Odlazak najbogatijih iz Britanije i Evrope izazvao gubitak poreskih prihoda i povećao nestabilnost tržišta

Velika Britanija je u poslednje dve godine suočena sa značajnim odlaskom superbogataša, što je dovelo do odlivanja kapitala u iznosu od oko 160 milijardi dolara. Ovaj trend, prema podacima iz konsultantskih izveštaja, ukazuje na ozbiljan pritisak koji poreske promene vrše na poziciju Londona kao globalnog finansijskog centra.

Odlazak kapitala i promena poreskih pravila

Najbogatiji pojedinci, uključujući osnivača čelične kompanije ArcelorMittal Lakšmija Mitala (bogatstvo procenjeno na 15–20 milijardi dolara) i brodskog magnata Džona Fredriksena (17 milijardi dolara), odlučili su se za preseljenje u zemlje poput Monaka, Švajcarske i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Deo njih se vratio u matične zemlje. Zbog toga su britanske javne finansije pod pritiskom. Najbogatijih 1% poreskih obveznika doprinosi sa približno 27% ukupno prikupljenog poreza na dohodak, što znači da njihov odlazak može da smanji ne samo poreske prihode, već i investicije i potrošnju.

Poreske promene i evropski kontekst

U aprilu prošle godine u Britaniji su na snagu stupile velike promene poreskog sistema, uključujući ukidanje posebnog režima oporezivanja prihoda i imovine stečene u inostranstvu. Osim toga, povećani su nameti na nasledstvo i prihode povezane sa privatnim tržištima, dok su najave novih poreskih izmena dodatno povećale neizvesnost kod najbogatijih. Slične probleme beleže i Nemačka i Francuska. Prema izveštaju konsultantske kuće Henley & Partners, sve tri zemlje sve teže zadržavaju bogate pojedince. Italija, Grčka i Švajcarska, s druge strane, beleže neto priliv bogatih. Italija je dobila 72,3 poena u rangiranju konkurentnosti za privlačenje privatnog bogatstva, dok su Nemačka (69,7), Velika Britanija (68,3) i Francuska (65,7) pod pritiskom konkurencije.

Odliv i priliv milionera u Evropi

Francuska je primer zemlje koja godinama beleži odliv kapitala. Henley procenjuje da je 2025. godine oko 800 milionera napustilo zemlju, dok je interesovanje za preseljenje među francuskim državljanima značajno poraslo. Pariz je uveo porez pri napuštanju zemlje (exit tax) na nerealizovane kapitalne dobitke. U Nemačkoj, prema Henleyju, 2025. godine zemlju je napustilo oko 400 milionera, dok su upiti o preseljenju porasli za 16% između kraja 2025. i početka 2026. godine. Najbogatiji se suočavaju sa visokim porezima na dohodak i nasledstvo, kao i sa posebnim pravilima oporezivanja pri odlasku iz zemlje (Wegzugsteuer), što posebno pogađa vlasnike većih udela u kompanijama.

Italija i SAD – suprotni trendovi

Italija je, za razliku od drugih evropskih zemalja, uvela strategiju privlačenja novog kapitala. Rim nudi povoljan godišnji paušalni porez na inostradne prihode i povoljna pravila o nasleđivanju. Henley procenjuje da će Italija u 2025. godini dobiti oko 2.200 milionera, što je treći najveći neto priliv u svetu, dok je interesovanje poraslo za 15% između 2024. i 2025. godine. Sjedinjene Američke Države su u 2025. godini bile drugi najveći magnet za milionere sa neto prilivom oko 7.500 ljudi, odmah iza Ujedinjenih Arapskih Emirata (9.800). Međutim, iako SAD ostaju glavni svetski generator bogatstva, broj prijava za boravak ili državljanstvo u inostranstvu među američkim državljanima se udvostručio 2025. godine. U Americi se oporezuje globalni prihod bez obzira na prebivalište, a odricanje od državljanstva podleže posebnom izlaznom porezu (exit tax), što proces odlaska čini složenijim.

Pouzdanost podataka i značaj trenda

Stručnjaci ističu da podatke o migracijama bogatih treba tumačiti oprezno. Dan Nidl, osnivač Tax Policy Associates, upozorava da metodologija Henleyja i njihovog partnera New World Wealth nije dovoljno robusna za precizno praćenje migracija milionera. Sam Henley ističe da su brojke pokazatelj opštih trendova, a ne tačan popis. Ipak, odlazak superbogataša iz Britanije i Evrope ima dugoročne implikacije na javne finansije i konkurentnost tržišta. Kao rezultat, zemlje koje uspevaju da privuku ili zadrže najbogatije pojedince stiču prednost u privlačenju investicija i očuvanju poreskih prihoda.

Većina srpskog duga je u stranoj valuti, a najveći poverioci su kupci evroobveznica i poslovne banke

Javni dug Srbije iznosio je na kraju avgusta 41,93 milijarde evra, što čini 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), prema podacima Uprave za javni dug. Tokom avgusta, nije bilo emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu, ali je država povukla 30,9 milijardi dinara po osnovu zajmova.

Većina javnog duga Srbije denominisana je u stranoj valuti. Direktne obaveze države su na kraju avgusta iznosile 40,24 milijarde evra. Od toga, unutrašnji dug čini 10,99 milijardi, dok je spoljni dug gotovo tri puta veći i iznosi 29,25 milijardi evra. Indirektne obaveze, odnosno državne garancije, ukupno su 1,68 milijardi evra. Od tog iznosa, više od 600 miliona evra predstavlja indirektni dug u zemlji, dok je spoljni indirektni dug 1,07 milijardi evra.

Kretanje javnog duga Srbije i struktura poverilaca

Uporedo sa rastom privrede, javni dug Srbije je kroz decenije menjao svoj udeo u BDP-u. Na kraju 2000. godine, dug je iznosio 14,2 milijarde evra, što je predstavljalo gotovo 180 odsto BDP-a. Do kraja avgusta ove godine, dug je porastao na 41,9 milijardi evra, ali je udeo u BDP-u smanjen na 43,3 odsto. Već 2006. godine, šest godina posle političkih promena, udeo javnog duga u BDP-u opao je na 30 odsto, a nominalni iznos na 9,3 milijarde evra. Najniži nivo Srbija je imala krajem 2008. godine, sa udelom od 25,8 odsto i dugom od 8,8 milijardi evra.

Od 2012. godine, javni dug beleži ubrzan rast. Na kraju 2012. godine, iznosio je 17,7 milijardi evra, dok je 2014. godine udeo duga premašio kriterijume iz Mastrihta i dostigao 63,4 odsto BDP-a. Najviši nivo zabeležen je krajem 2015. godine, kada je dug iznosio 24,8 milijardi evra, sa udelom od 67,2 odsto. Iako je dug danas dva i po puta veći nego 2012. godine, njegov udeo u BDP-u je smanjen zahvaljujući privrednom rastu.

Najveći poverioci i valutna struktura srpskog duga

Najveći poverioci Srbije su kupci evroobveznica, u čijim je rukama 12,9 milijardi evra. Slede vlasnici državnih dugoročnih hartija emitovanih u dinarima, sa 6,9 milijardi evra. Poslovne banke su značajni poverioci, jer je Srbija krajem avgusta njima dugovala 5,5 milijardi evra po osnovu kredita. Izvozno-uvozna banka Kine potražuje 2,8 milijardi dinara. U poslednjih šest godina, zaduženost kod poslovnih banaka porasla je sa manje od 200 miliona evra na 5,5 milijardi evra, što se smatra jednim od najskupljih oblika finansiranja.

Tokom perioda pandemije i nakon toga, javni dug je porastao sa 26,6 milijardi evra na aktuelnih 42 milijarde evra. Ovaj rast posledica je izdašnih državnih davanja i investicionog buma bez jasnih prioriteta. Kao rezultat, struktura poverilaca se značajno promenila, a valutna izloženost ostaje visoka.

Struktura javnog duga Srbije i dalje ima visok udeo spoljnog duga, što povećava izloženost valutnim rizicima i troškovima servisiranja. Kretanje javnog duga u odnosu na BDP pokazuje da je fiskalna disciplina ključna za održivost javnih finansija, posebno u uslovima makroekonomske neizvesnosti.

Pravni slučaj o vlasništvu digitalnog lika pokazuje razliku između žiga i autorskih prava, sa stotinama hiljada dolara u igri

Tung Tung Tung Sahur, digitalni lik koji je 2025. godine kreirao indonežanski tinejdžer poznat kao Noxa, postao je predmet međunarodnog spora oko prava na lik. Pitanje ko ima pravo na lik Tung Tung Tung Sahur privuklo je pažnju nakon uspeha igre „Steal a Brainrot” na platformi Roblox, gde su prihodi od popularnih likova mogli dostići stotine hiljada, pa i milione dolara.

Spor oko žiga i autorskog prava

Kada se igra sa ovim likom našla na vrhu Roblox liste, vlasnik kompanije Do Big primio je predlog za pregovore o licenci od francuske firme Mementum Lab. Nakon što su kompanije iz igre uklonile lik i započele pregovore, dogovor nije postignut, a Mementum je tvrdio da je lik vraćen bez dozvole. Kao rezultat, vlasnik igre se obratio sudu. Kompanije Spyder Games i Speedy Simulator Gaming podnele su tužbu pred saveznim sudom u Kaliforniji, tvrdeći da Mementum nema važeća autorska prava jer lik nije nastao ljudskim autorstvom, što američko pravo zahteva. Advokat tužilaca, Aron Mos, smatra da samo nekoliko upita i izbor slike nisu dovoljni za ljudsko autorstvo, ali da delo može biti zaštićeno ukoliko postoji stvarna kreativna odluka. Ipak, Mementum se pozvao i na žig, pa je podneo protivtužbu zbog povrede žiga, jer do sada nije registrovao autorsko pravo na lik u SAD.

Finansijski značaj popularnih digitalnih likova

Pitanje prava na lik Tung Tung Tung Sahur nije samo pravno, već i ekonomsko. Vlasnici viralnih likova mogu ostvariti značajne prihode kroz brend ugovore, robu i integracije u igre, kao što je slučaj sa Fortnite skinom koji je Epic Games lansirao početkom aprila u partnerstvu sa Mementum Lab. S druge strane, advokat Mos tvrdi da naknadno odobravanje licenci može ugroziti tvrdnje Mementuma pred sudom.

Razlike između Evrope i SAD

Slučaj Tung Tung Tung Sahur pokazuje razlike u pristupu zaštiti digitalnih likova između Evrope i SAD. U Evropi, Mementum je pred Kancelarijom Evropske unije za intelektualnu svojinu (EUIPO) tražio poništenje žiga jednog pojedinca za ovaj lik, pozivajući se na autorsko pravo prema francuskom zakonu. Tako isti lik u Evropi ima zaštitu autorskog prava, dok se u Kaliforniji spor vodi pre svega na osnovu žiga. Profesor Džejms Grimelman sa Univerziteta Kornel ocenjuje da bi slučaj mogao doneti važne odluke o tome šta se može štititi autorskim pravom kada je u stvaranju uključen veći broj korisnika i veštačka inteligencija.

Neizvesnost ostaje, ekonomske implikacije velike

Ročište u ovom slučaju bilo je zakazano za 23. septembar, ali sud još nije doneo odluku o osnovnim pitanjima. Prema pisanju izvora, nije izvesno da će sud doneti opšte pravilo koje bi važilo za sve digitalne likove. Na kraju, ekonomsku vrednost viralnih likova poput Tung Tung Tung Sahur često stvara kolektivna kreativnost, što dodatno komplikuje pitanje prava na prihod i zaštitu intelektualne svojine. Lik Tung Tung Tung Sahur, poznat i kao „Triple T”, deo je žanra „italijanski brainrot” i ima stotine miliona pregleda na društvenim mrežama, sa prisustvom na raznim proizvodima i u video-igrama.