Tramp je izrazio žaljenje zbog imenovanja troje sudija Vrhovnog suda, ističući da su često donosili odluke protiv njega.

Bivši američki predsednik Donald Tramp nedavno je izjavio da žali što je tokom svog mandata imenovao troje sudija Vrhovnog suda. U intervjuu za magazin Time, na temu “Donald Tramp i Vrhovni sud”, Tramp je otvoreno govorio o razlozima svog nezadovoljstva. On je naveo da su Neil Gorsuch, Amy Coney Barrett i Brett Kavanaugh, sudije koje je lično predložio, često glasali protiv njegovih stavova u ključnim odlukama suda.

“Da. Da”, odgovorio je Tramp na pitanje novinara da li žali zbog tih nominacija. Dodao je: “Šta mogu da uradim? Ja sam ih postavio. Prečesto su glasali protiv mene. Dao sam im položaj za ceo život, a oni često glasaju protiv mene”.

Trampovo razočaranje u rad sudija

Tramp je tokom intervjua naglasio da je očekivao veći stepen podrške sudija koje je imenovao. Ipak, kako je rekao, nije mu bila bitna lična lojalnost, već dobre odluke. “Da, volim lojalnost”, izjavio je Tramp, ali je ubrzo dodao: “Ne, ne želim lojalnost. Želim dobre odluke”.

Ovo pitanje postalo je aktuelno kada je Vrhovni sud nedavno doneo odluku o poštanskim glasačkim listićima. Sudije koje je Tramp imenovao, prema njegovim rečima, nisu postupile prema očekivanjima iz intervjua u vreme njihovog izbora. On je naglasio da su, iako su predstavljeni kao konzervativci, često glasali suprotno njegovim političkim interesima.

Donald Tramp i Vrhovni sud: kako su sudije glasale

U objavi na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je napisao da su sudije “samo ljuštura svog prvobitnog ja”. On je naveo da su u više navrata zauzimali stavove koji mu nisu išli u prilog, i da to nije odgovaralo načinu na koji su se predstavljali tokom procesa imenovanja. Prema njegovim rečima, “Donald Tramp i Vrhovni sud” tema je koja je izuzetno važna za razumevanje promene balansa snaga u američkom pravosuđu.

Tramp je tokom svog prvog mandata u Beloj kući postavio troje konzervativnih sudija, čime je stvorio većinu u Vrhovnom sudu. To je omogućilo sudu da od 2020. godine deluje u konzervativnijem pravcu. Međutim, poslednje odluke sudija pokazale su da uvek postoji mogućnost da pojedinci glasaju nezavisno, bez obzira na političke preferencije predsednika koji ih je imenovao.

Šta dalje za Trampa i konzervativce

Zbog čestih odluka protiv njegovih političkih interesa, Tramp je javno izrazio žaljenje. Ipak, kako je naveo u intervjuu, ništa ne može promeniti činjenicu da sudije imaju doživotni mandat. On je istakao da je razočaran što se odluke Vrhovnog suda nisu uvek poklapale sa njegovim očekivanjima, ali je takođe priznao da sudije moraju donositi nezavisne odluke.

Tema “Donald Tramp i Vrhovni sud” tako ostaje u centru pažnje javnosti, jer pokazuje koliko su nezavisnost i integritet pravosuđa važni čak i kada su u pitanju imenovanja na najvišem nivou. Trampovo iskustvo podseća sve političare da imenovani zvaničnici ne moraju uvek deliti političke stavove svojih predlagača.

Jedina žena osuđena na smrt u Tenesiju ostala je svesna tokom pogubljenja, što je izazvalo debatu o protokolu

Neuspešna egzekucija u Tenesiju izazvala je veliku pažnju javnosti, jer je osuđenica Krista Pajk preživela dve doze otrova i tokom pogubljenja postavila pitanje svedocima. Ovaj događaj otvorio je mnoga pitanja o etici i procedurama u američkom sistemu smrtne kazne. Prema zvaničnim navodima, pokušaj izvršenja smrtne kazne nad osobom po imenu Krista Pajk, jedinom ženom na smrtnoj kazni u ovoj saveznoj državi, naišao je na neočekivane probleme.

Pajk (50) je tokom egzekucije ostala svesna, iako je primila čak dve doze pentobarbitala, barbiturata koji se koristi za pogubljenja. Svedoci tvrde da je u jednom trenutku izgovorila: “Osećam kao da će mi ruka eksplodirati”, pokazujući na mesto uboda i upitala: “Da li je to normalno?”

Detalji neuspele egzekucije u Tenesiju

Tokom neuspešne egzekucije u Tenesiju, svedoci su naveli da je Pajk bila svesna i posle druge doze leka. Novinarka Tori Gesner opisala je situaciju, rekavši da je mogla da čuje hrkanje i škripanje, a da je i nakon isključenja mikrofona u 20.53 časova, zvuk i dalje bio prisutan. Druga novinarka, Ketrin Svini, potvrdila je da je osuđenica ostala svesna i nakon druge doze pentobarbitala. Pajk je, prema njenim rečima, podigla glavu, osvrnula se oko sebe i žalila na snažno peckanje u ruci. Ova situacija nije bila predviđena zvaničnim protokolom.

Kada se egzekucija neplanirano produžila, svedoci su istakli da je Pajk od bolova i nemira udarala nogama, dok je bila čvrsto vezana za nosila. Prema medicinskim analizama, do problema je došlo zbog lošeg venskog pristupa i grešaka u doziranju, pa lek nije u dovoljnoj meri dospeo u krvotok kako bi izazvao trenutnu smrt.

Reakcije javnosti i dalje debate

Ova neuspešna egzekucija u Tenesiju ponovo je pokrenula rasprave o etici, efikasnosti i brutalnosti metoda izvršenja smrtne kazne širom SAD. Zvanični protokol predviđa drugu dozu leka ukoliko prva ne deluje, ali nije precizirano šta učiniti ako osuđenik ostane živ i nakon druge doze. Slučaj Krista Pajk ostavlja nedorečenost u proceduri i otvara pitanja o odgovornosti nadležnih.

Podsećanja radi, Pajk je osuđena na smrtnu kaznu zbog teškog krivičnog dela, ali ovaj događaj je u prvi plan stavio pitanje ljudskih prava i granica medicinske etike u procesu izvršenja smrtne kazne. U međuvremenu, očekuju se dalji koraci i moguće promene u protokolu koji bi sprečili slične propuste u budućnosti.

Protesti zbog loših uslova u školama i dugih časova prerasli u sukobe sa policijom

Francuski srednjoškolci su u petak zapalili vatre ispred škola i sukobili se sa policijom, što je dovelo do zatvaranja ili ometanja nastave u više od 560 obrazovnih ustanova. Ovaj protest, koji je počeo prošle nedelje u regionu Pariza i brzo se proširio na celu zemlju, pokazuje da ne jenjava.

Uzroci nezadovoljstva

Učenici završnih razreda blokirali su pristup školskim zgradama i sukobili se sa policijom. Oni se žale na previše dug školski radni dan, neadekvatne uslove poput pregrevanja učionica i oronulih zgrada, kao i na česte odsustvo nastavnika.

Vlada priznaje probleme, ali osuđuje nasilje

Vlada priznaje legitimnost njihovih zahteva, ali osuđuje ono što naziva ‘urbano nasilje’. Učenici su optužili policiju za upotrebu prekomerne sile i izazivanje povreda redovnim ispaljivanjem suzavca kako bi rasturili proteste.

U Parizu su požari oštetili ulaze u dve srednje škole, a vatrogasci su intervenisali da ugase plamene. Ministar obrazovanja Edouard Geffray izjavio je da je pokret srednjoškolaca ‘taoc ultra-nasilnih frakcija’, a njegovo ministarstvo je saopštilo da je obrazovanje bilo ometano u više od 560 srednjih škola od ukupno 3,700 u zemlji.