Norveški profesor upozorava da ubrzane promene mogu povećati troškove za privredu i građane zbog ograničenja trenutne tehnologije

Ole Gunar Austvik, norveški profesor i stručnjak za energetiku, izjavio je da energetska tranzicija ne sme biti brža od tehnologije koja je podržava. On je tokom razgovora sa predsednikom Privredne komore Srbije (PKS) Markom Čadežom u emisiji „Čadež Talk“ naglasio da promene koje prevazilaze kapacitete trenutne tehnologije mogu doneti visoke troškove za industriju i građane. To je posebno važno za zemlje koje zavise od stabilnosti snabdevanja energijom i žele da očuvaju konkurentnost privrede.

Troškovi i ograničenja energetske tranzicije

Prema rečima Austvika, obnovljivi izvori energije i razvoj novih tehnologija igraju značajnu ulogu u energetskoj tranziciji. Međutim, on upozorava da je potrebno realno sagledati ograničenja postojećih tehnologija. „Ako imate previsoke troškove u pogledu konkurentnosti i bezbednosti zato što se promena sprovodi brže nego što tehnologija zapravo omogućava, to predstavlja problem“, istakao je Austvik. Napredak u razvoju baterija može ublažiti određene izazove, ali jaz između potreba i mogućnosti ostaje značajan.

Primeri iz prakse i globalni kontekst

Kao ilustraciju, Austvik je naveo primer Nemačke koja je, zatvaranjem nuklearnih i termoelektrana na ugalj, postala zavisna od uvoza gasa. S druge strane, na globalnom nivou ugalj nije nestao iz energetskog miksa i nastavlja da ima važnu ulogu. „Obnovljivi izvori energije su dobri, a ušteda energije je veoma važna. Tu je i geotermalna energija, za koju se očekuje da će značajno porasti. Ali ako promene sprovodite brže nego što tehnologija to omogućava, cena može biti veoma visoka“, naglasio je Austvik.

Nova rešenja i potreba za oprezom u tranziciji

U razgovoru su pomenute nove tehnologije poput malih modularnih nuklearnih reaktora i pretvaranja otpada u energiju. Ovakva rešenja mogu doprineti većoj energetskoj sigurnosti u budućnosti. Austvik je naglasio važnost analiziranja različitih scenarija. „Ne morate da procenjujete šta je verovatnije, da li će se nešto prepoloviti ili udvostručiti, ali treba da budete spremni za oba scenarija“, objasnio je svoj pristup analizi rizika.

Evropa i globalni poredak u novoj energetskoj eri

U drugom delu razgovora, Austvik je istakao promene u globalnom ekonomskom i geopolitičkom poretku. Prema njegovim rečima, svet ulazi u novu fazu sa mogućim pojavama bipolarnog ili multipolarnog sistema. „Napuštamo američku hegemoniju na globalnom nivou. Ulazimo u nešto novo. To može biti bipolarni svet sa Kinom, ili multipolarni svet sa regionalnim centrima moći. Ne znamo“, rekao je Austvik. Čadež je podvukao važnost regionalne saradnje i zajedničkih interesa evropskih zemalja. On je pozvao Austvika da učestvuje na Ekspo 2027 u Beogradu i održi predavanje o energetskoj tranziciji. Prema Čadežu, Ekspo 2027 biće mesto za razmenu ideja o globalnim ekonomskim i energetskim izazovima. Energetska tranzicija mora pratiti tehnološki razvoj kako bi troškovi ostali održivi i kako bi se očuvala bezbednost snabdevanja.

Konferenciju podržala kompanija Mastercard, fokus na investicijama, talentima i inovacijama u centralnoj i istočnoj Evropi

Impact SEE’26 u Bukureštu okupio je 29. i 30. septembra blizu 3.000 učesnika i oko 200 govornika iz jugoistočne Evrope. Ključni ekonomski akteri i lideri iz regiona analizirali su razvoj talenta, ulogu investicija i značaj inovacija za dalji rast.

Perspektive rasta i inovacija u centralnoj i istočnoj Evropi

Na konferenciji Impact SEE’26 u Bukureštu naglašeno je da region ima značajan potencijal za ekonomski rast. Međutim, potrebno je bolje organizovati inovacije i privući kapital. Ilian Mihov, ekonomista i bivši dekan poslovne škole INSEAD, izjavio je da Evropa ima najveću koncentraciju ljudskog kapitala po kvadratnom kilometru. On je istakao da izazov nije manjak talenata, već veličina i fragmentiranost evropskih berzi koje otežavaju finansiranje inovacija. Kao rezultat, lideri iz kompanija Mastercard, Banca Transilvania, McLaren Racing, Trendyol i UiPath diskutovali su sa predstavnicima vlada i javnog sektora o načinima da se investicije usmere ka održivom rastu.

Kreativnost, pažnja i razvoj talenata kao pokretači rasta

Drugog dana konferencije, Ryan Reynolds je govorio o ulozi kreativnosti u preduzetništvu i istakao važnost učenja na greškama. „Perfekcionizam je bolest koja danas muči gotovo sve nas. Morate biti spremni da u nečemu budete loši da biste u tome postali dobri. Greške su đubrivo. Nije važno da li ste u životu grešili, već šta ste od tih grešaka napravili“, rekao je Reynolds. Prvog dana, Anna Lembke, profesorka sa Stanforda, analizirala je kako digitalna ekonomija utiče na ljudsku pažnju i odgovornost kompanija koje se bore za nju. „Više nije bolje kada ‘više’ znači da neprestano pokušavamo da pobegnemo od stvarnosti. Neumorna potraga za zadovoljstvom radi samog zadovoljstva, nažalost, vodi u bol“, navela je Lembke.

Regionalna iskustva i uloga Srbije u novoj ekonomskoj dinamici

Perspektive iz Srbije i regiona bile su snažno zastupljene kroz diskusije o liderstvu, digitalnoj transformaciji i izgradnji poverenja kod potrošača. Tanja Kuzman iz Inicijative „Digitalna Srbija“, Nataša Pavlović iz Sport Vision Group i Marko Carević iz Ananas E-Commerce govorili su o važnosti veština i inovacija za konkurentnost regiona. Paneli su dodatno osvetlili izazove polarizacije i održivosti na tržištu. Na konferenciji Impact SEE’26 u Bukureštu zaključeno je da su talenat, tehnologija i kapital ključni pokretači budućeg rasta, ali da uspeh zavisi od sposobnosti regiona da te resurse iskoristi kroz saradnju i inovacije.

Globalne zalihe nafte pale su za tri milijarde barela, G7 oslobađa 100 miliona barela iz rezervi

Saudi Aramko, jedna od najvećih svetskih naftnih kompanija, upozorila je da obnova globalnih zaliha nafte može trajati i do dve godine. Prema proceni izvršnog direktora Amina Nasera, od početka sukoba izgubljeno je skoro tri milijarde barela ponude, dok su iz rezervi povučene još milijarda barela. Ove brojke ukazuju na to da su globalne zalihe nafte na “zastrašujuće tankom” nivou, što značajno utiče na tržište.

G7 reaguje oslobađanjem naftnih rezervi

G7 zemlje su, u saradnji sa Međunarodnom agencijom za energiju, odlučile da oslobode do 100 miliona barela dizela i sirove nafte iz strateških rezervi. Ova mera treba da ublaži pritisak u naredna četiri meseca, pri čemu će najveći deo dizela stići na tržište u prvih 20 dana. Međutim, analitičari navode da je ova količina samo privremeno rešenje i da ne može trajno stabilizovati odnos ponude i potražnje. Prema procenama kompanije Goldman Sachs, ova akcija može amortizovati oko polovinu skoka cene dizela, dok je dnevna globalna potrošnja dizela između 28 i 30 miliona barela.

Tržište nafte pod pritiskom smanjenih zaliha

Situacija na tržištu pokazuje da protok nafte kroz Ormuški moreuz i saudijski naftovod ka Janbuu iznosi oko tri četvrtine predratnih količina. Aramko je ponovo pokrenuo istočno-zapadni naftovod na 80 odsto kapaciteta. Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kuvajt koriste sve više sopstvenih tankera kako bi obezbedili stabilnost isporuka. Cene nafte ostaju relativno stabilne: Brent za decembarsku isporuku blago je pao na oko 102 dolara, dok je američki WTI na oko 90,60 dolara. Ipak, deo ovog poboljšanja zasniva se na zalihama koje se ne mogu koristiti u nedogled. Kroz Ormuški moreuz inače prolazi oko petina svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. To znači da će, dok se zalihe nafte ne obnove, svaki novi poremećaj tržište dočekati bez zaštitnog jastuka.

Izjave rukovodstva i implikacije za tržište

“Dok se Ormuz potpuno ne otvori i dok se ne vrati poverenje, realnost je da će pritisak na oba kraja barela – i sirovu naftu i derivate – samo rasti. Čak i tada, obnova zaliha uz istovremeno podmirivanje potražnje mogla bi da potraje do dve godine”, izjavio je Amin Naser, izvršni direktor Saudi Aramka. Ova izjava potvrđuje da tržište nafte ostaje pod pritiskom, čak i nakon kratkoročnih mera. G7 akcija oslobađanja rezervi predstavlja signal tržištu, ali ne rešava dugoročne strukturne probleme. Zemlje uvoznice, uključujući i region Balkana, mogu očekivati da cene goriva, posebno dizela, neće brzo pasti na predratni nivo. Na kraju, globalna tržišna slika pokazuje da je svet ušao u ovu krizu sa najnižim zalihama nafte u poslednjih pet godina. Dok se zalihe nafte ne obnove, tržište će ostati ranjivo na svaki novi poremećaj i volatilnost cena.