Profesor Milojko Arsić upozorava da bi prekid EXPO projekta značio gubitak uloženih sredstava i međunarodnu blamažu

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić, ističe da bi otkazivanje EXPO 2027 bilo i politički i ekonomski neprihvatljivo za Srbija. On upozorava da bi takav potez imao ozbiljne posledice za državne finansije i međunarodnu reputaciju zemlje. Ključni ekonomski rizici za javne finansije trenutno dolaze iz Beograda, gde su primetni visok deficit, gubici lokalnih javnih preduzeća i izostanak realizacije važnih investicija.

Prema Arsiću, dinar mora ostati stabilan još nekoliko godina, a niska inflacija i smanjenje deficita na 2,5 odsto BDP-a do naredne godine su prioriteti. S druge strane, projekti čija je realizacija već započeta, kao što je EXPO 2027, treba da budu nastavljeni. “Otkazivanje EXPO 2027 je neprihvatljivo iz više razloga. Srbija je preuzela međunarodnu obavezu da organizuje ovu izložbu. Veliki broj država već je prijavio učešće i bilo bi neozbiljno otkazati događaj u ovoj fazi”, naglašava Arsić.

Finansijski aspekti otkazivanja EXPO 2027

EXPO 2027 je u završnoj fazi, a u projekat je već uložen veliki novac. Jedini period kada će investicija imati smisla i povrat uloženih sredstava je baš tokom održavanja ove manifestacije. Prekinuti projekat sada značilo bi bacanje tog novca, bez ikakvog ekonomskog opravdanja. Kao rezultat, prekid projekta EXPO 2027 bi Srbiju izložio potencijalnim tužbama i od strane međunarodnih partnera i domaće privrede koja je uključena u realizaciju. Takođe, otkazivanje bi moglo narušiti poverenje investitora i otežati buduće infrastrukturne projekte.

S druge strane, važno je napomenuti da insistiranje na završetku projekta EXPO 2027 ne isključuje potrebu za istragom mogućih koruptivnih radnji tokom ugovaranja radova. Arsić ističe da je važno ispitati sve sumnje, ali i da ekonomska opravdanost i međunarodne obaveze moraju imati prioritet.

Makroekonomska stabilnost i budući tokovi

Uporedo sa tim, Arsić smatra da stabilnost dinara i kontrola inflacije ostaju ključ za makroekonomsku stabilnost Srbije. Deficit budžeta, koji trenutno iznosi 3,5 odsto BDP-a, treba smanjiti na 2,5 odsto već u narednoj godini. Za projekte koji nisu započeti, Arsić preporučuje detaljno preispitivanje ekonomske opravdanosti pre ulaganja novih sredstava. To je posebno važno za održivost javnih finansija.

Na kraju, profesor Arsić zaključuje da bi otkazivanje EXPO 2027 Srbiji donelo štetu na više nivoa. “To nema nikakvog ekonomskog rezona”, poručuje on. Odluka o nastavku projekta EXPO 2027, prema njegovim rečima, jedini je racionalan izbor za Srbiju u trenutnoj ekonomskoj i političkoj situaciji.

Dugoročna analiza 8,5 miliona ljudi u 24 zemlje otkriva da siromašniji žive kraće uprkos razvijenim sistemima zaštite

Nova analiza koja pokriva oko 8,5 miliona ljudi iz 24 zemlje pokazuje da socioekonomske razlike značajno utiču na dužinu života. Razlika u životnom veku između bogatijih i siromašnijih građana, poznata kao socioekonomske razlike u dužini života, iznosi čak 14 godina u Norveškoj i gotovo 15 godina u Sjedinjenim Američkim Državama. Studija se zasniva na 102 dugoročne analize i obuhvata decenije podataka o uslovima odrastanja i kasnijem zdravlju.

Rezultati pokazuju da, čak i u državama sa razvijenim socijalnim sistemom, kao što su Norveška i SAD, 40-godišnji muškarci iz najbogatijih 1% stanovništva mogu očekivati da će živeti znatno duže od onih iz najsiromašnijih 1%. Uporedo sa tim, glavni uzroci razlika vezani su za uslove u detinjstvu, uključujući zanimanje oca, obrazovanje roditelja, finansijske teškoće i prenatrpane stambene uslove.

Razlozi za veće stope smrtnosti kod siromašnijih

Analiza je pokazala da je u više od 80% poređenja smrtnost bila viša kod ljudi koji su odrastali u nepovoljnim socioekonomskim uslovima. Najizraženija razlika zabeležena je kod osoba čiji su očevi imali najmanje privilegovana zanimanja. Odrasli iz tih porodica imali su oko 26% višu stopu smrtnosti u odnosu na one čiji su očevi imali najprivilegovanija zanimanja.

Pored zanimanja oca, niže obrazovanje roditelja, finansijske teškoće i prenatrpani stambeni uslovi dodatno su pogoršavali zdravstvene ishode. Kao rezultat, stručnjaci ističu da mere za smanjenje zdravstvenih nejednakosti ne mogu biti uspešne ako su usmerene samo na odrasle. Potrebno je ulagati u poboljšanje uslova odrastanja, posebno kroz dostupnije obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.

Uticaj uslova odrastanja na životni vek

Iako studije ne mogu sa sigurnošću potvrditi da je siromaštvo u detinjstvu direktan uzrok ranije smrti, jasno je da su faktori međusobno povezani i utiču na zdravstvena postignuća tokom života. S druge strane, podaci ukazuju da intervencije usmerene na porodice sa finansijskim i stambenim problemima mogu dugoročno doprineti smanjenju razlika u životnom veku.

Zbog toga je naglašeno da je razvoj socijalnih politika usmerenih na decu i porodice ključan za smanjenje socioekonomskih razlika u dužini života. Dostupnije obrazovanje, kvalitetna zdravstvena zaštita i podrška porodicama sa niskim prihodima predstavljaju osnovu za smanjenje mortaliteta i stvaranje pravednijeg društva u budućnosti.

Najveće izdatke poslodavci imaju za zarade i doprinose, dok su ulaganja u obrazovanje i usavršavanje minimalna

Republički zavod za statistiku objavio je da trošak zaposlenih po satu u Srbiji iznosi 1.318 dinara tokom 2024. godine. U okviru tog troška, svega 11 dinara ne otpada na osnovne stavke kao što su zarada, porezi i doprinosi, već na ulaganja u obrazovanje, usavršavanje i zaštitu na radu. Najveće učešće u troškovima rada imaju redovne isplate zaposlenima, dok su izdvajanja za dodatne benefite i razvoj izuzetno niska.

Struktura troškova zaposlenih po satu u Srbiji

Zarade i redovni bonusi, uključujući poreze i doprinose na teret zaposlenih, čine 70,4 odsto ukupnog troška. Obavezni doprinosi na teret poslodavca iznose 11,7 odsto, a isplate za neodrađene dane, kao što su odmori i praznici, čine 8,9 odsto. Ove tri kategorije zajedno čine čak 91 odsto ukupnih troškova rada. Na ulaganja u obrazovanje i usavršavanje poslodavci izdvajaju samo tri dinara po satu rada, dok na ostale troškove, uključujući zaštitu na radu i penale zbog nezapošljavanja osoba sa invaliditetom, odlazi još pet dinara po satu. Ostali porezi iznose dodatna tri dinara. Subvencije od strane države ili drugih organizacija umanjuju ukupne troškove rada za 0,5 odsto, odnosno sedam dinara po izvršenom satu rada.

Sektorska razlika u troškovima i uticaj na ulaganje u zaposlene

Najviši troškovi zaposlenih po satu zabeleženi su u sektoru informisanja i komunikacija, gde iznose 2.676 dinara, skoro duplo više od republičkog proseka. Najniži troškovi rada nalaze se u sektorima usluga smeštaja i ishrane, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, kao i umetnosti, zabave i rekreacije, gde su manji od 1.015 dinara. Kada je reč o ulaganjima u obrazovanje i usavršavanje, sektor finansijskih delatnosti i osiguranja izdvaja 13 dinara po satu rada, dok je prosek u ostalim sektorima znatno niži. Delatnosti stručnih, naučnih, informacionih i tehničkih usluga izdvajaju osam dinara, poslovanje nekretninama i saobraćaj šest dinara, a informisanje i komunikacije pet dinara po izvršenom času rada.

Ostali troškovi i značaj subvencija

Ostali troškovi poslodavca, koji obuhvataju troškove zapošljavanja novih radnika, oglase, agencije i zaštitu na radu, učestvuju sa 0,4 odsto, odnosno pet dinara po izvršenom času rada. U sektorima snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, ovi izdaci su najviši i iznose 24 dinara po satu, dok su u snabdevanju vodom i upravljanju otpadnim vodama 12 dinara, a u prerađivačkoj industriji 10 dinara. Najveći iznos subvencija zabeležen je u rudarstvu, gde iznosi 113 dinara po izvršenom času rada, dok u sektoru stručnih i inovacionih delatnosti subvencije dostižu 22 dinara. U trgovini, smeštaju, finansijama, nekretninama, zdravstvu i socijalnoj zaštiti subvencije su prosečno jedan dinar, dok u obrazovanju ne prelaze jedan dinar po satu.

Plaćeni i neizvršeni radni sati

U 2024. godini zaposleni su u proseku radili 80 odsto ukupnog radnog vremena. Preostalih 20 odsto predstavljaju plaćene, ali neizvršene sate, što uključuje godišnje odmore, bolovanja do 30 dana i praznike. Najveće učešće ovih sati zabeleženo je u snabdevanju električnom energijom, gasom i parom (24,3 odsto), a najmanje u administrativnim i pomoćnim uslugama (16,6 odsto). Kao rezultat, podaci o trošak zaposlenih po satu u Srbiji pokazuju da je najveći deo troškova vezan za osnovne obaveze poslodavaca, dok su ulaganja u razvoj zaposlenih i dodatne benefite i dalje na veoma niskom nivou.