Automobilska industrija beleži rast izvoza od 51,1 odsto, uz snažnu potražnju u Evropskoj uniji i povećanu proizvodnju

Stelantis iz Kragujevca je u prvih šest meseci 2026. godine izvezao automobile u ukupnoj vrednosti od oko 2,8 milijardi evra. Izvoz automobila iz Srbije beleži rast od 51,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Ključni pokretač ovog rasta je model fijat grande panda, koji se proizvodi u Kragujevcu, pri čemu je značajan deo izvoza usmeren ka tržištu Evropske unije.

Rast izvoza automobila iz Srbije

Prema zvaničnim podacima, automobilska industrija je u prvih šest meseci 2026. godine imala najveću pojedinačnu vrednost među svim izvoznim oblastima. Interesovanje kupaca u Evropi uticalo je na povećanje proizvodnje u kragujevačkoj fabrici. Obim proizvodnje u pogonima Stelantisa više je nego udvostručen u odnosu na početak godine, kada je sa proizvodnih traka dnevno izlazilo oko 200 vozila. Kao rezultat toga, izvoz automobila iz Srbije dostigao je novi rekord.

Uticaj na domaću privredu i cene vozila

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije izjavio je da je napredak automobilske industrije izuzetno značajan za domaću privredu. „Automobili su postali jedan od najvažnijih izvoznih proizvoda Srbije, što doprinosi smanjenju deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni“, naveo je Stanić. On je istakao i značaj fabrike za domaće dobavljače, radnike i inženjere. Srbija, prema njegovim rečima, ima jedinu fabriku ovog kapaciteta u regionu Zapadnog Balkana. Cene modela „grande panda“ privlače potrošače: benzinska verzija košta 15.490 evra, hibridni model 17.640 evra, dok električna verzija iznosi 24.990 evra. Stanić je ocenio da vozila proizvedena u Kragujevcu za sada mogu cenovno da pariraju pristupačnijim kineskim modelima. Proizvodnja u Evropi, s druge strane, znatno je skuplja, što domaćoj industriji daje konkurentsku prednost.

Organizacija proizvodnje i očekivanja zaposlenih

Predsednik Samostalnog sindikata „Fijat automobili Srbija“, Ivan Ristić, izjavio je da se proizvodnja u fabrici konstantno prilagođava broju porudžbina. U pogonima se radi u tri smene, a uvedene su i dodatne smene tokom vikenda, čime se izbegava prazni hod u proizvodnji. Zbog povećanog obima posla i dobrih poslovnih rezultata, zaposleni očekuju rast zarada. Ristić je najavio da postojeći kolektivni ugovor ističe početkom decembra 2026. godine, nakon čega će započeti pregovori o novom ugovoru i povećanju plata. On je istakao da bi bolji rezultati fabrike trebalo da se odraze i na finansijski položaj radnika. Konačna odluka o povećanju zarada zavisiće od dogovora sa poslodavcem.

Tržišni značaj i širi ekonomski kontekst

Stelantis iz Kragujevca, zahvaljujući modelu „grande panda“, trenutno nosi najveći deo izvoza automobila iz Srbije. Osim toga, rast izvoza automobila ima direktan uticaj na smanjenje trgovinskog deficita i jačanje domaćeg industrijskog sektora. Srbija se na taj način pozicionira kao važan proizvođač i izvoznik automobila u regionu, sa konkurentnim cenama i rastućom potražnjom na evropskom tržištu.

Kvalitet javnih podataka u Srbiji bolji je nego u regionu, ali selektivno tumačenje stvara konfuziju među građanima

Javni podaci o privredi Srbije i dalje imaju brojne praznine i nelogičnosti, iako je njihov kvalitet veći nego u državama regiona, upozoravaju ekonomski analitičari. Najveći izazov za privredne subjekte i građane nastaje pri prelasku sa opštih na detaljne analize, dok selektivno tumačenje podataka dodatno otežava realnu procenu ekonomske slike.

Kvalitet javnih podataka o privredi Srbije

Prema rečima Gorana Radosavljevića, ekonomiste, Narodna banka Srbije ima najpouzdanije analize jer direktno raspolaže relevantnim podacima. Statistika Ministarstva finansija je solidna, iako bi određeni segmenti mogli biti detaljnije razrađeni. Finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR) ostaju upitni, jer ih proveravaju samo povremene revizije. Osim toga, podaci o javnim nabavkama, posebno u javnom sektoru, često su skriveni ili teško dostupni i moraju se tražiti kroz zahteve povereniku za informacije od javnog značaja. “Ono što država želi da sakrije, uglavnom u tome i uspe. Ministarstvo finansija izveštava o trošenju budžeta, ali se transparentnost često fingira. Iza cifara za specijalizovane usluge često nije jasno šta se tačno krije”, objašnjava Radosavljević.

Poređenje sa regionom i EU

Statistika u Srbiji značajno je napredovala od 2004. godine, ali i dalje postoje metodološke praznine, poput nejasnoća oko rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili nelogičnosti u trendovima poljoprivrednih podataka. Takođe, ukrštanje podataka iz različitih izvora često dovodi do zaključaka koji upućuju na neusklađenost zvanične slike i svakodnevnog iskustva građana. Uprkos manjkavostima, Radosavljević ističe da je Srbija po broju, dostupnosti i kvalitetu javnih podataka ispred regiona, dok je u poređenju sa Evropskom unijom na nivou proseka.

Selektivno tumačenje podataka i uticaj na javnost

Glavni ekonomista Fiskalnog saveta, Danko Brčerević, navodi da Narodna banka Srbije redovno izveštava javnost o inflaciji, dok Privredna komora Srbije i Republički zavod za statistiku (RZS) objavljuju tehničke analize, ali bez vrednosnih ocena. Ministarstvo finansija, kroz Fiskalnu strategiju i Program ekonomskih reformi, objavljuje detaljne analize, ali su to zvanični, afirmativni izveštaji. “U Fiskalnom savetu nezavisno ocenjujemo privredna kretanja i ukazujemo na ključne strukturne rizike. Kao spoljni reper koristimo podatke Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke“, ističe Brčerević. On dodaje da je statistički sistem Srbije razvijeniji od onih u državama regiona kandidatima za članstvo u EU, ali u pojedinim oblastima, poput državnih finansija, postoje česte revizije podataka. Pre dve godine sprovedena je velika revizija BDP-a, a vrednost izvoza prošle godine korigovana je za više od milijardu evra.

Problem tumačenja brojeva i uticaj na poverenje

Brčerević smatra da namerno “ulepšavanje” podataka nije uobičajeno, jer se koriste standardne metodologije, a podatke proveravaju Evrostat i MMF. Glavni problem vidi u selektivnom predstavljanju — političari ističu pozitivne pokazatelje, dok prikrivaju negativne, što kod građana stvara utisak da zvanična statistika ne odgovara svakodnevnom iskustvu. Ipak, razlika najčešće proizlazi iz načina predstavljanja, a ne iz samih brojeva. Sve navedeno ukazuje da, iako su javni podaci o privredi Srbije u napretku, njihova interpretacija i dostupnost ostaju izazov za transparentnost i poverenje javnosti.

Smanjenje akcize za 25 odsto sprečilo rast cena goriva, dizel u Srbiji ostaje 236 dinara po litru još sedam dana

Vlada Srbije je sredinom septembra produžila vanredno smanjenje akcize na derivate za 25 odsto, što je direktno uticalo na stabilizaciju cene goriva u Srbiji. Kao rezultat, cene ostaju nepromenjene već treću nedelju, pa vozači i dalje plaćaju 207 dinara za litar benzina BMB95 i 236 dinara za litar evrodizela. Ova mera je omogućila da, uprkos globalnim poremećajima na tržištu nafte, cene goriva ostanu stabilne na domaćem tržištu.

Trendovi na svetskom tržištu i uticaj na cene goriva

Na svetskom tržištu, cena brent nafte se vratila na 110 dolara po barelu, zbog kontinuiranih geopolitičkih tenzija u Persijskom zalivu. Međutim, poslednjih sedmica došlo je do blagog pada, pa je prosečna cena brenta u prethodnih sedam dana iznosila nešto ispod 102 dolara, što je oko 1 odsto niže nego ranije. Tokom septembra, zbog svetske nestašice dizela na Mediteranu, cena ovog goriva dostigla je rekordnih 1.665 dolara po toni. Poslednja nedelja donela je pad na 1.470 dolara po toni, dok je benzin korigovan na 1.350 dolara po toni.

Regulacija cena i poređenje sa regionom

U Srbiji, maloprodajne cene goriva formiraju se prema Uredbi o ograničenju cena goriva iz februara 2022. godine, a poslednje produženje važi do sredine oktobra. Cene se određuju na osnovu prosečne veleprodajne kotacije na berzi Mediterana (PLATTS CIF Mediteran), uz dodatak odobrene marže i PDV-a. U regionu, cene su nešto više: u Hrvatskoj benzin košta 1,76 evra, a dizel 1,86 evra po litru. U Crnoj Gori benzin je 1,75 evra, a dizel 1,95 evra, dok su cene u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji slične, ali sa blagim rastom u BiH.

Stabilnost cena goriva u Srbiji zahvaljujući smanjenju akcize

Još jednu sedmicu vozači u Srbiji mogu da očekuju stabilne cene goriva, zahvaljujući produženju umanjenja akcize za 25 odsto. Ova mera je doneta izmenom Zakona o akcizama, a ukinut je i prethodni limit intervencije od 20 odsto. Kako domaća rafinerija ne radi već dva meseca, cene se baziraju isključivo na uvoznim kotacijama. Privredni subjekti su u obavezi da nove maloprodajne cene primenjuju odmah po objavljivanju na zvaničnoj stranici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. U narednim danima, nastavak stabilnosti zavisiće od svetskih kretanja cena nafte i domaće fiskalne politike. Cene goriva ostaju pod direktnim uticajem državnih mera, što je u ovom trenutku ključan faktor za vozače i privredu.