Connect with us

Domaće

FAO indeks cena hrane porastao 1,5 odsto, najviši nivo od novembra 2022.

Svetske cene hrane beleže treći uzastopni rast, žitarice poskupele 5,1 odsto zbog problema u Crnom moru.

Objavljeno pre

2 hours

,

FAO indeks cena hrane porastao 1,5 odsto, najviši nivo od novembra 2022. Foto Izvor: Pixabay / NickyPe

Svetske cene hrane beleže treći uzastopni rast, žitarice poskupele 5,1 odsto zbog problema u Crnom moru.

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) saopštila je da je FAO indeks cena hrane porastao treći mesec zaredom i sada se nalazi na najvišem nivou od novembra 2022. godine. Prema zvaničnim podacima, FAO indeks iznosio je 136 poena u septembru, što predstavlja rast od 1,5 odsto u odnosu na avgust. Ključni razlog ovog trenda je rast cena žitarica, a dodatnu zabrinutost izazivaju logistički problemi u regionu Crnog mora.

Detalji o FAO indeksu cena hrane

Vrednost FAO indeksa cena hrane meri mesečne promene cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu. U septembru je indeks dostigao 136 poena, što je rast od 1,5 odsto u poređenju sa prethodnim mesecom. Indeks cena žitarica porastao je za 5,1 odsto i dostigao 122,8 poena, što je čak 17,2 odsto više nego pre godinu dana. Cena pšenice porasla je 6,3 odsto i dosegla najviši nivo od avgusta 2023. godine, pre svega zbog otežanog transporta iz regiona Crnog mora. Kao rezultat toga, mnogi uvoznici su nabavku preusmerili ka drugim izvorima. Kukuruz je poskupeo 5,6 odsto na mesečnom nivou, dok su cene sirka porasle 13,7 odsto, a ječma 3,9 odsto. Indeks cena pirinča povećan je za 1,4 odsto.

Rast cena biljnih ulja i šećera

Indeks cena biljnih ulja porastao je 0,9 odsto i sada iznosi 198,6 poena. To je 18,3 odsto više nego u septembru 2025. godine. Ovaj rast pre svega je posledica viših cena palminog ulja, koje beleže rast četvrti mesec zaredom. Razlog su povećana globalna tražnja i zabrinutost za proizvodnju u jugoistočnoj Aziji zbog suvog vremena. Indeks cena šećera povećan je za 6,1 odsto u odnosu na avgust i sada iznosi 114 poena, što je 14,7 odsto više u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ovo je treći mesec uzastopnog rasta, što se dovodi u vezu sa očekivanim smanjenjem globalne ponude šećera u sezoni 2026/27.

Kretanje cena mesa i mlečnih proizvoda

Indeks cena mesa zabeležio je pad od 1,1 odsto, dok su cene mlečnih proizvoda ostale skoro nepromenjene, sa blagim padom od 0,1 odsto. Vrednost indeksa cena mesa ostala je na istom nivou kao pre godinu dana, dok su cene mlečnih proizvoda niže za 19,1 odsto u odnosu na septembar 2025. godine.

Globalni kontekst i značaj FAO indeksa

FAO indeks cena hrane viši je za 5,8 odsto u poređenju sa septembrom 2025, ali je i dalje niži za 15,1 odsto u odnosu na rekordne vrednosti iz marta 2022. godine. Ova kretanja ukazuju na nastavak volatilnosti na svetskom tržištu hrane. Kao rezultat rasta cena žitarica i šećera, stručnjaci očekuju povećan pritisak na troškove života u mnogim državama. FAO indeks cena hrane važan je indikator za praćenje inflacije i dostupnosti osnovnih prehrambenih proizvoda na globalnom nivou.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Stelantis izvezao automobile iz Kragujevca u vrednosti od 2,8 milijardi evra

Automobilska industrija beleži rast izvoza od 51,1 odsto, uz snažnu potražnju u Evropskoj uniji i povećanu proizvodnju

Objavljeno pre

20 minutes

,

October 2, 2026

Objavio:

Stelantis izvezao automobile iz Kragujevca u vrednosti od 2,8 milijardi evra – izvoz automobila iz Srbije

Automobilska industrija beleži rast izvoza od 51,1 odsto, uz snažnu potražnju u Evropskoj uniji i povećanu proizvodnju

Stelantis iz Kragujevca je u prvih šest meseci 2026. godine izvezao automobile u ukupnoj vrednosti od oko 2,8 milijardi evra. Izvoz automobila iz Srbije beleži rast od 51,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Ključni pokretač ovog rasta je model fijat grande panda, koji se proizvodi u Kragujevcu, pri čemu je značajan deo izvoza usmeren ka tržištu Evropske unije.

Rast izvoza automobila iz Srbije

Prema zvaničnim podacima, automobilska industrija je u prvih šest meseci 2026. godine imala najveću pojedinačnu vrednost među svim izvoznim oblastima. Interesovanje kupaca u Evropi uticalo je na povećanje proizvodnje u kragujevačkoj fabrici. Obim proizvodnje u pogonima Stelantisa više je nego udvostručen u odnosu na početak godine, kada je sa proizvodnih traka dnevno izlazilo oko 200 vozila. Kao rezultat toga, izvoz automobila iz Srbije dostigao je novi rekord.

Uticaj na domaću privredu i cene vozila

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije izjavio je da je napredak automobilske industrije izuzetno značajan za domaću privredu. „Automobili su postali jedan od najvažnijih izvoznih proizvoda Srbije, što doprinosi smanjenju deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni“, naveo je Stanić. On je istakao i značaj fabrike za domaće dobavljače, radnike i inženjere. Srbija, prema njegovim rečima, ima jedinu fabriku ovog kapaciteta u regionu Zapadnog Balkana. Cene modela „grande panda“ privlače potrošače: benzinska verzija košta 15.490 evra, hibridni model 17.640 evra, dok električna verzija iznosi 24.990 evra. Stanić je ocenio da vozila proizvedena u Kragujevcu za sada mogu cenovno da pariraju pristupačnijim kineskim modelima. Proizvodnja u Evropi, s druge strane, znatno je skuplja, što domaćoj industriji daje konkurentsku prednost.

Organizacija proizvodnje i očekivanja zaposlenih

Predsednik Samostalnog sindikata „Fijat automobili Srbija“, Ivan Ristić, izjavio je da se proizvodnja u fabrici konstantno prilagođava broju porudžbina. U pogonima se radi u tri smene, a uvedene su i dodatne smene tokom vikenda, čime se izbegava prazni hod u proizvodnji. Zbog povećanog obima posla i dobrih poslovnih rezultata, zaposleni očekuju rast zarada. Ristić je najavio da postojeći kolektivni ugovor ističe početkom decembra 2026. godine, nakon čega će započeti pregovori o novom ugovoru i povećanju plata. On je istakao da bi bolji rezultati fabrike trebalo da se odraze i na finansijski položaj radnika. Konačna odluka o povećanju zarada zavisiće od dogovora sa poslodavcem.

Tržišni značaj i širi ekonomski kontekst

Stelantis iz Kragujevca, zahvaljujući modelu „grande panda“, trenutno nosi najveći deo izvoza automobila iz Srbije. Osim toga, rast izvoza automobila ima direktan uticaj na smanjenje trgovinskog deficita i jačanje domaćeg industrijskog sektora. Srbija se na taj način pozicionira kao važan proizvođač i izvoznik automobila u regionu, sa konkurentnim cenama i rastućom potražnjom na evropskom tržištu.

Pročitaj još

Domaće

Javni podaci o privredi Srbije sadrže praznine i nelogičnosti, analitičari upozoravaju

Kvalitet javnih podataka u Srbiji bolji je nego u regionu, ali selektivno tumačenje stvara konfuziju među građanima

Objavljeno pre

55 minutes

,

October 2, 2026

Objavio:

Javni podaci o privredi Srbije sadrže praznine i nelogičnosti, analitičari upozoravaju

Kvalitet javnih podataka u Srbiji bolji je nego u regionu, ali selektivno tumačenje stvara konfuziju među građanima

Javni podaci o privredi Srbije i dalje imaju brojne praznine i nelogičnosti, iako je njihov kvalitet veći nego u državama regiona, upozoravaju ekonomski analitičari. Najveći izazov za privredne subjekte i građane nastaje pri prelasku sa opštih na detaljne analize, dok selektivno tumačenje podataka dodatno otežava realnu procenu ekonomske slike.

Kvalitet javnih podataka o privredi Srbije

Prema rečima Gorana Radosavljevića, ekonomiste, Narodna banka Srbije ima najpouzdanije analize jer direktno raspolaže relevantnim podacima. Statistika Ministarstva finansija je solidna, iako bi određeni segmenti mogli biti detaljnije razrađeni. Finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR) ostaju upitni, jer ih proveravaju samo povremene revizije. Osim toga, podaci o javnim nabavkama, posebno u javnom sektoru, često su skriveni ili teško dostupni i moraju se tražiti kroz zahteve povereniku za informacije od javnog značaja. “Ono što država želi da sakrije, uglavnom u tome i uspe. Ministarstvo finansija izveštava o trošenju budžeta, ali se transparentnost često fingira. Iza cifara za specijalizovane usluge često nije jasno šta se tačno krije”, objašnjava Radosavljević.

Poređenje sa regionom i EU

Statistika u Srbiji značajno je napredovala od 2004. godine, ali i dalje postoje metodološke praznine, poput nejasnoća oko rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili nelogičnosti u trendovima poljoprivrednih podataka. Takođe, ukrštanje podataka iz različitih izvora često dovodi do zaključaka koji upućuju na neusklađenost zvanične slike i svakodnevnog iskustva građana. Uprkos manjkavostima, Radosavljević ističe da je Srbija po broju, dostupnosti i kvalitetu javnih podataka ispred regiona, dok je u poređenju sa Evropskom unijom na nivou proseka.

Selektivno tumačenje podataka i uticaj na javnost

Glavni ekonomista Fiskalnog saveta, Danko Brčerević, navodi da Narodna banka Srbije redovno izveštava javnost o inflaciji, dok Privredna komora Srbije i Republički zavod za statistiku (RZS) objavljuju tehničke analize, ali bez vrednosnih ocena. Ministarstvo finansija, kroz Fiskalnu strategiju i Program ekonomskih reformi, objavljuje detaljne analize, ali su to zvanični, afirmativni izveštaji. “U Fiskalnom savetu nezavisno ocenjujemo privredna kretanja i ukazujemo na ključne strukturne rizike. Kao spoljni reper koristimo podatke Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke“, ističe Brčerević. On dodaje da je statistički sistem Srbije razvijeniji od onih u državama regiona kandidatima za članstvo u EU, ali u pojedinim oblastima, poput državnih finansija, postoje česte revizije podataka. Pre dve godine sprovedena je velika revizija BDP-a, a vrednost izvoza prošle godine korigovana je za više od milijardu evra.

Problem tumačenja brojeva i uticaj na poverenje

Brčerević smatra da namerno “ulepšavanje” podataka nije uobičajeno, jer se koriste standardne metodologije, a podatke proveravaju Evrostat i MMF. Glavni problem vidi u selektivnom predstavljanju — političari ističu pozitivne pokazatelje, dok prikrivaju negativne, što kod građana stvara utisak da zvanična statistika ne odgovara svakodnevnom iskustvu. Ipak, razlika najčešće proizlazi iz načina predstavljanja, a ne iz samih brojeva. Sve navedeno ukazuje da, iako su javni podaci o privredi Srbije u napretku, njihova interpretacija i dostupnost ostaju izazov za transparentnost i poverenje javnosti.

Pročitaj još

Domaće

EBRD ulaže 64 miliona evra u AikGroup i preuzima pet odsto akcija

Investicija EBRD podržava širenje AikGroup u regionu i jača korporativno upravljanje kroz novoizdate akcije

Objavljeno pre

1 hour

,

October 2, 2026

Objavio:

EBRD ulaže 64 miliona evra u AikGroup i preuzima pet odsto akcija – EBRD ulaže u AikGroup

Investicija EBRD podržava širenje AikGroup u regionu i jača korporativno upravljanje kroz novoizdate akcije

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) ulaže do 64 miliona evra u AikGroup i preuzima pet odsto vlasništva, saopštila je bankarska grupacija. EBRD ulaže kroz kupovinu novoizdatih akcija, čime podržava regionalno širenje i jačanje pozicije AikGroup u Jugoistočnoj Evropi.

Detalji investicije i vlasničke strukture

Ova investicija omogućava EBRD-u da postane manjinski akcionar sa pet odsto vlasništva u jednoj od najbrže rastućih bankarskih grupacija regiona. Vlasnik AikGroup je Aleksandar Kostić, a grupacija je pod nadzorom Evropske centralne banke. EBRD će imenovati svog predstavnika u Odboru direktora, čime se dodatno unapređuje korporativno upravljanje. Kao rezultat, grupacija će dobiti podršku u razvoju digitalnih kapaciteta i jačanju otpornosti na klimatske rizike i sajber pretnje.

Finansijski rezultati i planovi rasta

AikGroup je prethodnih godina značajno rasla kroz akvizicije u Srbiji, Sloveniji i Crnoj Gori. U 2025. godini ukupna aktiva grupacije premašila je 10 milijardi evra, dok portfelj obuhvata više od 800.000 klijenata i kapitalnu bazu od 1,4 milijarde evra. Grupa zapošljava više od 3.000 ljudi. Plan je da do 2028. ukupan obim aktive dostigne 20 milijardi evra kroz akvizicije i organski rast, što bi dodatno učvrstilo poziciju AikGroup među vodećim bankama regiona.

Izjave rukovodstva i strateški značaj

Fransis Malig, izvršni direktor za finansijske institucije u EBRD, istakao je: “Ovom investicijom EBRD podržava viziju AikGroup da izgradi vodeću regionalnu bankarsku grupaciju, koja unapređuje standarde korporativnog upravljanja i pruža podršku razvoju digitalnih kapaciteta i jačanju otpornosti na klimatske rizike i sajber pretnje.” Predsednik Izvršnog odbora AikGroup, Razvan Munteanu, izjavio je: “Ovo strateško partnerstvo za nas predstavlja potvrdu strategije i ambicije da izgradimo vodeću finansijsku grupaciju u regionu Jugoistočne Evrope i da stvaramo dugoročnu vrednost na tržištima na kojima poslujemo.”

Podrška EBRD i budući razvoj grupe

Uključivanjem EBRD u vlasničku strukturu, AikGroup dobija tehničku podršku u oblastima kao što su sajber bezbednost i upravljanje podacima, u skladu sa EU regulativom. Grupa je obavezala da razvija i sprovodi plan za klimatsku tranziciju u skladu sa Pariskim sporazumom. Projekat je deo EBRD strategije za finansijski sektor, sa ciljem ubrzanja digitalne tranzicije i jačanja konkurentnog i otpornog bankarskog sistema na Zapadnom Balkanu. Kao rezultat ove transakcije, AikGroup dodatno jača svoje korporativno upravljanje i internacionalno iskustvo, što joj omogućava dinamičan razvoj i bolju poziciju na tržištima regiona.

Pročitaj još

U Trendu