Lideri 25 članica Evropske unije saglasni o finansijskoj i vojnoj pomoći Ukrajini, očekuje se prva isplata do aprila

Evropski savet usvojio je danas zaključke kojima se predviđa isplata prve rate kredita Ukrajini do početka aprila, a podršku je dalo 25 država članica. Premijeri Mađarske i Slovačke, Viktor Orban i Robert Fico, nisu potpisali dokument, kako je saopšteno.

Zaključci Evropskog saveta pozdravljaju odluku iz decembra 2025. godine kojom je predviđeno obezbeđivanje kredita Ukrajini u iznosu od 90 milijardi evra za period 2026. i 2027. godine. U dokumentu se navodi da se očekuje prva isplata do početka aprila, uz napomenu da je potrebno dodatno angažovanje sa trećim zemljama kako bi se premostio finansijski jaz od 30 milijardi evra za Ukrajinu.

Evropski savet ističe važnost nastavka ulaganja napora u pružanje vojne podrške Ukrajini, kao i ubrzanja proizvodnje i isporuke prioritetne opreme, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane, municiju, dronove i rakete. Pored toga, naglašena je pomoć u zaštiti energetske i kritične infrastrukture Ukrajine.

Lideri članica Evropske unije saglasili su se da će sva vojna podrška i bezbednosne garancije za Ukrajinu biti pružene uz puno poštovanje bezbednosne i odbrambene politike svake države članice, kao i uzimajući u obzir njihove interese.

“U petoj godini ruske agresije protiv Ukrajine, Evropski savet potvrđuje svoju nepokolebljivu i čvrstu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica”, navedeno je u zaključcima.

Takođe se naglašava da je budućnost Ukrajine i njenih građana “unutar Evropske unije”, dok su evropski lideri pozvali Rusiju da pristane na hitan, bezuslovan i potpun prekid vatre i započne smislene pregovore za pravedan i trajan mir.

Evropski savet očekuje brzo usvajanje 20. paketa sankcija protiv Rusije, kao i dalje mere za smanjenje ruskih energetskih prihoda i ograničavanje ruskog bankarskog sistema. Lideri su naveli i da će biti razmotreni napori u sprečavanju delovanja ruske flote u senci.

Slovački premijer naveo da njegovi zahtevi nisu uvaženi, a zajam za Ukrajinu i dalje blokiran

Premijer Slovačke Robert Fico izjavio je da nije podržao zaključke samita lidera Evropske unije u Briselu, navodeći kao razlog neuvršćivanje pitanja naftovoda Družba u zvanični dokument. Kako je saopšteno, tokom diskusije u Evropskom savetu o Ukrajini nije postignut napredak u vezi sa odblokiranjem zajma od 90 milijardi evra namenjenog Kijevu, niti je određen datum za nastavak isporuke ruske nafte Slovačkoj i Mađarskoj preko naftovoda Družba.

Fico je naveo da je obavestio evropske partnere o proglašenju vanrednog stanja sa gorivom u Slovačkoj, kao i o problemima koje je izazvala obustava tranzita nafte kroz deonicu naftovoda Družba koja prolazi kroz Ukrajinu. Prema njegovim rečima, institucije EU su ranije odobrile pravo Slovačkoj i Mađarskoj da uvoze rusku naftu do kraja 2027. godine, ali trenutna situacija dodatno je zakomplikovana zbog vojnih sukoba na Bliskom istoku, što ograničava pristup nafti i povećava njene cene.

Premijer Slovačke izrazio je razočaranje što Evropska unija nije uspela da, kako je naveo, ubedi ili primora predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog da dozvoli hitnu inspekciju naftovoda, koji je „navodno“ oštećen. Zbog spora oko naftovoda Družba, mađarski premijer Viktor Orban blokirao je odobravanje kredita Evropske unije za Ukrajinu za period 2026-2027. godine, kao i novi, 20. paket antiruskih sankcija.

Fico je ponovio da je Slovačka spremna da preduzme dalje mere protiv Ukrajine ukoliko, kako je naveo, političko rukovodstvo te zemlje nastavi da šteti slovačkoj ekonomiji. Bratislava je već obustavila hitne isporuke električne energije Kijevu.

“Zajam za Ukrajinu ostaje blokiran, i nije određen datum za nastavak isporuke ruske nafte preko naftovoda Družba”, izjavio je premijer Fico. On je dodao da će Slovačka preduzeti dodatne korake ako ne dođe do rešenja.

Prema dostupnim informacijama, dogovor na samitu lidera EU nije postignut, a pregovori o energetskim pitanjima i dalje traju.

Zvaničnici navode da su meta izraelske vojske vojni i nuklearni objekti, dok Iran iznosi optužbe i objavljuje snimke

Sukob na Bliskom istoku traje već 20 dana, a tenzije između Izraela i Irana dodatno su pojačane nakon što su izraelske snage intenzivirale napade na ciljeve u Iranu. Prema najnovijim informacijama, izraelska vojska gađa raketni i dronovski arsenal, lansirne sisteme, kao i nuklearnu infrastrukturu Irana, uključujući fabrike za proizvodnju delova za rakete.

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu istakao je da izraelske snage uništavaju iransku vojnu industriju na način kakav do sada nije viđen, ali je naveo da operacije još nisu završene i da će se nastaviti. On je takođe demantovao tvrdnje da je Izrael uvukao Sjedinjene Američke Države u sukob sa Iranom, naglašavajući da bivši predsednik SAD Donald Tramp samostalno donosi odluke zasnovane na interesima SAD i budućih generacija.

U međuvremenu, iz Irana je objavljeno da je pogubljen mladi reprezentativac u rvanju zbog, kako je navedeno, “izdaje zemlje i Boga”. O detaljima ovog događaja zvanične institucije nisu saopštile više informacija.

Cene nafte na svetskim tržištima dostigle su 115 dolara po barelu, što analitičari povezuju sa aktuelnim ratnim dešavanjima.

Nadležni organi prate razvoj situacije i upozoravaju na potencijalnu eskalaciju sukoba, dok međunarodna zajednica poziva na uzdržanost i diplomatsko rešenje.

“Operacije protiv iranske vojne infrastrukture nastaviće se dok god postoji potreba za zaštitom Izraela”, izjavio je premijer Netanjahu u obraćanju javnosti.