Previsoke noćne temperature povezane su sa povećanim rizikom od srčanih problema kod starijih žena, pokazuje novo istraživanje

Najnovija naučna istraživanja pokazuju da temperatura u kojoj spavamo može imati veliki uticaj na zdravlje srca, posebno kod starijih žena. Tokom letnjih meseci, australijski naučnici pratili su 47 osoba starijih od 65 godina, beležeći im noćni rad srca, varijabilnost srčanog ritma i temperaturu u njihovim spavaćim sobama. Rezultati su pokazali da noćna temperatura viša od 24°C dovodi do ubrzanog rada srca, smanjuje varijabilnost srčanog ritma i povećava fiziološki stres, što može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Kardiološkinja dr Lily Dastmalchi ističe: „Kvalitet sna važan je za metaboličko, mentalno i kardiovaskularno zdravlje. Loš san je jedan od osam glavnih faktora rizika za razvoj srčanih bolesti.” Dakle, žene koje zbog pretoplih noći ne spavaju dobro mogu biti naročito izložene riziku od srčanih problema.

Dr Cheng-Han Chen objašnjava: „Autonomni nervni sistem igra ključnu ulogu u regulaciji rada srca, krvnog pritiska i snage kontrakcije srčanog mišića. Poremećaji u ovom sistemu, do kojih može doći zbog neprijatno toplih noći, povećavaju rizik od aritmija i drugih ozbiljnih srčanih stanja.”

Ženama koje žele da unaprede kvalitet sna i zaštite srce savetuje se da temperatura spavaće sobe bude oko 15°C, iako se ona može prilagoditi individualnim potrebama. Osobe sa slabijom cirkulacijom ili Rejnoovim sindromom možda će bolje spavati u nešto toplijem ambijentu, ali čak i tada temperatura ne bi trebalo da bude previsoka.

Praktični saveti uključuju korišćenje lagane posteljine, redovno provetravanje sobe pre odlaska na spavanje i izbegavanje upotrebe uređaja koji greju prostoriju tokom noći. Ako primetite simptome poput ubrzanog rada srca, lošeg sna ili umora tokom dana, preporučuje se da se obratite lekaru radi saveta i eventualne dijagnostike.

Za preciznu dijagnostiku i preporuke, najbolje je konsultovati izabranog lekara ili kardiologa. Pravilna temperatura spavaće sobe jednostavan je, ali važan korak za očuvanje zdravlja srca kod žena svih generacija.

Sintetički materijali i pogrešni izbori veša mogu povećati rizik od infekcija, dok pamuk i pravilna higijena pružaju zaštitu

Izbor donjeg veša uglavnom se svodi na navike i vizuelnu privlačnost, ali lekari upozoravaju da materijal veša značajno utiče na zdravlje intimne regije kod žena svih uzrasta. Prema mišljenju ginekologa i uroginekologa, najveća greška je nošenje veša od sintetičkih materijala kao što su najlon i poliester, umesto prirodnog pamuka.

Dr Melani Santos, specijalista uroginekologije, objašnjava da je važno održavati intimnu zonu suvom i rashlađenom: „Vaginalna flora je izuzetno osetljiva na vlagu i toplotu, zato je izbor odgovarajućeg materijala ključan za prevenciju problema.” Slično navodi i dr Dilon Najt, ginekolog i akušer, ističući da pamuk omogućava koži da diše i upija vlagu, dok sintetika zadržava toplotu i sprečava cirkulaciju vazduha.

Nošenje donjeg veša od sintetičkih materijala može dovesti do pojačanog znojenja, iritacije kože i čestih infekcija, uključujući urinarne i gljivične upale, ali i bakterijsku vaginozu. Dr Kristin Grivs ističe: „Pamučni veš pomaže u smanjenju znojenja i omogućava koži da diše, što je od velike važnosti tokom toplijih meseci.”

Kako ove savete primeniti svakodnevno? Ako birate veš koji sadrži sintetiku, potrudite se da deo koji dolazi u dodir s intimnom regijom bude od pamuka. Izbegavajte dugo nošenje mokre odeće, poput kupaćih kostima ili sportske garderobe, naročito leti. Unos dovoljne količine tečnosti i redovno pražnjenje bešike smanjuju rizik od urinarnih infekcija. Takođe, odlazak u toalet nakon seksualnog odnosa je važan korak u prevenciji.

Dr Dženifer Vajder podseća i na rizik preterane higijene: „Agresivni sapuni, parfemisani proizvodi i česta ispiranja mogu narušiti prirodnu ravnotežu bakterija i povećati rizik od infekcija.”

Stručnjaci zaključuju da je potpuno pamučni donji veš najbolji izbor za žene svih uzrasta, naročito tokom letnjih dana kada je pojačano znojenje. Preporučuje se svakodnevna promena veša, udobni krojevi i umerena, ali redovna higijena. Za sve dileme i konkretne savete obratite se svom lekaru.

Posle slučajeva na kruzeru kod Afrike, stručnjaci upozoravaju na simptome, prenos i prevenciju hantavirusa

Početak maja doneo je zabrinutost među putnicima nakon što su tri osobe na turističkom brodu kod afričke obale preminule, a još nekoliko se razbolelo. Javnost je postavila pitanje koliko je hantavirus opasan i kako ga prepoznati. Prema dostupnim informacijama, među preminulima su bile odrasle osobe raznih nacionalnosti, dok dva člana posade sa simptomima borave pod lekarskim nadzorom. Jedini potvrđen slučaj hantavirusa je kod britanskog državljanina koji se trenutno leči u Južnoj Africi.

Hantavirus je retka, ali ozbiljna infekcija koju prenose glodari, najčešće preko njihovog urina, izmeta ili pljuvačke. Ljudi se najčešće zaraze udisanjem čestica iz prostora gde su boravili zaraženi glodari. Iako nije čest, ovaj virus može biti smrtonosan, naročito za osobe sa oslabljenim imunitetom ili hroničnim zdravstvenim problemima.

Simptomi hantavirusa liče na grip: povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i izražen umor. U nekim slučajevima dolazi do težih respiratornih tegoba poput otežanog disanja i jakog kašlja, što zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Kako navodi dr Tomas Ruso, specijalista za infektivne bolesti: „Važno je da svako ko primeti ove simptome, a bio je u kontaktu sa potencijalno zaraženim mestima, odmah potraži lekarsku pomoć“.

Za žene je posebno važno da znaju da se hantavirus ne prenosi sa čoveka na čoveka, već isključivo direktnim ili indirektnim kontaktom sa izlučevinama glodara. Prevencija uključuje izbegavanje zatvorenih i prašnjavih prostora u kojima su boravili miševi ili pacovi, kao i korišćenje zaštitne maske i rukavica prilikom čišćenja takvih mesta. “Najbolja zaštita je održavanje higijene doma i izbegavanje kontakta sa mestima gde žive glodari”, ističe dr Vilijam Šafner.

Ako planirate boravak u prirodi, na farmama ili na egzotičnim putovanjima, budite dodatno oprezni. Obratite pažnju na znakove prisustva glodara i čuvajte hranu u dobro zatvorenim posudama. Svaka žena koja primeti simptome posle mogućeg izlaganja treba što pre da ode kod lekara radi dijagnostike i saveta. Za tačnu dijagnozu i preporuke, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.