Novi generalni direktor ističe jačanje domaće sirovinske baze i regionalno širenje kao ključne prioritete

Mlekara UB imenovala je Miloša Andana za novog generalnog direktora, što predstavlja značajnu promenu u rukovodstvu kompanije. Ova odluka donosi fokus na inovacije, održivi rast i jačanje tržišne pozicije, sa ciljem da se brend dr Milk dodatno razvija tokom narednog perioda. Prema zvaničnom saopštenju kompanije, Miloš Andan donosi višegodišnje iskustvo iz bankarskog sektora, FMCG industrije i međunarodnih poslovnih sistema u Srbiji.

Andanov profesionalni put obuhvata rad u sektoru finansijskog upravljanja, analize poslovanja i donošenja odluka zasnovanih na podacima. U FMCG industriji, posebno na poziciji direktora prodaje u kompaniji Fun&Fit, stekao je iskustvo u prodaji, distribuciji i upravljanju ključnim kupcima. Angažman u Avala Ada i Al Dahra Serbia dodatno je doprineo njegovom znanju u vođenju složenih poslovnih sistema i sprovođenju strateških inicijativa.

Fokus na inovacije i razvoj domaće sirovinske baze

Mlekara UB planira da, pod vođstvom Miloša Andana, fokusira svoje aktivnosti na jačanje domaće sirovinske baze. Saradnja sa kooperantima biće strateški prioritet, uz akcenat na transfer znanja, edukaciju i unapređenje proizvodnih praksi. Na taj način kompanija želi da osigura dugoročnu održivost proizvodnje mleka u Srbiji i unapredi svoju kooperantsku mrežu. Kao rezultat, očekuje se da se domaća proizvodnja mleka učvrsti kroz modernizaciju farmi i podršku lokalnim proizvođačima.

U skladu sa globalnim trendovima u prehrambenoj industriji, kompanija će nastaviti da ulaže u razvoj zaposlenih i očuvanje visokih standarda kvaliteta. Poseban akcenat biće na inovacijama, naročito u segmentu visokoproteinskih i funkcionalnih proizvoda, kao i wellness asortimanu. Ove kategorije predstavljaju važan potencijal za budući rast kompanije i jačanje pozicije brenda dr Milk na domaćem i regionalnom tržištu.

Izjave rukovodstva i strateške implikacije

„Mlekara UB ima kvalitetne proizvode, snažnu ekspertizu i sposobnost da brzo reaguje na promene kretanja na tržištu. Verujem da će upravo spoj agilnosti, kvalitetnog donošenja odluka i posvećenog i stručnog tima biti ključan da prilike koje prepoznamo pretvorimo u konkretne rezultate. Naš cilj je da gradimo kompaniju koja razume potrebe potrošača, anticipira promene i dugoročno stvara vrednost“, izjavio je Miloš Andan, generalni direktor Mlekare UB.

Pored toga, kompanija ističe da će nastaviti ulaganja u ekspertizu i razvoj zaposlenih, kao i očuvanje visokih standarda kvaliteta. Uporedo sa tim, strateški prioritet ostaje pravovremeno prepoznavanje globalnih trendova u prehrambenoj industriji. Kao rezultat, inovacije i razvoj proizvoda sa dodatom nutritivnom vrednošću biće u fokusu budućeg poslovanja.

Zahvaljujući novom rukovodstvu, Mlekara UB očekuje da konsoliduje svoju tržišnu poziciju u Srbiji i regionu. Domaća sirovinska baza, inovacije i saradnja sa kooperantima ostaju ključni pokretači održivog rasta i razvoja brenda dr Milk. Ove promene imaju potencijal da pozitivno utiču na celokupni mlečni sektor u Srbiji, podstičući konkurentnost i kvalitet proizvoda.

Na konferenciji Cargo Conference Belgrade 29. oktobra učestvuje 300 stručnjaka iz 20 zemalja, intermodalni saobraćaj čini 26 odsto železnice

Transportni sektor u Srbiji i regionu suočava se sa izazovima u pogledu efikasnosti i pouzdanosti logističkih pravaca. Drumski prevoz ostvario je blizu 65 odsto ukupnog teretnog transporta u prvoj polovini 2026. godine, što potvrđuje njegovu dominantnu ulogu. Istovremeno, udeo intermodalnog saobraćaja na železnici iznosi 26,08 odsto, sa 625,8 miliona neto tkm od ukupno 2,4 milijarde neto tkm u teretnom železničkom transportu, prema dostupnim podacima za 2025. godinu.

Ključna pitanja transportnog sektora

Na Cargo Conference Belgrade 29. oktobra 2026. godine u Beogradu očekuje se učešće 300 predstavnika iz više od 20 evropskih zemalja. Događaj pod nazivom „Multimodal 360“ okupiće stručnjake iz transportno-logističke industrije, nacionalnih i međunarodnih institucija, kao i vlasnike robe. Više od 25 govornika diskutovaće o temama kao što su pouzdanost transportnih pravaca, uticaj spoljnotrgovinskih kretanja, razvoj tradicionalnih i novih ruta, te izazovi sa regulativom i digitalizacijom carinskih procedura. Posebna pažnja biće posvećena pitanjima graničnih prelaza i zagušenja, kao i efektima pravila Šengena 90/180 na drumski transport i boravak vozača u EU. Osim toga, biće analizirani problemi sa niskim vodostajem Dunava i nestabilnim železničkim rutama, što dodatno komplikuje logističke tokove.

Pad udela intermodala i izazovi za železnicu

S druge strane, iako privreda pokazuje veliko interesovanje za železnički transport, u 2025. godini zabeležen je pad količine prevezene robe u odnosu na prethodnu godinu. Negativan trend naročito je prisutan u intermodalnom saobraćaju, gde je ostvaren udeo od 26,08 odsto. Ovi rezultati ukazuju na potrebu za modernizacijom infrastrukture i većom upotrebom intermodalnih terminala. Panel diskusije na konferenciji baviće se i pitanjem zašto radovi na železnici, iako donose napredak, istovremeno otežavaju transport. Biće otvorene teme o benefitima digitalizacije i automatizacije carinskih procedura, kao i o mogućnostima unapređenja rečnih koridora, koji su i dalje neiskorišćen logistički potencijal regiona.

Uticaj tržišnih okolnosti i budući pravci razvoja

Tokom prethodne godine logistički sektor suočio se sa brojnim izazovima: januarske blokade granica, rast cena drumskog transporta, pretnje protestima prevoznika i promenljive uslove na pomorskim pravcima. Kao rezultat, kompanije su bile primorane da testiraju alternativne rute, što je pokazalo da čak i probni teretni voz iz Hrvatske za Srbiju, preko Bosne i Hercegovine, može stići brže od tradicionalnog pravca. Ove promene dodatno naglašavaju važnost prilagođavanja transportnog sektora dinamičnim potrebama privrede. Istovremeno, konferencija će otvoriti pitanja održivosti, emisija i trenda povezivanja različitih modaliteta transporta u jedinstvena logistička rešenja. Takođe, biće razmatrane aktuelne teme kao što su rast srpskog izvoza u Italiju i Tursku, uvođenje električnog kamiona u Srbiji i izazovi sa prekidima železničkih veza prema Turskoj.

Prema indeksu Oxford Economics, Beograd dobio 45,1 poen, dok evropski gradovi dominiraju svetskom listom kvaliteta života

Beograd se našao na 422. mestu na svetskoj listi po kvalitetu života, prema izveštaju Global Cities Index 2026 koji je objavio Oxford Economics. Grad je osvojio 45,1 poen od mogućih 100, što ga svrstava daleko od najuspešnijih urbanih sredina. Na vrhu liste po kvalitetu života nalazi se Kanbera, glavni grad Australije, sa maksimalnih 100 poena.

Metodologija rangiranja i rezultati evropskih gradova

Rangiranje se zasniva na šest ključnih pokazatelja: nejednakost prihoda, dohodak po stanovniku, troškovi stanovanja, očekivani životni vek, stopa kriminala i dostupnost rekreativnih i kulturnih sadržaja. Indeks je analizirao 1.000 gradova, a evropski gradovi su dominantni među prvih deset. Bergen, Grenobl, Bern i Oslo nalaze se u samom vrhu, dok Singapur zauzima treće mesto. Među visoko rangiranim gradovima nalaze se i Luksemburg, Drezden, Gent, Pariz, Bazel, Linc, San Hoze, Cirih, Berlin, Minhen, Sidnej i Prag.

Beograd i poređenje sa svetskim gradovima

Beograd je najbolje ocenjen u kategoriji životne sredine, sa 70,2 poena, zahvaljujući niskim klimatskim rizicima, smanjenim prirodnim nepogodama i ograničenim emisijama ugljenika prema kriterijumima ovog indeksa. Ipak, u kategoriji ljudskog kapitala, koja obuhvata obrazovanje, univerzitete i potencijal rasta zaposlenosti, osvojio je svega 27,6 poena. U segmentu upravljanja gradom, što podrazumeva kvalitet institucija i efikasnost javne uprave, rezultat iznosi 44,5 poena. Kao rezultat, Beograd se nalazi znatno ispod proseka vodećih evropskih i svetskih metropola.

Dominacija evropskih gradova i značaj metodologije

Dominacija evropskih gradova na listi kvaliteta života objašnjava se načinom rangiranja koji ne meri samo bogatstvo, već i raspodelu prihoda, pristupačnost stanovanja, životni vek i dostupnost sadržaja. S druge strane, američki gradovi bolje stoje u kategorijama ekonomije i ljudskog kapitala, ali zaostaju u pogledu upravljanja i životne sredine.

Implikacije pozicije Beograda na globalnoj listi

Pozicija Beograda na 422. mestu naglašava izazove sa kojima se grad suočava u oblastima obrazovanja, upravljanja i društvene infrastrukture. Pored toga, rezultat podseća na potrebu za unapređenjem kvaliteta institucija i ulaganjima u ljudski kapital. Prema izveštaju Oxford Economics, visoka ocena za životnu sredinu ne znači nužno da je ona na zadovoljavajućem nivou, već da Beograd ima manji broj specifičnih klimatskih i ekoloških rizika u odnosu na druge gradove. Lista za 2026. godinu potvrđuje značaj uravnoteženog razvoja i društvene jednakosti za konkurentnost urbanih sredina.