Udeo klikova na AI sažetke u Google pretrazi iznosi samo 1 odsto, pozicija na pretraživaču više nije dovoljna za vidljivost

Generativna pretraga menja način na koji korisnici dolaze do informacija o proizvodima i uslugama. U najnovijoj analizi Pew Research Center navodi se da je u martu 2025. godine sprovedeno 68.879 pretraga među 900 korisnika u Sjedinjenim Državama. Kada se u Google rezultatima nije prikazivao AI sažetak, korisnici su kliknuli na neki od standardnih rezultata u 15 odsto slučajeva. Kada se AI sažetak pojavio, udeo klikova pao je na 8 odsto. Na izvore unutar samog sažetka kliknulo je samo 1 odsto korisnika.

Generativna pretraga i nova pravila za poslovnu vidljivost

Kompanije više ne mogu da se oslanjaju isključivo na dobru poziciju na pretraživaču. Generativna pretraga koristi više izvora, izdvaja relevantne podatke i sastavlja odgovor za korisnika. Kao rezultat, firme se sve češće takmiče za prisustvo u AI generisanim odgovorima, a ne samo za mesto na listi rezultata. Međutim, prisutnost u ovim odgovorima zavisi od tačnih, jasnih i usklađenih podataka o delatnosti, uslugama i rezultatima preduzeća. Ukoliko su informacije na sajtu zastarele ili neusaglašene sa profilima na drugim mestima, veštačka inteligencija ne može pouzdano da preporuči kompaniju korisnicima. S druge strane, kompanija može biti uvrštena među ponuđače bez da je korisnik ikada posetio njen sajt, što dodatno menja dosadašnju logiku digitalnog marketinga.

SEO, AEO i GEO: Neophodna integracija za tržišnu relevantnost

Iako se često tvrdi da je SEO izgubio značaj, podaci pokazuju da je njegova uloga i dalje ključna za vidljivost u generativnim odgovorima. SEO (Search Engine Optimization) omogućava pretraživačima da pronađu i protumače sadržaj, dok AEO (Answer Engine Optimization) olakšava izdvajanje konkretnih odgovora iz tekstova. GEO (Generative Engine Optimization) se fokusira na to da informacije iz određenog izvora budu korišćene u generisanim AI odgovorima i da izvor bude naveden kada je relevantno. Veštačka inteligencija traži strukturirane, proverljive i ažurirane podatke. Google ističe da za pojavljivanje u generativnim rezultatima nisu potrebni posebni fajlovi za AI, već jasna struktura sajta, dostupnost i pouzdane informacije. Zbog toga je ulaganje u optimizaciju za veštačku inteligenciju bez prethodno uređenog sajta neefikasno, jer važne stranice mogu biti neindeksirane, a podaci kontradiktorni.

Transparentnost i pouzdanost kao ključ za preporuke sistema veštačke inteligencije

Ključni izazov za kompanije su tekstovi sa pohvalama koje nije moguće proveriti. Sistemi veštačke inteligencije favorizuju izvore koji nude konkretne podatke, reference i dokaze za tvrdnje o poslovanju. Pre svega, firme moraju da usklade informacije na svim digitalnim kanalima. Struktura sajta, jasnoća opisa usluga i ažurnost podataka direktno utiču na to da li će ih generativna pretraga prepoznati kao relevantne ponuđače. Na kraju, prelazak sa tradicionalnog SEO pristupa na integraciju sa AEO i GEO predstavlja investiciju u dugoročnu digitalnu održivost. Kompanije koje prepoznaju tu promenu i prilagode svoje procese biće konkurentnije u novoj eri digitalnog pretraživanja.

Srpski regulator menja pravila za strane avio-kompanije, što bi zatvorilo bazu Vizera u Beogradu i izazvalo spor sa Evropskom unijom

Evropska komisija ocenjuje da Srbija krši ECAA sporazum nakon što je Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije izmenio propise o radu stranih avio-kompanija. Komisija zahteva da Srbija obustavi primenu novih mera, čija je implementacija sada odložena do marta 2027. godine. Ova situacija direktno ugrožava bazu kompanije Wizz Air u Beogradu, otvorenu još 2011. godine, a prema proceni Komisije, novousvojena regulativa nije u skladu sa obavezama iz Sporazuma o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području (ECAA), čiji je Srbija potpisnik.

Uticaj na konkurenciju na tržištu avio-saobraćaja

Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije obrazložio je izmene pravila zaštitom konkurencije, ističući da pojedine strane kompanije imaju povlašćen tretman u odnosu na domaće operatere. Međutim, prelazne odredbe ECAA sporazuma ne preciziraju eksplicitno da li strane avio-kompanije mogu otvarati baze u Srbiji. Prema ranijim tumačenjima domaćih organa, baza Wizz Air-a nije bila predmet primedbi od 2011. godine do sada.

Reakcija Evropske komisije i sledeći koraci

Evropska komisija je u pisanom odgovoru istakla: “Komisija smatra da je nova uredba nespojiva sa obavezama Srbije proisteklim iz Sporazuma o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području. Komisija je pozvala nadležne organe Srbije da obustave primenu ovih mera. Srbija je odložila njihovu primenu za mart 2027. godine. Komisija će nastaviti razgovore sa nadležnim organima Srbije”. Direktan rezultat ovih razgovora je šestomesečna obustava sporne regulative, što domaćim institucijama ostavlja dodatno vreme za izmenu ili povlačenje odredbi. U protivnom, sprovođenje novih pravila moglo bi postati politički i pravno otežano, imajući u vidu protivljenje Brisela.

Implikacije za sektor i regulativu u Srbiji

Očekuje se da će pitanje primene novih propisa biti tema i u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, čije je objavljivanje planirano za sledeći mesec. S druge strane, Srbija je u prethodnim izveštajima dobijala pohvale za usklađenost sa evropskim standardima u oblasti vazdušnog saobraćaja. Zbog toga bi aktuelni regulatorni spor mogao postati predmet ozbiljnih kritika. Kao rezultat, produžavanje roka za primenu novih pravila daje priliku za dalji dijalog sa EU i smanjenje potencijalnog negativnog uticaja na tržište avio-saobraćaja u Srbiji. Time Evropska komisija i dalje insistira na obustavi mera koje direktno utiču na konkurenciju i poslovanje stranih avio-kompanija poput Wizz Air-a.

Tehnološki startapi iz 11 zemalja dobijaju priliku za izlazak pred investitore, sa podrškom Privredne komore Srbije

GITEX AI Belgrade pokrenuo je SEE 100 program, u okviru kojeg će biti izabrano 100 najperspektivnijih tehnoloških startapa iz Jugoistočne Evrope. Izabrani timovi imaće pokrivene gotovo sve troškove od strane Privredne komore Srbije, koja obezbeđuje finansiranje do 95% učešća na događaju. Prijave su otvorene do 27. novembra, a svi zainteresovani mogu se registrovati putem zvaničnog linka od 12 časova.

Izbor startapa i finansijska podrška PKS

SEE 100 program namenjen je startapima iz Srbije, Rumunije, Mađarske, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije, Grčke, Bugarske i Severne Makedonije. Događaj GITEX AI Belgrade biće održan od 25. do 27. maja naredne godine i deo je specijalizovane izložbe Ekspo 2027 Beograd. Kao rezultat učešća, izabrani startapi dobiće mogućnost da svoja tehnološka rešenja predstave međunarodnim investitorima, korporativnim kupcima i vodećim tehnološkim kompanijama. Privredna komora Srbije pokriva približno 95% troškova učešća za svih 100 startapa iz regiona. Osim izložbenog prostora, učesnicima su obezbeđene radionice sa investitorima i razvojnim organizacijama, kao i poslovno povezivanje sa potencijalnim ulagačima.

Prilike za mreženje i razvoj kroz SEE 100

Na manifestaciji GITEX AI Belgrade očekuje se više od 700 izlagača i više od 500 poslovnih sastanaka. Pored toga, startapi mogu konkurisati za Supernova Challenge, takmičenje koje nosi novčane nagrade i programe podrške daljem razvoju poslovanja. U okviru SEE 100 uvedena je i posebna Fintech kategorija, uz podršku AIK Banke. Jedan od finalista dobiće priliku za saradnju sa tehničkim timom banke, sastanke sa rukovodstvom i podršku za internacionalizaciju tokom 2027. i 2028. godine. Ovakve inicijative podstiču razvoj inovacija u regionu i omogućavaju mladim kompanijama da se pozicioniraju na međunarodnoj tehnološkoj sceni. S obzirom na to da Privredna komora Srbije pokriva ključne troškove, startapi iz Jugoistočne Evrope dobijaju značajnu razvojnu šansu i pristup globalnim investitorima, što može doprineti daljem rastu startap ekosistema regiona.