudi češće konzumirali ćureća jaja, ali ih je industrijska proizvodnja i ekonomska računica potisnula sa tržišta.

Novi gasni aranžman na šest meseci, Srbija trenutno ima 650 miliona kubnih metara gasa u skladištima

Javno preduzeće Srbijagas očekuje da će novi aneks ugovora za snabdevanje ruskim gasom biti postignut 26. ili 27. marta, i da će važiti šest meseci, izjavio je generalni direktor Dušan Bajatović. Postojeći ugovor ističe 31. marta, a novi će, prema njegovim rečima, važiti od 1. aprila do 1. oktobra.

“Ugovor će verovatno biti poznat po detaljima 26. ili 27. marta. Dogovor poslednji koji smo imali je da bude potpisan na šest meseci, što znači do 1. oktobra ove godine”, rekao je Bajatović.

On je objasnio da aneks obuhvata količinu od 2,5 milijarde kubnih metara, odnosno šest miliona kubnih metara gasa dnevno. Bajatović je naveo da se ugovor ne može zaključiti na duži period zbog ograničenja na evropskom tržištu: “Evropa to ne dozvoljava, kao što znate. Mi aneksiramo stari ugovor. On je na dve i po milijarde, to je šest miliona metara kubnih gasa dnevno.”

Govoreći o aktuelnim zalihama, Bajatović je saopštio da Srbija trenutno ima oko 650 miliona kubnih metara gasa u skladištima, što je dovoljno za šest meseci letnje potrošnje, odnosno tri meseca u zimskom periodu. “Prema tome, pitanje gasa će biti rešeno u onoj meri u kojoj to zadovoljava ono što imamo u Srbiji”, rekao je.

Dodao je i da se vode razgovori sa Azerbejdžanom o mogućnosti nabavke dodatnih količina gasa i potencijalnoj izgradnji nove elektrane.

Kada je reč o zalihama drugih energenata, Bajatović je naveo da Srbija trenutno ima dizela za 90 dana, benzina za 60 dana, dok su zalihe kerozina dovoljne za oko mesec dana, pri čemu vojne rezerve nisu uključene u ove procene.

Na pitanje o mogućnosti da kompanija MOL dobije dozvolu do 24. marta za kupovinu ruskog udela u NIS-u, Bajatović je rekao da su svi elementi ugovora poslati, ali da nije siguran da će transakcija biti zaključena do tog datuma.

OFAK produžio licencu NIS-u do 17. aprila, pregovori uključuju i mogućeg manjinskog partnera ADNOK

Mađarska naftna kompanija MOL i ruski Gaspromnjeft planiraju da do 31. marta potpišu kupoprodajni ugovor o preuzimanju 56,15 odsto udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS-u), prema navodima mađarskog portala Origo. Realizacija ove transakcije zavisi od odobrenja američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) i relevantnih srpskih državnih i regulatornih organa.

Uz Gaspromnjeft, MOL vodi pregovore i sa nacionalnom naftnom kompanijom Ujedinjenih Arapskih Emirata, ADNOK-om, koji bi mogao postati manjinski partner u NIS-u. MOL grupa je 19. januara objavila da je postignut dogovor o glavnim uslovima obavezujućeg okvirnog sporazuma sa Gaspromnjeftom, kojim bi stekla 56,15 odsto vlasničkog udela u NIS-u.

Američki OFAK je produžio licencu za rad NIS-u do 17. aprila, što je prema pisanju Origa ključno za energetsku bezbednost Srbije i omogućava nastavak procesa promene vlasničke strukture. Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović istakla je da je produženje licence važno u uslovima rasta cena nafte, naglasivši da Rafinerija u Pančevu nastavlja sa radom, da je snabdevanje gorivom stabilno i da nema potrebe za stvaranjem zaliha.

Prethodna dozvola OFAK-a, izdata 20. februara, omogućila je NIS-u poslovanje do 20. marta, uključujući održavanje ugovora, uvoz i preradu nafte, potrebne transakcije za sigurnost snabdevanja i finansijska poravnanja. Dodatno, OFAK je izdao posebnu dozvolu akcionarima i zainteresovanim stranama za pregovore o restrukturiranju vlasništva, koja važi do 24. marta.