Deseta eSecurity konferencija donela inovacije, praktične radionice i nagrade, potvrđujući Beograd kao centar sajber bezbednosti

eSecurity konferencija okupila je više od 300 stručnjaka iz oblasti IT-a, digitalne forenzike i sajber bezbednosti u Beogradu, od 29. septembra do 2. oktobra 2026. godine. Ovaj događaj, održan u Karbon Event Centru, potvrdio je značaj razmene znanja i iskustava za unapređenje sektora sajber bezbednosti u regionu. Učesnici su imali priliku da kroz četiri dana programa prate predavanja, panel diskusije i praktične radionice, što je pozicioniralo Beograd kao ključnu tačku za sajber inovacije.

Predavanja o savremenim sajber pretnjama i inovativni tehnički sadržaji

Jubilarna deseta eSecurity konferencija počela je nultim danom (Zero Day), kada su polaznici kroz hands-on trening #ACK4LIFE radili na detekciji skrivenih pretnji u Linux okruženju. Ključne teme konferencije bile su vezane za primenu i zaštitu veštačke inteligencije, digitalni identitet, Zero Trust arhitekturu, kao i upravljanje privilegovanim nalozima. Posebnu pažnju privukli su inovativni gosti – humanoidni robot Lumi i robotski pas Echo – koji su demonstrirali napredne tehničke mogućnosti i komunicirali sa učesnicima događaja. Pored toga, program je uključio panel diskusije na teme izazova liderstva u sajber bezbednosti i saradnje IT i security sektora.

Praktične radionice i nagrađivanje najboljih u sajber bezbednosti

Osim predavanja, četvrti dan konferencije bio je u znaku praktičnih radionica, gde su učesnici testirali i primenjivali sigurnosne alate na sopstvenim uređajima. Prisutni su radili sa naprednim AI platformama, upoznali se sa mikrosegmentacijom data centara i učestvovali u kompletnom procesu detekcije i odgovora na incidente. Hakerska igra #ackOrBe#acked/BreachGym privukla je veliki broj takmičara, dok su organizatori i sponzori pripremili nagradni fond i inovativne poklon-token sisteme. Svi učesnici imali su mogućnost da biraju poklone na posebnom štandu, što je dodatno obogatilo konferencijsko iskustvo.

Razvoj sajber bezbednosti i značaj za region

Ovogodišnja eSecurity konferencija još jednom je pokazala koliko je razmena praktičnog znanja važna za jačanje sektora sajber bezbednosti. Učešće više od 300 profesionalaca, interaktivni sadržaji i prisustvo tehničkih inovacija podvlače ulogu Beograda kao regionalnog centra za razvoj digitalne sigurnosti. Pored toga, konferencija je naglasila potrebu daljeg investiranja u edukaciju i saradnju između IT i bezbednosnih timova, kao ključne faktore za uspešno suprotstavljanje savremenim sajber pretnjama.

Ekonomije Evrope i Centralne Azije usporavaju na 2,2 odsto, dok Srbija beleži ubrzanje rasta zahvaljujući investicijama i izvozu

Svetska banka objavila je najnoviji izveštaj o privrednim kretanjima u regionu, ističući da će privredni rast Srbije ubrzati sa 2 odsto u 2025. na 3,1 odsto u 2026. godini. Prema proceni, region Evrope i Centralne Azije očekuje usporavanje rasta na 2,2 odsto u 2026, dok su povoljni trendovi zabeleženi na Zapadnom Balkanu i posebno u Srbiji.

Privredni rast Srbije ubrzava uprkos izazovima

Srbija prednjači u regionu zahvaljujući rastu javnih investicija, povećanju prihoda domaćinstava, snažnijem izvozu i ekspanziji turizma. Svetska banka navodi da će rast Srbije biti podržan širenjem avio-povezanosti, što je omogućilo veći dolazak putnika iz Rusije i Turske. Pored toga, otporan izvoz automobila, posebno nakon početka proizvodnje električnih automobila početkom 2025. godine, dodatno jača izvozne rezultate Srbije i Severne Makedonije. Proizvodnja automobila u Srbiji porasla je za gotovo trećinu u periodu januar-jul, što je rezultat povećanja kapaciteta nove fabrike i izvoza u Italiju. Kao rezultat, Srbija se pozicionira kao jedan od lidera privrednog rasta u regionu.

Regionalni trendovi: usporavanje u Evropi, rast u Centralnoj Aziji

Dok Srbija beleži ubrzanje, region Evrope i Centralne Azije suočava se sa sporijim rastom zbog viših cena energije i smanjene tražnje kod trgovinskih partnera. Rast u regionu usporava na 2,2 odsto u 2026, dok se u Centralnoj Aziji očekuje rast od 5,8 odsto, sa izuzetno visokim stopama u Kirgistanu od 9,6 odsto i Uzbekistanu sa 7,9 odsto. Na Zapadnom Balkanu prognozira se rast od 3,1 odsto, što je ubrzanje u odnosu na 2,6 odsto u 2025. godini. Poljska će zadržati rast od 3,6 odsto, dok se u Ukrajini predviđa usporavanje na 1,2 odsto zbog oštećenja infrastrukture i otežanog izvoza.

Uloga veštačke inteligencije i strukturne promene

Prema izveštaju, usvajanje veštačke inteligencije u regionu Evrope i Centralne Azije napreduje brže nego što zemlje trenutno mogu da prate. Samo svako deseto preduzeće koristi veštačku inteligenciju, najčešće za osnovne zadatke, dok nedostatak obrazovnih i upravljačkih veština, kao i nedovoljni kapaciteti računarske infrastrukture, predstavljaju ograničenja. Antonela Basani, potpredsednica Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju, izjavila je: “Ekonomije u razvoju u regionu i dalje pokazuju otpornost usled smanjenog energetskog inteziteta, dodatnih državnih mera i snažne domaće tražnje.” Ona je dodala da zemlje regiona mogu povećati konkurentnost ulaganjem u obrazovanje i jačanjem institucija tržišta rada.

Implikacije za Srbiju i region

Privredni rast Srbije u narednim godinama nadmašiće prosek Zapadnog Balkana, uz projekciju rasta od 3,1 odsto u 2026. i 3,7 odsto u 2027. godini, uz blago usporavanje na 3,5 odsto u 2028. Prema izveštaju, ključni pokretači u Srbiji ostaju javne investicije, izvoz i razvoj turizma, dok će širenje avio-povezanosti i proizvodnja električnih automobila dodatno doprineti ekonomskom rastu. Infrastrukturni projekti u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, kao i turizam i građevinarstvo u Albaniji, takođe će pozitivno uticati na regionalni rast. Na kraju, Ivajlo Izvorski, glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju, istakao je da je glavni rizik za region u narednoj deceniji nedovoljan stepen usvajanja veštačke inteligencije i njenog prilagođavanja, što može uticati na dugoročnu konkurentnost i generisanje rasta.

Kompanija iz Srbije sprovodi model rada od ponedeljka do četvrtka, bez smanjenja zarada za zaposlene

MIKROE je od 1. oktobra zvanično prešao na četvorodnevnu radnu nedelju za sve zaposlene, što podrazumeva 32 sata rada uz punu platu za 40 sati. Ova promena, poznata kao “Još Jedan Život”, omogućava rad od ponedeljka do četvrtka, dok je petak slobodan za sve zaposlene. Ključna fraza četvorodnevna radna nedelja u MIKROE nalazi se u centru ovog modela, koji je implementiran nakon šest godina postepenih izmena u organizaciji radnog vremena.

Proces uvođenja četvorodnevne radne nedelje u MIKROE

Prvi koraci ka četvorodnevnoj radnoj nedelji u MIKROE započeti su još 2020. godine. Tada je radno vreme skraćivano za 30 minuta po kvartalu, dok nije dostignuto šest sati rada dnevno. Nakon toga, u oktobru 2022. godine, u proizvodnji je uveden radni raspored od četiri dana po osam sati, a do 2026. godine ovaj model proširen je na sve sektore kompanije. Kao rezultat, produktivnost zaposlenih se nije merila samo brzinom rada, već i boljom organizacijom i promenom svesti članova tima.

Efekti na zaposlene i organizaciona kultura

Slobodan petak omogućava zaposlenima 52 produžena vikenda godišnje. Prema rečima Neboјše Matića, vlasnika i direktora kompanije MIKROE, ovaj model je doneo veću ispunjenost i kvalitet života zaposlenih. „Ne možemo živeti duže nego što je ljudski vek, ali možemo živeti ispunjenije, biti odmorniji i pozitivniji. Bolje društvo je ono što nam svima treba, a to se postiže odmornim ljudima koji su ispunjeni“, izjavio je Matić. Zaposleni su istakli da sada imaju više vremena za porodicu, prijatelje i lični razvoj. Mnogi navode da su ponedeljkom odmorniji i fokusiraniji na rad.

Primer za domaće tržište i globalni kontekst

Model četvorodnevne radne nedelje u MIKROE pokazuje da ovakva organizacija rada nije rezervisana samo za razvijenija tržišta ili eksperimentalne programe. Kompanija iz Srbije uspešno primenjuje ovaj koncept, sarađujući sa kupcima u više od 140 zemalja. „Jedan kolega iz proizvodnje mi je rekao: ‘Radite nam ova četiri dana šta god hoćete, samo ne dirajte petak.’ To sve govori koliko im je to bitno sada kada žive kvalitetnije“, navodi Matić. S obzirom na iskustvo MIKROE, ovaj pristup može poslužiti kao primer drugim domaćim kompanijama koje razmatraju organizacione promene radi povećanja zadovoljstva i produktivnosti zaposlenih. Četvorodnevna radna nedelja u MIKROE tako postaje relevantan signal za domaće tržište, uz očuvanje svih prava zaposlenih i bez smanjenja zarada.