Ulaganja kineskih firmi kroz 37 kompanija zapošljavaju 38.275 radnika, sa rastom zaposlenosti od 45 odsto u tri godine

Kineske kompanije investirale su ukupno oko 7,8 milijardi evra u Srbiju, kroz 37 firmi koje zajedno zapošljavaju više od 38.275 radnika, pokazuje pregled kineskih ulaganja u domaću privredu. Tokom poslednje tri godine, broj zaposlenih u kineskim preduzećima u Srbiji povećan je za 45 odsto.

Najveći deo kineskih ulaganja usmeren je na rudarski i energetski sektor, gde kompanije Ziđin majning i Ziđin koper u Boru prednjače sa investicijama. Ziđin majning je uložio oko 2,2 milijarde evra i zapošljava više od 1.360 radnika, dok je Ziđin koper investirao dodatnih 2,7 milijardi evra i ima više od 5.800 zaposlenih. Ova ulaganja predstavljaju najveće pojedinačne kineske investicije i doprinela su razvoju rudarskog sektora i rastu izvoza bakra iz Srbije.

Kompanija HBIS Group Serbia Iron & Steel, koja upravlja železarom u Smederevu, investirala je oko 466 miliona evra i zapošljava gotovo 4.700 radnika, što je čini jednim od najvećih industrijskih poslodavaca u zemlji. Poslovanje HBIS-a značajno doprinosi srpskom izvozu i očuvanju metalurške industrije.

Automobilski sektor takođe je jedna od ključnih oblasti kineskih ulaganja. Kompanija Mint (Minth Automotive Europe) uložila je oko 546 miliona evra u pogone u Loznici i Šapcu i zapošljava više od 4.000 radnika. Investicije su ostvarile i kompanije Jangfenf, Mei Ta i Lianbo, koje proizvode delove za automobilsku industriju namenjenu evropskom tržištu.

Posebno se izdvaja investicija kompanije Linglong International Europe u Zrenjaninu, gde je izgrađena fabrika guma vredna oko 800 miliona evra sa više od 2.570 zaposlenih. Ovaj projekat je jedan od najvećih grinfild ulaganja u Srbiji poslednjih godina, a proizvodnja je pretežno usmerena na izvoz.

Kineske firme su prisutne i u sektoru elektronske i bele tehnike kroz kompaniju Hisense Srbija, kao i u oblastima finansija, informacionih tehnologija, trgovine, hotelijerstva i građevinarstva. U poslednjih nekoliko godina kineske kompanije učestvuju i u izgradnji infrastrukturnih projekata, uključujući puteve, mostove i železničku infrastrukturu širom zemlje.

Geografski, najveća koncentracija kineskih investicija nalazi se u Boru, Smederevu i Zrenjaninu, dok značajna ulaganja postoje i u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Loznici, Šapcu, Prokuplju i Doljevcu.

Najveći pojedinačni poslodavac među kineskim kompanijama je Leoni (LEONI Group) sa više od 6.800 zaposlenih u fabrikama u Doljevcu, Prokuplju i Nišu, a slede Ziđin koper sa više od 5.800 i HBIS sa gotovo 4.700 radnika.

Pregled kineskih investicija pokazuje da Srbija postaje jedno od ključnih odredišta kineskog industrijskog kapitala u regionu jugoistočne Evrope. Ulaganja su posebno usmerena na izvozno orijentisanu proizvodnju, razvoj teške industrije i automobilski sektor, uz značajan uticaj na tržište rada i lokalni ekonomski razvoj. Investicije u Boru i Smederevu omogućile su nastavak rada velikih industrijskih sistema, dok su nove fabrike u Zrenjaninu, Loznici i drugim gradovima otvorile hiljade novih radnih mesta.

Američki papa Lav XIV objavio encikliku 25. maja 2026. i upozorio na koncentraciju moći u AI sektoru

Papa Lav XIV pozvao je 25. maja 2026. godine na čvrstu pravnu regulaciju veštačke inteligencije, ističući opasnost koncentracije moći i podataka u rukama malog broja privatnih kompanija. U svom prvom manifestu „Magnifica Humanitas“, Lav XIV je upozorio da su kompanije OpenAI i Anthropic sada druga i treća najvrednija privatna kompanija u Sjedinjenim Američkim Državama, a svaka od njih procenjena je na stotine milijardi dolara, što premašuje bruto domaći proizvod mnogih država.

Objavljivanje enciklike dolazi u trenutku kada veštačka inteligencija menja sve – od načina rada do savremenog ratovanja. Papa je naglasio: „Nije dopušteno poveriti nepovratne, smrtonosne odluke sistemima veštačke inteligencije“, aludirajući na sve sofisticiranije metode daljinskog ratovanja. U tekstu se navodi da „nije dovoljno pozivati se na etiku u apstraktnom smislu; potrebni su čvrsti pravni okviri, nezavisan nadzor, informisani korisnici i politički sistem koji ne odustaje od svoje odgovornosti“.

Na predstavljanju dokumenta u Vatikanu prisustvovao je i suosnivač kompanije Anthropic, koja se trenutno nalazi u pravnom sporu sa američkom administracijom zbog pristupa sopstvenoj AI tehnologiji. Vatikan je Anthropic uključio u dijalog sa Silicijumskom dolinom u okviru desetogodišnjih napora za razmenu o ljudskoj ceni razvoja veštačke inteligencije. Istovremeno, američka administracija radi na deregulaciji AI sektora, što otvara dodatne tenzije između biznisa i društva.

Stručnjaci iz tehnološke industrije, akademske zajednice i oblasti katoličkog morala ocenjuju da bi enciklika mogla postati referentna tačka u globalnoj raspravi o AI. Tejlor Blek, direktor za AI u Microsoftu i direktor Instituta za veštačku inteligenciju Katoličkog univerziteta Amerike, izjavio je: „Ovaj dokument obraća se upravo ljudima koji su na prvoj liniji razvoja ovih alata, onima koji vide neverovatne mogućnosti koje oni donose, ali koji se istovremeno pitaju: šta uopšte znači biti čovek?“.

Papa je više puta apelovao na developere i političke lidere da uspore razvoj AI i uzmu u obzir etičke i duhovne principe, pozivajući ih da rade za opšte dobro, a ne za sopstveni profit ili moć. U dokumentu se navodi da moralnija veštačka inteligencija nije dovoljna ako tu moralnost određuje nekolicina.

Enciklika je potpisana 15. maja, na 135. godišnjicu objavljivanja enciklike „Rerum Novarum“, što je simbolično povezivanje sa temeljima socijalnog učenja Katoličke crkve. Papa Lav XIV smatra da digitalna revolucija postavlja ista egzistencijalna pitanja kao i industrijska revolucija pre više od jednog veka, te je „Magnifica Humanitas“ predstavljena kao najnovije poglavlje u istoriji papinskih dokumenata o socijalnoj pravdi.

Uvoz prasetine veći od 112.000 tona godišnje, domaći stočari prodaju prase za 50 evra, dok restorani kilogram naplaćuju i 6.000 dinara

Cene prasećeg pečenja u Srbiji beleže značajan rast, iako kilogram praseta žive vage uoči Uskrsa iznosi oko 250 dinara po selima, dok se kilogram pečenja u popularnom restoranu u Borči prodaje za gotovo 5.000 dinara. U isto vreme, svake godine se uveze više od 112.000 tona prasetine, a domaći svinjarski sektor beleži pad proizvodnje, koja je sada osam puta manja nego u periodu najvećeg razvoja.

Prema rečima Vitomira Vidovića, bivšeg profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, razlika između praznih obora i punih pečenjara nikada nije bila veća. On ističe da je kilogram pečenja u beogradskim restoranima dostigao i 6.000 dinara, dok je u mestima kao što su Bukovik kilogram pečenja 3.800 dinara, a u pojedinim restoranima u prestonici 4.200 dinara.

U Bukoviku kod Aranđelovca, restoran „Mali Hrast“ poznat je po prasećim bajaderama, koje se prave od malih prasića težine između 22 i 30 kilograma. Od jednog praseta dobije se tri do pet kilograma gotovo potpuno otkošćenog pečenja. Marko Marković, jedan od vlasnika, navodi da kvalitet i stroga selekcija sirovine određuju cenu. U „Pretopu“ na Zemunskoj pijaci kilogram pečenja košta 4.200 dinara, a za pripremu je potrebno 36 sati, uključujući korišćenje frižidera, sous vide i vakuum mašina. Nedeljno prodaju oko 150 kilograma pečenja, što je ekvivalentno 20 prasadi.

S druge strane, broj svinja u Srbiji drastično je opao. Trenutno ima oko 136.000 krmača, dok je za domaće potrebe potrebno najmanje 300.000. Tokom sedamdesetih i devedesetih godina, broj grla dostizao je 1,1 milion. Danas, poljoprivrednici prodaju prase od oko 25 kilograma za približno 50 evra, a od tog praseta se dobije 18 do 20 kilograma mesa koje pečenjare prodaju za najmanje 3.300 dinara po kilogramu.

Vidović objašnjava: „Najveći deo zarade ostaje pečenjarama, trgovcima i prerađivačima, dok primarni proizvođač ostaje na ivici isplativosti. Za takvo prase, uzgajivač bi morao da dobije barem 100 evra da bi posao bio isplativ.“ On dodaje da nije iznenađenje što broj ozbiljnih proizvođača svinja opada, dok pečenjare beleže rast.

Svinjarstvo u Srbiji se, prema navodima stručnjaka, vratilo na nivo iz 1947. godine, a uvoz iz Danske i drugih zemalja sve više potiskuje domaću proizvodnju. Ova neravnoteža u lancu od obora do trpeze dovodi do toga da praseće pečenje postaje ekskluzivan proizvod, a stočari se suočavaju sa neisplativošću i smanjenjem broja grla.