Tri najveće firme ostvarile 18 miliona dinara dobiti, dok sektor beleži rast broja preduzeća i zaposlenih

Sakupljači šumskih plodova u Srbiji zabeležili su snažan rast ukupne dobiti, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall. U 2025. godini, ukupna dobit sektora iznosila je 16,8 miliona dinara, što pokazuje da je dobit za godinu dana povećana više od dva i po puta u poređenju sa 6,4 miliona dinara iz 2024. godine.

Rast dobiti i struktura sektora šumskih plodova

Sektor sakupljača šumskih plodova uključuje sakupljanje i preradu pečuraka, šumskih jagoda, borovnica, lekovitog bilja i tartufa. Tokom perioda od 2023. do 2025. godine, broj preduzeća koja posluju u ovoj oblasti porastao je sa 90 na 105 firmi. Broj zaposlenih takođe je rastao, sa 123 u 2023, na 134 u 2025. godini. Međutim, povećanje dobiti bilo je znatno izraženije od rasta broja firmi i zaposlenih, što ukazuje na poboljšanje poslovne efikasnosti.

Prihodi i koncentracija dobiti kod vodećih preduzeća

Najveći doprinos ukupnoj dobiti sektora dali su vodeći privredni subjekti. Interfood 60 iz Čačka, preduzeće za preradu i promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, ostvarilo je prihod od 1,24 milijarde dinara i dobit od 10,65 miliona dinara u 2025. godini. Slede Tartufi SR, sa prihodom od skoro 68 miliona dinara i dobiti od 5,28 miliona, i Inter-Funghi iz Požarevca, sa prihodom od 160,85 miliona i dobiti od 2,09 miliona dinara. Ove tri firme zajedno ostvarile su oko 18 miliona dinara dobiti, što je više od ukupne dobiti cele delatnosti. Kao rezultat, ostatak preduzeća u sektoru zajedno je poslovao sa gubitkom od oko 1,2 miliona dinara.

Tržišna niša i ekonomski potencijal

Sakupljači šumskih plodova predstavljaju živu, ali relativno malu privrednu nišu u Srbiji. Rast broja preduzeća i zaposlenih bio je postepen, ali je profitabilnost značajno porasla zahvaljujući uspehu nekoliko velikih kompanija. Kod proizvoda veće vrednosti, poput tartufa i jestivih pečuraka, razlika između individualnog sakupljanja i organizovanog otkupa, prerade i prodaje može biti presudna za profitabilnost. Šira ekonomska slika pokazuje da uspeh u ovoj oblasti zavisi od kapaciteta za otkup, preradu i plasman na tržištu. S obzirom na prirodne resurse Srbije, ovaj sektor ima potencijal za dalji rast, ali ostaje visok nivo koncentracije dobiti kod vodećih firmi.

Regulatori pojačavaju nadzor jer državne obveznice čine 13 odsto aktiva banaka, uz rast kamatnih rizika

Evropske banke drže više od četiri biliona evra državnog duga u svojim portfeljima, što predstavlja približno 13 odsto njihove ukupne imovine. Ovaj podatak objavilo je Evropsko bankarsko telo (EBA) za kraj 2025. godine. Regulatori upozoravaju na potencijalne rizike, jer rast prinosa na državne obveznice može istovremeno povećati prihode od kamata ali i smanjiti tržišnu vrednost postojeće imovine.

Rast prinosa na državne obveznice znači da nove obveznice nude više kamatne stope, dok starije, sa nižim prinosima, gube na tržišnoj vrednosti. Kao rezultat, banke mogu imati nerealizovane gubitke, posebno ako su prinuđene da prodaju obveznice pre dospeća. Ipak, za sada nema naznaka sistemske krize, ali veličina portfelja naglašava značaj ovog pitanja za stabilnost bankarskog sektora.

Rast kamatnih stopa i upravljanje rizicima

Prema rečima predsednika EBA Fransoa-Luj Mišoa, evropski regulatori dodatno analiziraju koliko su banke izložene promenama na tržištu državnog duga i kako upravljaju kamatnim rizikom. Cilj je da se proveri da li su mere zaštite dovoljne u slučaju novih poremećaja na finansijskim tržištima. Veće kamate trenutno pomažu bankama da nadoknade deo gubitaka na vrednosti obveznica, ali ta ravnoteža nije garantovana ukoliko prinosi nastave da rastu.

Banke koje drže veliki iznos dugoročnih obveznica posebno su osetljive na promene prinosa. Promene tržišnih vrednosti mogu uticati na kapital i finansijske pokazatelje, u zavisnosti od računovodstvene klasifikacije obveznica i strategije upravljanja rizikom. Zato regulatori pažljivo prate i ročnost obveznica, kao i koncentraciju rizika u portfeljima banaka.

Značaj državnog duga za finansijsku stabilnost

Državne obveznice tradicionalno se smatraju sigurnim ulaganjem i važnim instrumentom za upravljanje likvidnošću. Međutim, njihova sigurnost nije apsolutna. Kada tržišni prinosi rastu, vrednost starijih obveznica pada. Ukoliko banke moraju da prodaju te obveznice pre dospeća, mogu pretrpeti materijalne gubitke.

Poseban izazov nastaje kada banka previše zavisi od duga jedne države. U situaciji kada država zapadne u finansijske teškoće, cena njenih obveznica može naglo pasti, što dodatno ugrožava banke koje su najviše izložene tom riziku. Ova međuzavisnost poznata je u ekonomiji kao “sovereign-bank nexus” i bila je jedan od ključnih faktora tokom evropske dužničke krize.

Iako su prihodi od kamata za sada dovoljni da ublaže negativne efekte pada vrednosti obveznica, nastavak rasta prinosa mogao bi povećati rizik od gubitaka u bankarskom sektoru. Evropski regulatori, zbog toga, pojačavaju nadzor i traže od banaka da dodatno ojačaju sisteme upravljanja rizikom.

Nepravilna upotreba produžnih kablova u domaćinstvu može dovesti do požara i kvarova na uređajima, upozoravaju stručnjaci za energetsku efikasnost

Gordon Volis, stručnjak za održivu energiju iz kompanije Your NRG, ističe da kućni aparati sa potrošnjom do 2.000 W predstavljaju značajan rizik kada su priključeni na produžni kabl. Nepravilna upotreba produžnih kablova može izazvati pregrevanje i potencijalno opasne požare, što je posebno izraženo kod uređaja velike snage. Ovakva praksa, prema njegovim rečima, nije bezazlena i može dovesti do ozbiljnih posledica za domaćinstva.

Koji uređaji su najrizičniji za korišćenje na produžnim kablovima

Pre svega, friteze na vruć vazduh često dostižu potrošnju od 2.000 W. Zbog toga ih treba uvek priključivati direktno u zidnu utičnicu. Mikrotalasne rerne i električne rerne zahtevaju stabilan izvor energije jer su poznate po naglim skokovima u potrošnji struje. Produžni kablovi ne mogu da izdrže te oscilacije, što može dovesti do pregrevanja ili varničenja.

Opasnosti lančanog povezivanja i stalnog opterećenja

Posebno je opasno tzv. lančano povezivanje, kada se jedan produžni kabl uključi u drugi. Ova praksa znatno povećava opterećenje i rizik od požara. Osim toga, svakodnevni uređaji poput tostera, sa potrošnjom od 1.200 do 1.400 W, mogu izazvati pregrevanje ukoliko se koriste na produžnim kablovima. Frižideri su još jedan primer, jer rade neprekidno, a produžni kablovi nisu projektovani za takav konstantni rad.

Šta preporučuju stručnjaci za bezbednost domaćinstva

Prema rečima Gordona Volisa, produžni kablovi su namenjeni za privremenu upotrebu sa uređajima male snage. Dugotrajno priključivanje velikih potrošača ne samo da povećava rizik od kvarova, već može izazvati i ozbiljne finansijske gubitke zbog oštećenja skupih uređaja. Osim toga, lančano povezivanje produžnih kablova dodatno opterećuje električne instalacije, što je čest uzrok kućnih požara. Kao rezultat toga, preporučuje se da svi uređaji veće snage, kao što su friteze, mikrotalasne rerne, električne rerne, tosteri i frižideri, budu povezani isključivo na zidne utičnice. Na taj način smanjuje se rizik od pregrevanja i produžava vek trajanja uređaja. Pravilno korišćenje električnih instalacija važno je i iz ekonomskih razloga, jer kvarovi i požari mogu dovesti do visokih troškova popravke ili zamene opreme. S obzirom na sve ove rizike, edukacija korisnika o bezbednoj upotrebi produžnih kablova ima direktan uticaj na smanjenje potencijalne štete u domaćinstvima.