Najveći trgovinski lanac u Srbiji od 1. decembra uvodi Milanu Majkić na ključnu poziciju, dok dosadašnja potpredsednica Hana Čermakova nastavlja karijeru u Češkoj

Delez Srbija, vodeći trgovinski lanac u zemlji, saopštio je da će od 1. decembra Milana Majkić preuzeti funkciju potpredsednice za nabavku robe i pozicioniranje proizvoda, kao i mesto članice Izvršnog odbora. Ova promena dolazi u trenutku kada kompanija jača svoj menadžment s ciljem unapređenja saradnje sa dobavljačima i daljeg razvoja tržišne pozicije.

Iskustvo Milane Majkić i značaj za Delez Srbija

Dosadašnja direktorka za digitalni razvoj, Milana Majkić, poslednjih deset godina je gradila karijeru unutar kompanije. Prva profesionalna iskustva stekla je u Sjedinjenim Američkim Državama, radeći za Food Lion, deo grupe Ahold Delez. U Srbiji je predvodila digitalni razvoj, retail medije i monetizaciju podataka. Takođe, upravljala je strategijom onlajn prodaje, što je omogućilo kompaniji da postavi nove standarde u inovativnim rešenjima. Kao rezultat njenog rada, Delez Srbija je unapredio digitalno poslovanje i ostvario napredak u odnosu na konkurenciju.

Pozicioniranje kompanije i promene u rukovodstvu

Uprava ističe da je saradnja sa dobavljačima ključna za poslovnu strategiju kompanije. Pre svega, dodatni fokus na nabavku i pozicioniranje proizvoda trebalo bi da doprinese još boljoj tržišnoj efikasnosti. Generalna direktorka Gorica Jovović navela je: “Milana je svoju karijeru gradila kroz odlične poslovne rezultate, ali i kroz sposobnost da okuplja ljude, gradi snažne timove i zajedno sa njima ostvaruje ambiciozne ciljeve. Saradnja sa našim dobavljačima jedan je od važnih temelja naše poslovne strategije i verujem da ćemo je i u narednom periodu dodatno razvijati i unapređivati.”

Odlazak Hane Čermakove i nastavak međunarodne saradnje

Dosadašnja potpredsednica za nabavku i pozicioniranje proizvoda, Hana Čermakova, vraća se u Češku, gde će istu funkciju obavljati u brendu Albert, koji takođe pripada Ahold Delez grupi. Jovović je naglasila doprinos Čermakove: “Želim da zahvalim i Hani Čermakovoj na svemu što je tokom svog mandata donela našem komercijalnom sektoru, na predanom radu, međunarodnom iskustvu i ekspertizi, ali pre svega na energiji i želji da kao tim stalno budemo bolji. Njeni doprinosi bili su veoma značajni za našu kompaniju i želim joj mnogo uspeha u svemu što je pred njom.”

Tržišna perspektiva i značaj kadrovskih promena

Trgovinski sektor u Srbiji poslednjih godina beleži snažnu konkurenciju, dok potrošačke navike zahtevaju brzu adaptaciju i digitalizaciju. Zbog toga je imenovanje Milane Majkić viđeno kao nastavak strategije kompanije za unapređenje poslovanja i jačanje odnosa sa dobavljačima. Uporedo sa tim, ova promena odražava i širu praksu međunarodnih grupacija da razmenjuju talente između tržišta. Kao rezultat toga, Delez Srbija očekuje dodatno unapređenje svojih operacija i usluga za domaće potrošače.

Jedino štampano izdanje za ribolov u Srbiji uspešno opstaje već četvrt veka, uprkos promenama u medijskom sektoru

Magazin Ribolov predstavlja jedino specijalizovano štampano izdanje za ribolov na srpskom tržištu. Već 25 godina ovaj magazin obezbeđuje kontinuiran plasman informacija i saveta ljubiteljima ribolova u Srbiji. Vladimir Stakić, glavni urednik, ističe da je imao sreću da za novac radi ono što bi radio i besplatno, što je retkost u današnjim ekonomskim okolnostima.

Kao rezultat, Ribolov je postao prepoznatljiv brend među entuzijastima u Srbiji, ali i šire. Magazin je nastao kao odgovor na promene u medijskom prostoru početkom devedesetih godina, kada su tradicionalni muzički i politički časopisi izgubili tržište zbog ratova i političkih promena. Stakić je tada svoju novinarsku karijeru preusmerio iz oblasti muzike u specijalizovano novinarstvo, prateći interese publike i ekonomsku održivost izdanja.

Tržišni izazovi specijalizovanih izdanja u Srbiji

Iako je magazin Ribolov jedini u svom segmentu, tržište specijalizovanih štampanih izdanja u Srbiji suočava se sa značajnim izazovima. S druge strane, digitalizacija i pad tiraža tradicionalnih medija dodatno komplikuju situaciju. Ipak, magazin Ribolov je uspeo da se održi zahvaljujući lojalnosti čitalaca i specifičnim temama koje nisu dovoljno zastupljene u drugim medijima.

Vladimir Stakić ističe da su u prošlosti mediji imali veći uticaj i tiraže. Urednici su ozbiljno radili sa novinarima, i svaka reč je imala težinu jer nije bilo mogućnosti naknadnih ispravki. Danas, međutim, granica između novinarstva i PR-a sve više nestaje, a specijalizovana izdanja moraju da se bore za svaki segment publike.

Promena poslovnog modela i ekonomski kontekst

Prema rečima Stakića, nekada je bilo moguće da novinari i muzičari žive od svog rada kroz tiraže i prodaju albuma, dok danas veći deo prihoda dolazi iz drugih izvora. Slično tome, Ribolov kao magazin opstaje zahvaljujući jasnom fokusu i direktnoj vezi sa svojom ciljnom publikom. Uporedo sa tim, izdavači se prilagođavaju novim trendovima, tražeći održive poslovne modele u uslovima pada prihoda od reklama i prodaje.

Jedan od ključnih razloga za dugovečnost Ribolova jeste autentičnost sadržaja i poverenje zajednice. Uredništvo redovno prati aktuelnosti iz oblasti ribolova, ali i šire ekonomske i tržišne tendencije koje utiču na ovaj sektor. Takođe, magazin je mesto okupljanja za sve koji žele kvalitetnu informaciju van senzacionalizma i površnog izveštavanja.

S obzirom na izazove u sektoru štampe, Ribolov ostaje primer kako specijalizovana izdanja mogu opstati na tržištu uz pravi spoj strasti, stručnosti i prilagođavanja tržišnim uslovima. Na taj način, magazin Ribolov potvrđuje da niša i posvećenost mogu biti dovoljni za dugoročan opstanak i stabilnost u promenljivom medijskom okruženju.

Prema indeksu Oxford Economics, Beograd dobio 45,1 poen, dok evropski gradovi dominiraju svetskom listom kvaliteta života

Beograd se našao na 422. mestu na svetskoj listi po kvalitetu života, prema izveštaju Global Cities Index 2026 koji je objavio Oxford Economics. Grad je osvojio 45,1 poen od mogućih 100, što ga svrstava daleko od najuspešnijih urbanih sredina. Na vrhu liste po kvalitetu života nalazi se Kanbera, glavni grad Australije, sa maksimalnih 100 poena.

Metodologija rangiranja i rezultati evropskih gradova

Rangiranje se zasniva na šest ključnih pokazatelja: nejednakost prihoda, dohodak po stanovniku, troškovi stanovanja, očekivani životni vek, stopa kriminala i dostupnost rekreativnih i kulturnih sadržaja. Indeks je analizirao 1.000 gradova, a evropski gradovi su dominantni među prvih deset. Bergen, Grenobl, Bern i Oslo nalaze se u samom vrhu, dok Singapur zauzima treće mesto. Među visoko rangiranim gradovima nalaze se i Luksemburg, Drezden, Gent, Pariz, Bazel, Linc, San Hoze, Cirih, Berlin, Minhen, Sidnej i Prag.

Beograd i poređenje sa svetskim gradovima

Beograd je najbolje ocenjen u kategoriji životne sredine, sa 70,2 poena, zahvaljujući niskim klimatskim rizicima, smanjenim prirodnim nepogodama i ograničenim emisijama ugljenika prema kriterijumima ovog indeksa. Ipak, u kategoriji ljudskog kapitala, koja obuhvata obrazovanje, univerzitete i potencijal rasta zaposlenosti, osvojio je svega 27,6 poena. U segmentu upravljanja gradom, što podrazumeva kvalitet institucija i efikasnost javne uprave, rezultat iznosi 44,5 poena. Kao rezultat, Beograd se nalazi znatno ispod proseka vodećih evropskih i svetskih metropola.

Dominacija evropskih gradova i značaj metodologije

Dominacija evropskih gradova na listi kvaliteta života objašnjava se načinom rangiranja koji ne meri samo bogatstvo, već i raspodelu prihoda, pristupačnost stanovanja, životni vek i dostupnost sadržaja. S druge strane, američki gradovi bolje stoje u kategorijama ekonomije i ljudskog kapitala, ali zaostaju u pogledu upravljanja i životne sredine.

Implikacije pozicije Beograda na globalnoj listi

Pozicija Beograda na 422. mestu naglašava izazove sa kojima se grad suočava u oblastima obrazovanja, upravljanja i društvene infrastrukture. Pored toga, rezultat podseća na potrebu za unapređenjem kvaliteta institucija i ulaganjima u ljudski kapital. Prema izveštaju Oxford Economics, visoka ocena za životnu sredinu ne znači nužno da je ona na zadovoljavajućem nivou, već da Beograd ima manji broj specifičnih klimatskih i ekoloških rizika u odnosu na druge gradove. Lista za 2026. godinu potvrđuje značaj uravnoteženog razvoja i društvene jednakosti za konkurentnost urbanih sredina.