Američka tehnološka kompanija uvodi nevidljivi sistem označavanja u skladu sa Zakonom o veštačkoj inteligenciji Evropske unije, pokrivajući sve korisnike ChatGPT i Codex alata

OpenAI, američka tehnološka kompanija, zvanično je uvela nevidljivi vodeni žig za tekstove i kodove generisane pomoću alata ChatGPT i Codex na tržištu Evropske unije. Ova promena uvedena je radi poštovanja Zakona o veštačkoj inteligenciji Evropske unije (EU AI Act), koji nalaže da se sadržaj kreiran uz pomoć veštačke inteligencije jasno obeležava na način prepoznatljiv drugim računarskim sistemima. Novi sistem, zasnovan na tehnologiji textGrain, razvijen je u saradnji sa istraživačima sa Univerziteta u Pensilvaniji i Jejla. Nevidljivi vodeni žig neće biti vidljiv korisnicima, ali omogućava specijalizovanim detektorima da prepoznaju AI generisan sadržaj čak i nakon kopiranja ili prenošenja u drugi dokument.

Nevidljivi vodeni žig i zahtevi Evropske unije

Uvođenje tehnologije vodeni žig za tekstove i kodove omogućiće OpenAI da ispuni stroge zahteve o transparentnosti koje propisuje Zakon o veštačkoj inteligenciji Evropske unije. Svi korisnici ChatGPT i Codex alata na teritoriji EU dobiće ovu funkciju tokom narednih nekoliko nedelja. Za programere koji koriste OpenAI API interfejs širom sveta, opcija je dostupna od sada, ali je po osnovnim podešavanjima isključena i aktivira se po izboru korisnika. Tehnologija radi tako što suptilno modifikuje izbor reči u tekstu, stvarajući nevidljiv matematički obrazac koji detektori mogu prepoznati.

Ograničenja i uticaj na detekciju

Iz OpenAI napominju da vodeni žig ne prikuplja lične podatke i ne utiče na kvalitet odgovora generisanog teksta. Testovi, međutim, ukazuju na određena ograničenja — promena oko 10 procenata reči u tekstu sinonimima smanjuje pouzdanost detekcije sa 92 na 66 odsto. Kratki odgovori, matematički proračuni i prevedeni tekstovi teže se označavaju vodenim žigom. Zbog toga će pristup alatu za detekciju u početnoj fazi biti omogućen samo proverenim istraživačkim organizacijama i stručnjacima.

Konkurencija i tržišni kontekst

Konkurentska kompanija Antropik je pre dva meseca najavila globalno uvođenje vodenog žiga za tekstove generisane svojim modelom Claude, ne ograničavajući se samo na tržište Evropske unije kao OpenAI. Ova praksa ukazuje na sve veći pritisak regulatora i tržišta za transparentnost i odgovorno korišćenje veštačke inteligencije. Uvođenje vodenog žiga kao obaveznog standarda može značajno uticati na način na koji kompanije razvijaju i distribuiraju AI generisani sadržaj u narednom periodu.

Integracija Univerzuma otvara mogućnosti za razvoj proizvodnje glinenih blokova i unapređenje ponude građevinskih materijala

Wienerberger, međunarodni proizvođač građevinskih materijala, završio je akviziciju kompanija Univerzum Export-Import d.o.o. i Univerzum Ciglana d.o.o. Akvizicija Univerzuma, jednog od vodećih domaćih proizvođača glinenih blokova, zvanično je finalizovana 1. oktobra 2026. godine. Očekuje se da će Univerzum u 2026. godini ostvariti prihod od približno 20 miliona evra, što dodatno pozicionira Wienerberger na tržištu građevinskih materijala u Srbiji.

Detalji akvizicije Univerzuma i ekonomski značaj

Akvizicija Univerzuma, najavljena tokom maja 2026, podrazumeva integraciju dve proizvodne lokacije u Aranđelovcu i Inđiji. Ove fabrike zapošljavaju oko 200 radnika i imaju snažnu logističku mrežu za distribuciju glinenih blokova. Kao rezultat ovog spajanja, Wienerberger planira da unapredi kvalitet ponude na domaćem tržištu, ali i da podrži rast poslovanja širom jugoistočne Evrope. Univerzum ima dobro razvijenu bazu kupaca, što dodatno osnažuje tržišnu poziciju nove grupacije.

Modernizacija proizvodnje i fokus na energetskoj efikasnosti

Integracija Univerzuma u međunarodnu mrežu Wienerbergera otvara mogućnost za modernizaciju proizvodnih procesa i unapređenje kvaliteta proizvoda. Poseban akcenat biće na povećanju energetske efikasnosti i razvoju zaposlenih. Proizvodne lokacije u Aranđelovcu i Inđiji strateški su pozicionirane za snabdevanje domaćeg i regionalnih tržišta. Uporedo sa tim, povezivanje znanja i iskustva Univerzuma sa tehnološkim kapacitetima Wienerbergera trebalo bi da doprinese razvoju novih proizvoda i povećanju konkurentnosti.

Izjave rukovodstva i perspektive za tržište građevinskih materijala

Mladen Samardžija, komercijalni direktor za region Centralnog Balkana u Wienerbergeru, naglasio je važnost ovog koraka: „Završetkom akvizicije kompanije Univerzum otvaramo novo poglavlje našeg poslovanja u Srbiji. Ovu integraciju vidimo kao početak zajedničkog razvoja, a ne samo kao promenu vlasništva. Naš cilj je da spojimo snažno lokalno znanje, iskustvo i tržišnu poziciju kompanije Univerzum sa tehnologijama, ekspertizom i najboljim praksama kompanije Wienerberger.“

Implikacije za zaposlene i tržišnu dinamiku

Proces integracije naglašava razvoj zaposlenih i njihovih veština, dok se očekuje kontinuirani rast tražnje za glinenim blokovima u Srbiji i regionu. Stabilna tražnja u segmentima stambene izgradnje i renoviranja, zajedno sa sve višim standardima kvaliteta, predstavlja osnovu za dugoročni razvoj ovog tržišnog segmenta. Integracija proizvodnih kapaciteta Univerzuma u regionalnu mrežu Wienerbergera u Bugarskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji dodatno jača tržišnu poziciju kompanije u jugoistočnoj Evropi. Proces će biti vođen vrednostima kao što su poverenje, poštovanje, strast i kreativnost, uz fokus na otvorenu komunikaciju i kontinuirani razvoj kompetencija.

EU dva puta zaredom ostvaruje pozitivan bilans u trgovini visokotehnološkim proizvodima, Kinu i SAD prati u softveru i veštačkoj inteligenciji

Evropska unija ostvarila je suficit u trgovini haj-tek robom od 32,4 milijarde evra u prošloj godini, prema podacima Evrostata. Izvoz visokotehnoloških proizvoda dostigao je 566,5 milijardi evra, dok je uvoz iznosio 534,1 milijardu evra. Ovo je druga uzastopna godina u kojoj EU beleži pozitivan trgovinski bilans u trgovini haj-tek robom, nakon četiri godine deficita od 2020. do 2023.

Struktura uvoza i izvoza haj-tek proizvoda u Evropskoj uniji

Najveći pojedinačni izvoznik visokotehnoloških proizvoda u EU prošle godine bila je Kina sa udelom od 28 odsto, odnosno 150,4 milijarde evra. Sjedinjene Američke Države učestvovale su sa 25 odsto, što je iznosilo 131,4 milijarde evra, dok je Švajcarska imala udeo od šest odsto sa 32,6 milijardi evra. Iz Kine su u EU najviše stizali proizvodi iz oblasti elektronike i telekomunikacija, koji su činili 48 odsto uvoza iz te zemlje. Računari i kancelarijske mašine iz Kine čine još 31 odsto.

Uvoz iz SAD bio je dominantno koncentrisan na proizvode vazduhoplovne industrije (36 odsto) i farmaceutske proizvode (33 odsto). Kada je reč o Švajcarskoj, čak 71 odsto visokotehnološkog uvoza u EU čine farmaceutski proizvodi. S druge strane, SAD su bile najveće izvozno tržište za visokotehnološku robu iz EU sa 34 odsto, odnosno 195,1 milijardu evra. Velika Britanija zauzela je drugo mesto sa devet odsto ili 52,5 milijardi evra, dok je Kina treća sa osam odsto ili 48,1 milijardu evra.

Gde EU ima prednost, a gde zaostaje u trgovini haj-tek robom

U izvozu EU ka SAD, farmaceutski proizvodi čine 62 odsto ukupne vrednosti, dok proizvodi iz vazduhoplovne industrije čine 12 odsto. Izvoz u Veliku Britaniju bio je raznovrsniji: farmaceutski proizvodi učestvuju sa 23 odsto, vazduhoplovni i elektronski proizvodi sa po 19 odsto, a naučni instrumenti sa 13 odsto. Kao rezultat, u izvozu u Kinu, elektronika i telekomunikacije čine 30 odsto ukupne vrednosti.

Iako podaci pokazuju da EU ima značajnu konkurentnost u trgovini haj-tek robom, prednost nije ravnomerno raspoređena. Kina i SAD zajedno čine više od polovine uvoza visokotehnoloških proizvoda u EU. Štaviše, gotovo polovina kineskog uvoza odnosi se na elektroniku i telekomunikacije, što pokazuje zavisnost EU u ovim segmentima.

Evrostatova statistika obuhvata fizičku robu, ali ne uključuje softver, cloud tehnologije i veštačku inteligenciju. U tim oblastima evropsko tehnološko zaostajanje za SAD i Kinom je izraženije. Na primer, američke kompanije drže oko 70 odsto evropskog tržišta cloud infrastrukture, dok evropski provajderi imaju svega 15 odsto, a njihov udeo je opao sa 29 odsto iz 2017. godine.

Implikacije suficita i izazovi za evropski tehnološki sektor

U oblasti veštačke inteligencije, SAD su prošle godine privukle 285,9 milijardi dolara privatnih ulaganja, što je 23 puta više od Kine. Evropa zaostaje i po rastu ulaganja, sa 7,2 odsto u poređenju sa 160,2 odsto u SAD od 2024. godine. Ovi podaci ukazuju da suficit u trgovini haj-tek robom ne znači i liderstvo u najvrednijim modernim tehnologijama.

Kao rezultat, Evropska unija ostaje snažna u izvozu farmaceutskih, vazduhoplovnih i naučno-instrumentalnih proizvoda. Međutim, EU je slabija u segmentima kao što su softver i digitalna infrastruktura. Pre svega, u oblastima gde se danas stvara najveća dodata vrednost, evropska konkurentnost je niža. Suficit u trgovini haj-tek robom stoga precizno određuje gde EU još uvek može da parira konkurentima, ali i gde je potrebno ubrzati inovacije i ulaganja.