EU dva puta zaredom ostvaruje pozitivan bilans u trgovini visokotehnološkim proizvodima, Kinu i SAD prati u softveru i veštačkoj inteligenciji

Evropska unija ostvarila je suficit u trgovini haj-tek robom od 32,4 milijarde evra u prošloj godini, prema podacima Evrostata. Izvoz visokotehnoloških proizvoda dostigao je 566,5 milijardi evra, dok je uvoz iznosio 534,1 milijardu evra. Ovo je druga uzastopna godina u kojoj EU beleži pozitivan trgovinski bilans u trgovini haj-tek robom, nakon četiri godine deficita od 2020. do 2023.

Struktura uvoza i izvoza haj-tek proizvoda u Evropskoj uniji

Najveći pojedinačni izvoznik visokotehnoloških proizvoda u EU prošle godine bila je Kina sa udelom od 28 odsto, odnosno 150,4 milijarde evra. Sjedinjene Američke Države učestvovale su sa 25 odsto, što je iznosilo 131,4 milijarde evra, dok je Švajcarska imala udeo od šest odsto sa 32,6 milijardi evra. Iz Kine su u EU najviše stizali proizvodi iz oblasti elektronike i telekomunikacija, koji su činili 48 odsto uvoza iz te zemlje. Računari i kancelarijske mašine iz Kine čine još 31 odsto.

Uvoz iz SAD bio je dominantno koncentrisan na proizvode vazduhoplovne industrije (36 odsto) i farmaceutske proizvode (33 odsto). Kada je reč o Švajcarskoj, čak 71 odsto visokotehnološkog uvoza u EU čine farmaceutski proizvodi. S druge strane, SAD su bile najveće izvozno tržište za visokotehnološku robu iz EU sa 34 odsto, odnosno 195,1 milijardu evra. Velika Britanija zauzela je drugo mesto sa devet odsto ili 52,5 milijardi evra, dok je Kina treća sa osam odsto ili 48,1 milijardu evra.

Gde EU ima prednost, a gde zaostaje u trgovini haj-tek robom

U izvozu EU ka SAD, farmaceutski proizvodi čine 62 odsto ukupne vrednosti, dok proizvodi iz vazduhoplovne industrije čine 12 odsto. Izvoz u Veliku Britaniju bio je raznovrsniji: farmaceutski proizvodi učestvuju sa 23 odsto, vazduhoplovni i elektronski proizvodi sa po 19 odsto, a naučni instrumenti sa 13 odsto. Kao rezultat, u izvozu u Kinu, elektronika i telekomunikacije čine 30 odsto ukupne vrednosti.

Iako podaci pokazuju da EU ima značajnu konkurentnost u trgovini haj-tek robom, prednost nije ravnomerno raspoređena. Kina i SAD zajedno čine više od polovine uvoza visokotehnoloških proizvoda u EU. Štaviše, gotovo polovina kineskog uvoza odnosi se na elektroniku i telekomunikacije, što pokazuje zavisnost EU u ovim segmentima.

Evrostatova statistika obuhvata fizičku robu, ali ne uključuje softver, cloud tehnologije i veštačku inteligenciju. U tim oblastima evropsko tehnološko zaostajanje za SAD i Kinom je izraženije. Na primer, američke kompanije drže oko 70 odsto evropskog tržišta cloud infrastrukture, dok evropski provajderi imaju svega 15 odsto, a njihov udeo je opao sa 29 odsto iz 2017. godine.

Implikacije suficita i izazovi za evropski tehnološki sektor

U oblasti veštačke inteligencije, SAD su prošle godine privukle 285,9 milijardi dolara privatnih ulaganja, što je 23 puta više od Kine. Evropa zaostaje i po rastu ulaganja, sa 7,2 odsto u poređenju sa 160,2 odsto u SAD od 2024. godine. Ovi podaci ukazuju da suficit u trgovini haj-tek robom ne znači i liderstvo u najvrednijim modernim tehnologijama.

Kao rezultat, Evropska unija ostaje snažna u izvozu farmaceutskih, vazduhoplovnih i naučno-instrumentalnih proizvoda. Međutim, EU je slabija u segmentima kao što su softver i digitalna infrastruktura. Pre svega, u oblastima gde se danas stvara najveća dodata vrednost, evropska konkurentnost je niža. Suficit u trgovini haj-tek robom stoga precizno određuje gde EU još uvek može da parira konkurentima, ali i gde je potrebno ubrzati inovacije i ulaganja.

Izmenama pravilnika usklađenim sa EU direktivom, minimalna količina voćne pulpe u džemu povećana je sa 350 na 450 grama po kilogramu proizvoda

Ministarstvo poljoprivrede donelo je izmene Pravilnika o kvalitetu voćnih džemova, želea, marmelade, pekmeza i zaslađenog kesten pirea, čime se uvodi novi standard za domaću prehrambenu industriju. Prema novim pravilima, u jednom kilogramu džema mora biti najmanje 450 grama voćne pulpe ili pirea, dok je prethodni minimum iznosio 350 grama. Ova promena, objavljena u „Službenom glasniku“, deo je procesa usklađivanja sa Direktivom (EU) 2024/1438, poznatom kao „Breakfast Directives“.

Povećan udeo voća u džemovima i novi zahtevi za označavanje

Novi pravilnik propisuje da 450 grama voćne pulpe predstavlja minimalni udeo za većinu voćnih džemova. Izuzeci se odnose na proizvode od crvene i crne ribizle, šipurka, dunje, đumbira i marakuje. Proizvođači su dužni da usklade svoje recepture i deklaracije sa novim zahtevima. Ranije upakovani i deklarisani proizvodi mogu ostati u prodaji najkasnije do 30. juna 2028. godine, što proizvođačima daje period prilagođavanja. Takođe, izmenjen je naziv marmelade od citrusa, dok su za proizvode sa smanjenim sadržajem šećera i one sa upotrebom koncentrovanih sokova uvedena dodatna pravila.

Usklađivanje sa evropskim standardima i efekti na domaće tržište

Usklađivanje sa Direktivom (EU) 2024/1438 donosi nekoliko ključnih novina. Pre svega, pojam „marmelada“ se sada odnosi isključivo na proizvode od citrusa, u skladu sa evropskom praksom. Države članice u kojima se izraz koristi i za džem mogu dozvoliti tu terminologiju, što objašnjava i izmenu u srpskoj regulativi. Dozvoljena je upotreba koncentrovanog soka citrusa kao sredstva za zakišeljavanje. Osim toga, označavanje proizvoda sada zavisi od opšte Uredbe (EU) 1169/2011 o informisanju potrošača, dok je ranija posebna odredba o označavanju šećera ukinuta.

Uticaj novih pravila na prehrambenu industriju

Ove promene znače da će domaći proizvođači morati da koriste gotovo pola kilograma voćne pulpe po kilogramu džema, što direktno utiče na troškove sirovina i proces proizvodnje. S druge strane, potrošači mogu očekivati proizvode sa većim udelom voća i usklađenim deklaracijama prema evropskim standardima. Period prilagođavanja do sredine 2028. godine omogućava proizvođačima da postupno pređu na nove recepture i označavanje. Prema objavi Ministarstva poljoprivrede, ove izmene doprineće transparentnosti i kvalitetu prehrambenih proizvoda na domaćem tržištu.

Šira slika: značaj standardizacije za sektor hrane

Uvođenje novih standarda deo je kontinuiranog procesa harmonizacije sa zakonodavstvom Evropske unije, što olakšava izvoz i konkurentnost domaćih proizvoda na evropskom tržištu. Na taj način, prehrambena industrija u Srbiji postaje deo jedinstvenog tržišta sa jasno definisanim pravilima kvaliteta i označavanja. Očekuje se da će veći udeo voća u džemovima doprineti jačanju poverenja potrošača i unapređenju ukupnog standarda u sektoru hrane.

Rast privrede premašio evropski prosek, nezaposlenost ispod 8 odsto, prosečna plata preko 1.000 evra

Privredna komora Srbije saopštila je da privreda Srbije beleži rast od 3,5 odsto u prvom polugodištu 2026. godine. Ovaj rezultat, prema rečima Marka Čadeža, predsednika PKS, značajno prevazilazi prosek rasta u evrozoni i državama Evropske unije. On je istakao da je stabilnost ekonomske politike ključna za očuvanje pozitivnih trendova, posebno u periodu parlamentarnih izbora.

Predvidive politike i privredni rast

Prema podacima PKS, poslovno okruženje u Srbiji karakterišu stabilno niska nezaposlenost, ispod 8 odsto, i prosečna plata veća od 1.000 evra. Kao rezultat toga, investitori i domaće kompanije imaju jasniji okvir za dugoročno planiranje. Čadež je naglasio da domaći i strani privrednici prate poruke političkih aktera, jer svaka najava naglih promena utiče na poverenje i investicione odluke. On je dodao: „Ekonomske politike nisu nešto što možete da menjate svake godine ili svake dve godine, niti da ih zasnivate na nacionalizacijama i ekonomskim eksperimentima, jer to privrednici čitaju – i naši i strani. Zato je jedna od molbi da se svi koji učestvuju na izborima fokusiraju na to da se očuva stabilnost.“

Izazovi i potencijal za dalji rast

Kao rezultat spoljašnjih faktora – geopolitičkih izazova i usporavanja evropske privrede – kompanije u Srbiji su tokom 2026. godine prošle kroz period prilagođavanja. Međutim, većina se stabilizovala i stvorila uslove za nastavak rasta. Prosečna plata iznad 1.000 evra i niska nezaposlenost predstavljaju snažan signal investitorima. „Ovu godinu možemo da posmatramo kao godinu oporavka, a u narednoj možemo da očekujemo snažniji rast, pod uslovom da sačuvamo stabilnost i predvidivost poslovnog ambijenta“, naveo je Čadež. Pored toga, on je ukazao na razvojne mogućnosti Srbije u 2027. godini, naročito u oblastima tehnologije, investicija i međunarodnog povezivanja.

Stabilnost ekonomske politike tokom izbora

Stabilnost i kontinuitet ekonomske politike tokom izbornog perioda ocenjeni su kao presudni za nastavak pozitivnih ekonomskih trendova. Prema rečima predsednika PKS, privreda Srbije bi, uz očuvanje predvidivog okruženja, mogla da ostvari još snažniji rast i privuče dodatne investicije. S druge strane, svaka najava eksperimentisanja ili naglih promena može ugroziti poverenje investitora. Kao rezultat, PKS apeluje na političke aktere da očuvaju stabilnost i predvidivost, jer to direktno utiče na poslovno poverenje i investicione planove.