Međunarodni aerodrom ‘Kralj Halid’ u Rijadu ponovo je bio meta napada, potvrđena smrt jednog državljanina Pakistana i više povređenih.

U najnovijem incidentu, napad na aerodrom u Rijadu tokom protekle noći odneo je život jednom pakistanskom državljaninu, dok je povređeno još 11 ljudi, saopštila je Saudijska uprava za civilno vazduhoplovstvo. Prema zvaničnoj izjavi, Međunarodni aerodrom ‘Kralj Halid’ pretrpeo je materijalnu štetu, čija se tačna procena još utvrđuje. Ovaj događaj predstavlja nastavak serije napada na istu lokaciju tokom protekle nedelje.

Na društvenim mrežama pojavili su se snimci nastali neposredno nakon napada. Zvaničnici upozoravaju da su snimci uznemirujući i savetuje se oprez prilikom njihovog gledanja. Prema prethodnim informacijama, prošle sedmice je na ovom aerodromu izvedeno više napada, od kojih je najteži bio u subotu, kada je poginulo najmanje 12 ljudi, a 309 je povređeno.

Detalji napada na aerodrom u Rijadu

Napad na aerodrom u Rijadu dogodio se tokom noći, a prema rečima saudijskih vlasti, poginuo je jedan državljanin Pakistana. Pored toga, 11 osoba je zadobilo povrede različite težine. Materijalna šteta je značajna, a stručne ekipe su još na terenu kako bi procenile pun obim oštećenja. U međuvremenu, aerodrom je ostao pod pojačanim merama bezbednosti.

Važno je napomenuti da je ovo samo jedan u nizu napada na Međunarodni aerodrom ‘Kralj Halid’ tokom kratkog vremenskog perioda. Tokom prethodne sedmice, napadi su rezultirali većim brojem žrtava, što izaziva zabrinutost nadležnih i međunarodne zajednice zbog učestalosti incidenata na ovoj važnoj saobraćajnoj tački.

Reakcije i istraga povodom napada

Saudijske vlasti su odmah pokrenule istragu kako bi utvrdile odgovorne za napad i razjasnile okolnosti. U zvaničnom saopštenju ističe se da su bezbednosne službe u pripravnosti i da se preduzimaju sve potrebne mere radi zaštite građana i putnika. Na društvenim mrežama kruže snimci i fotografije sa lica mesta, a zvaničnici upozoravaju na uznemirujući sadržaj.

Pored toga, napad na aerodrom u Rijadu izazvao je osude iz brojnih zemalja, koje izražavaju solidarnost sa žrtvama i osuđuju napade na civilne objekte. Istraga će, prema navodima nadležnih, biti prioritet i biće uključene sve relevantne institucije radi utvrđivanja uzroka i identiteta počinilaca. U međuvremenu, stručne službe nastavljaju da procenjuju materijalnu štetu i pružaju pomoć povređenima.

Ovaj slučaj dodatno skreće pažnju na bezbednosnu situaciju u regionu i potrebu za pojačanim merama zaštite na ključnim infrastrukturnim objektima. Napad na aerodrom u Rijadu ostaje predmet istrage i pažnje međunarodne javnosti.

Zelenski zahteva odgovor od Putina, dok zapadne zemlje podržavaju Trampovu inicijativu za prekid napada na energetsku infrastrukturu.

Donald Tramp je izjavio da je postignuto “energetsko primirje Rusije i Ukrajine”, navodeći da ono stupa na snagu odmah. Ova vest izazvala je iznenađenje i reakcije zvaničnika, posebno ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je zatražio jasnu potvrdu od Vladimira Putina i istakao da Ukrajina podržava primirje ukoliko ga Rusija zvanično prihvati.

Prema Trampovim rečima, dogovor o energetskom prekidu vatre ima za cilj da olakša isporuku ruskog dizela na svetsko tržište i smanji cene goriva u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, Moskva se još nije oglasila povodom ove inicijative.

Reakcije na energetsko primirje Rusije i Ukrajine

Zelenski je izjavio da je za njega “novo” da je na snazi energetsko primirje Rusije i Ukrajine, ali je naglasio da će Kijev podržati svaki dogovor koji Moskva prihvati. On je na društvenim mrežama naveo da ukrajinski zvaničnici očekuju jasne detalje iz dijaloga između Amerike i Rusije.

“Ukrajina je spremna da ne napada rusku energetsku infrastrukturu i očekuje istu spremnost od Rusije, kao i saglasnost predsednika SAD po tom pitanju”, naglasio je Zelenski. U isto vreme, optužio je Rusiju za nastavak napada na ukrajinska energetska postrojenja, uključujući napad dronom na elektranu u Kijevu koji je doveo do nestanka struje, te nove udare na objekte u Harkovskoj oblasti.

Sporazum o dizelu i kritike iz Evrope i SAD

Trampov dogovor o privremenom ukidanju sankcija na uvoz ruskog dizela izazvao je podeljene reakcije. Evropska unija, Velika Britanija, Francuska i Kanada izrazili su podršku pozivu na energetsko primirje, dok su evropski zvaničnici i više američkih političara, uključujući članove Trampove Republikanske stranke, istakli da ne podržavaju ovaj sporazum.

Sedam senatora iz obe američke stranke saopštilo je da Trampov dogovor sa Rusijom direktno krši postojeći zakon koji zabranjuje uvoz ruske energije dok traje agresija na Ukrajinu. Republikanski senator Tom Tilis izjavio je da bi ovaj sporazum mogao da ugrozi živote Amerikanaca.

Političke posledice i nastavak sukoba

Tramp je poručio da Ukrajina treba da obustavi napade na ruske rafinerije, za koje Kijev smatra da su ključne za smanjenje prihoda ruske ratne mašinerije. Istovremeno, američki predsednik je nagovestio da je vreme za novog predsednika Ukrajine, dok je Zelenski obećao održavanje izbora ukoliko Rusija pristane na 60-dnevno potpuno primirje, iako je ukrajinski ustav suspendovao izbore u ratnom stanju.

Uprkos najavama o primirju, izveštaji govore da se štrajkovi i borbe nastavljaju na terenu, a razmena udara na energetsku infrastrukturu traje već mesecima. Moskva tvrdi da su napadi na ukrajinske objekte legitimni jer podržavaju vojnu operaciju, dok Kijev ističe da napadi na rusku teritoriju imaju za cilj smanjenje sposobnosti Rusije da finansira rat.

Nedavni testovi balističkih raketa dodatno zaoštrili odnose sa Južnom Korejom

Severna Koreja je u ponedeljak ispalila više balističkih raketa prema istočnim vodama, što je deo niza demonstracija oružja koje su pojačale tenzije tokom dugotrajnog zastoja u diplomatiji, saopštila je vojska Južne Koreje. Rakete su lansirane iz oblasti oko prestonice Pjongjanga, gde se aerodrom koristi kao glavno mesto za lansiranje poslednjih godina.

Detalji o lansiranju i međunarodne reakcije

Ministarstvo odbrane Japana detektovalo je najmanje dve rakete i procenilo je da su oružja pala u vode izvan ekskluzivne ekonomske zone zemlje. Ovaj potez dolazi nakon što je Južna Koreja u petak testirala svoje prvo domaći razvijeno hipersonično oružje, koje može leteti najmanje pet puta brže od zvuka i izbeći sisteme protivraketne odbrane.

Severna Koreja je takođe nedavno testirala hipersoničnu međukontinentalnu raketu i sprovodila druge testove raketa i vojnih vežbi, dok lider Kim Džong Un nastavlja da ističe svoj nuklearni program odbijajući ponude SAD i Južne Koreje za obnovu diplomatije koja je dugo na čekanju.