Ukrajinske vlasti i međunarodna zajednica osudile napad, spasilačke ekipe i dalje tragaju za povređenima

Više od 50 krstarećih i balističkih projektila, kao i 700 dronova kamikaza, ispaljeno je 23.05.2025. na centar Kijeva u jednom od najsnažnijih napada od početka sukoba, saopštile su ukrajinske vlasti. Napad je izazvao značajnu štetu na civilnoj infrastrukturi i istorijskom delu grada, dok su građani sklanjani u skloništa.

Među pogođenim lokacijama nalaze se Ministarstvo spoljnih poslova, Nacionalni muzej „Černobilj“, Kijevska opera i baletsko pozorište, obrazovne i verske institucije, pijace i stambeni blokovi. Ruski vojni vrh naveo je da je napad izveden kao “odmazda za terorističke napade na ruskoj teritoriji”, dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da je reč o ciljanju civilnog stanovništva.

“Više od 50 projektila i stotine dronova u samo jednom jutru. Rusija je upotrebila sve što ima u svom arsenalu da uništi našu istoriju i prestonicu. Ovo je dokaz da Moskva ne želi mir. Naš odgovor će biti odlučan, ali nam je hitno potrebna snažnija podrška partnera kako bismo zatvorili nebo”, izjavio je Zelenski. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je da je napad ratni zločin i najavila ubrzanje vojne pomoći Ukrajini.

Prema podacima kancelarije Visokog komesarijata UN za ljudska prava, od početka sukoba u Ukrajini je poginulo 15.850 civila, uključujući 791 dete, dok je povređeno 44.809 ljudi. U aprilu je registrovan najveći broj civilnih žrtava u poslednjih nekoliko meseci, sa najmanje 238 ubijenih i 1.404 ranjenih.

Spasilačke službe i volonteri nastavljaju potragu za povređenima i raščišćavanje ruševina na mestima pogođenim raketama i dronovima. Istraga o posledicama napada je u toku, dok međunarodna zajednica poziva na obustavu ovakvih akcija i pružanje dodatne podrške Ukrajini.

Zvaničnici EU potvrdili potpisivanje modernizovanih sporazuma sa Meksikom, Indijom i Malezijom radi jačanja globalne ekonomske saradnje

Evropska unija potpisala je 22.05.2026. godine modernizovani trgovinski sporazum sa Meksikom tokom prvog zajedničkog samita posle više od deset godina, prema zvaničnim izvorima. Ovaj sporazum deo je šire strategije EU koja uključuje i nedavno zaključene dogovore sa Indijom i Malezijom, usmerene na jačanje globalne trgovinske povezanosti i ekonomske otpornosti.

Sporazum sa Meksikom liberalizuje trgovinu ukidanjem carina na većinu proizvoda, što donosi značajne godišnje uštede evropskim izvoznicima, posebno u poljoprivredi i proizvodnji. Dogovor takođe obezbeđuje zaštitu za više od 300 evropskih geografskih oznaka, čuvajući autentičnost i vrednost tradicionalnih proizvoda. Za Meksiko, sporazum predstavlja dodatnu ekonomsku stabilnost i pristup evropskim standardima.

Evropska komisija naglašava da ovakvi sporazumi predstavljaju ključni instrument spoljne politike Unije, s obzirom na jedinstveno tržište sa više od 450 miliona potrošača. Zvaničnici ističu da se evropski standardi u oblasti radnih prava, zaštite životne sredine i vladavine prava ugrađuju u sveobuhvatne trgovinske sporazume, čime se promoviše dugoročna stabilnost i zajednički prosperitet.

U Aziji, 16.05.2026. Malezija je ratifikovala Sporazum o partnerstvu i saradnji sa Evropskom unijom, što otvara mogućnosti za saradnju u naprednoj proizvodnji i digitalnoj ekonomiji. Sporazum uvodi stalni Zajednički odbor za rešavanje pitanja, uključujući ekološke standarde i održivi razvoj. Ranije ove godine, u Nju Delhiju je potpisan sveobuhvatni sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Indije, koji smanjuje barijere u sektorima kao što su mašinerija i prehrambeni proizvodi.

Prema zvaničnoj izjavi, Evropska unija ovim sporazumima gradi mrežu partnerstava zasnovanih na pravilima, štiteći ekonomske interese i sigurnost svojih građana. Kompanije koje posluju sa EU moraće da poštuju visoke standarde rada, zaštite životne sredine i ljudskih prava kroz čitav lanac snabdevanja. Evropski zvaničnici ocenjuju da ovakvi dogovori doprinose predvidivosti i pravnoj sigurnosti za investicije u turbulentnom globalnom okruženju.

Iransko pravosuđe potvrdilo pogubljenje, slučaj deo serije sličnih presuda u kontekstu aktuelnih tenzija

Iranske vlasti su u utorak izvršile smrtnu kaznu nad muškarcem koji je osuđen za navodnu saradnju i špijunažu u korist izraelske obaveštajne službe, saopštila je pravosudna institucija te zemlje. Prema izveštaju objavljenom na zvaničnom sajtu iranskog pravosuđa, Gholamreza Khani Shekarab pogubljen je nakon što je Vrhovni sud potvrdio presudu za, kako je navedeno, obaveštajnu saradnju i špijuniranje u korist izraelskog Mossada.

U izveštaju se navodi da je Shekarab označen kao “jedan od operativnih vođa Mossada u inostranstvu”, a takođe se tvrdi da je pokušao da regrutuje pojedince u Iranu radi sprovođenja aktivnosti koje su okarakterisane kao ugrožavanje bezbednosti.

Prema navodima pravosudnih organa, Shekarab je uhapšen u Iranu tokom, kako je opisano, složene operacije u kojoj su korišćene obaveštajne i kontraobaveštajne mere. Pripadnici Odeljenja za obaveštajne poslove Islamske revolucionarne garde su, prema istom izvoru, uhapsili optuženog nakon što je navodno doveden u zemlju kroz koordinisanu akciju.

Zvanično je saopšteno i da je Shekarab, prema tvrdnjama iranskog pravosuđa, imao zadatak da putuje u jednu od zemalja regiona kako bi prikupio informacije i pripremio osnovu za pokušaj atentata na jednog jevrejskog rabina, sa ciljem da Iran bude optužen za antisemitizam. Nije precizirano kada je Shekarab uhapšen niti kada mu je izrečena presuda.

Pravosudni organi su naveli da je nakon sprovođenja sudskog postupka i potvrde presude na Vrhovnom sudu, optuženi pogubljen vešanjem ujutru na dan izvršenja.

Ova egzekucija deo je šireg trenda povećanog broja pogubljenja u Iranu u vezi sa bezbednosnim slučajevima, posebno nakon izbijanja oružanih sukoba i tenzija između Irana, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država od 28. februara. Prema navodima iz istog izvora, dan ranije je u Iranu pogubljen još jedan muškarac osuđen za oružane napade tokom protesta, dok je pre toga izvršena smrtna kazna nad Mojtabom Kianom zbog špijunaže, što je označeno kao prvo pogubljenje povezano sa optužbama za špijunažu u trenutnom kontekstu sukoba.

Međunarodne organizacije za ljudska prava navode da je Iran zemlja sa drugim najvećim brojem izvršenih smrtnih kazni na svetu, posle Kine. Prema njihovim podacima, broj pogubljenja u Iranu je u poslednje vreme značajno povećan, što je uticalo na globalne statistike o smrtnim kaznama.