Kompanija najavila reorganizaciju, prihod pao 4 odsto na 11,2 milijarde dolara, dobit 712 miliona

Nike, američki gigant sportske opreme, najavio je smanjenje broja zaposlenih zbog pada prodaje i slabijih finansijskih rezultata u prvom kvartalu fiskalne 2027. godine. Prihodi su u ovom periodu iznosili 11,2 milijarde dolara, što predstavlja pad od 4 odsto u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine. Neto dobit kompanije iznosila je 712 miliona dolara, što je za 2 odsto niže u odnosu na prošlu godinu. Akcije Nike-a pale su više od 5 odsto nakon zatvaranja berze, na nivo od oko 33 dolara.

Pad prihoda u Kini i prognoza za fiskalnu godinu

Glavni razlog za pad prihoda Nike-a bio je kontinuirani pad poslovanja na kineskom tržištu. Prihod u Kini smanjen je za 26 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U Severnoj Americi, kompanija je zabeležila prihod od 5,13 milijardi dolara, što je nešto iznad očekivanja analitičara koji su predviđali 5,11 milijardi dolara. Bruto marža iznosila je 42,8 odsto, dok su tržišni analitičari očekivali maržu od 42,4 odsto.

U skladu sa slabijim rezultatima, Nike je objavio prognozu da će ukupni prihodi u fiskalnoj 2027. godini pasti za visok jednocifren procenat. Kompanija očekuje i prilagođenu zaradu po akciji u rasponu od 1,15 do 1,35 dolara. Prihod segmenta sportske odeće, koji čini nešto manje od polovine ukupnih prihoda, pao je dvocifrenim procentom.

Reorganizacija poslovanja i planirane uštede

Izvršni direktor Elliott Hill izjavio je da kompanija „hitno preduzima mere“ kako bi poboljšala rezultate, posebno u Aziji, i naglasio da je dalji razvoj segmenta sportske odeće neophodan za kompenzaciju slabosti u drugim sektorima.

Kao rezultat, Nike je najavio novu strategiju reorganizacije pod nazivom Pace, čiji je cilj dugoročni rast i efikasnost. Ova strategija uključuje otpuštanja zaposlenih počev od 2027. godine, ali kompanija nije precizirala koliko radnih mesta planira da ukine. Ovo je treći krug otpuštanja zaposlenih koji je Nike najavio od početka godine.

Kompanija će se fokusirati na modernizaciju lanca snabdevanja, organizaciju poslovanja po tri geografske celine (Amerika; Azija i Pacifik i Velika Kina; Evropa, Bliski istok i Afrika), kao i izgradnju novog kampusa u Indiji. Prema planu, strategija bi do fiskalne 2031. godine trebalo da donese oko 2,5 milijardi dolara ušteda. Istovremeno, troškovi restrukturiranja smanjiće zaradu po akciji u fiskalnoj 2027. godini za 15 centi.

Implikacije za tržište i zaposlene

S obzirom na pad prihoda, Nike nastoji da poveća konkurentnost kroz reorganizaciju i efikasnije upravljanje globalnim resursima. Kompanija nije navela tačan broj predviđenih otpuštanja, ali ističe da su promene neophodne kako bi se odgovorilo na izazove na velikim tržištima. Prelazak na tri geografske celine i ulaganja u infrastrukturu u Aziji deo su napora da se ojača pozicija na globalnom tržištu sportske opreme.

Zbog toga investitori pažljivo prate sledeće korake Nike-a, posebno imajući u vidu da su pad prihoda u Kini i slabiji rezultati segmenta sportske odeće već uticali na vrednost akcija. Kompanija naglašava da reorganizacija ima za cilj dugoročni oporavak i održiv rast.

Mesec štrajkova obuhvata železnički, obrazovni i javni sektor, sa zahtevima za niže poreze i povećanje plata

Italija je u oktobru suočena sa serijom štrajkova koji pogađaju železnice, škole, zdravstveni sistem, javnu administraciju i lokalne vlasti. Mesec štrajkova, najavljen od strane Konfederacije sindikata radnika Evrope (CSLE) i sindikata FI-SI, traje do 30. oktobra i uključuje širok spektar delatnosti. Prvi generalni štrajk počeo je već danas, obuhvatajući radnike u železničkom saobraćaju, zdravstvu, metalurgiji, obrazovanju, lokalnoj upravi i drugim sektorima.

Širok obuhvat i zahtevi sindikata tokom meseca štrajkova

U okviru štrajka, železnički saobraćaj obustavljen je od 11 do 14 časova. Sindikati zahtevaju niže cene goriva i osnovnih dobara, smanjenje poreza i povećanje plata radi pokrivanja životnih troškova. Dodatno, traže energetsku nezavisnost i ekonomske mere koje bi podržale rast i konkurentnost italijanskih preduzeća.

Protesti su planirani tokom celog oktobra u različitim sektorima i regijama. U Đenovi su 3. oktobra najavljene obustave rada u javnom prevozu AMT-a, dok je od 5. do 7. oktobra predviđen nacionalni štrajk počasnih sudija sa zahtevima za stalno zaposlenje i ukidanje razlika prema kolegama zaposlenim pre 2017. godine. Protest ispred Ministarstva pravde zakazan je za 6. oktobar.

Uticaj na javni prevoz i obrazovni sektor u Italiji

Na Siciliji, 8. oktobra štrajkuju radnici FS Security u periodu od 6 do 22 časa, dok je od 12. do 13. oktobra štrajk zaposlenih u železnici. Lokalni javni prevoz pogođen je 9. oktobra u Milanu, Komu i Monci dela Brianca, dok 10. oktobra u Firenci radnici tramvajske službe Gest štrajkuju 24 sata. U Bariju je štrajk zaposlenih u Amtabu zakazan za 12. oktobar, od 8.30 do 12.30 časova.

Za 14. oktobar najavljen je regionalni generalni štrajk u Toskani, koji obuhvata javni i privatni sektor. Železnički saobraćaj biće obustavljen od 9.01 do 17 časova, a lokalni prevoz četiri sata u različitim terminima. Pomorski saobraćaj u Napulju i Salernu biće obustavljen od 15. do 16. oktobra, dok će istog dana lokalni prevoz u Fođi i železnički teretni saobraćaj u Lombardiji biti pogođeni štrajkom.

Posebni štrajkovi i zahtevi u obrazovanju, bezbednosti i logistici

Najveći broj štrajkova zakazan je za 16. oktobar, uključujući 24-časovni nacionalni štrajk posade kompanije EasyJet, osoblja Sicuritalia IVRI na aerodromu u Veneciji i četvoročasovni štrajk osoblja EAV-a u Napulju. Istog dana zaposleni kompanije Arriva Italia u Bergamu stupaju u 24-časovnu mobilizaciju, dok nacionalni štrajk vatrogasaca traje od 10 do 14 časova. Na Siciliji će od 16. do 20. oktobra biti blokirane usluge prevoza tereta trećih strana.

Kada je reč o školama, štrajkovi su najavljeni za 2, 16. i 30. oktobar. Za 16. oktobar planiran je celodnevni nacionalni štrajk nastavnika, rukovodilaca i zaposlenih u obrazovanju, uz zahteve za povećanje plata za 20 odsto zbog inflacije i rešavanja pitanja nesigurnih zaposlenja. Mesec štrajkova završava 30. oktobra generalnim štrajkom sindikata USI-CIT, koji traje ceo dan i obuhvata javni i privatni sektor, osim vazdušnog, železničkog, lokalnog i pomorskog prevoza.

Protest 30. oktobra ima za cilj protivljenje povećanju vojnih izdataka i izvozu oružja, kao i podršku zahtevima sindikata. Ove kontinuirane obustave rada tokom oktobra odražavaju zahteve radnika za unapređenje ekonomskih uslova i jačanje prava u Italiji.

Godišnja inflacija raste u Bugarskoj i Holandiji zbog viših cena goriva i hrane, podaci statističkih instituta otkrivaju regionalne razlike

Inflacija u Bugarskoj dostigla je 5,6 odsto u septembru, prema preliminarnoj proceni bugarskog Nacionalnog instituta za statistiku (NSI). To je rast u odnosu na avgust, kada je zabeležena inflacija iznosila 5,1 odsto. S druge strane, Holandija beleži godišnju inflaciju od 3,4 odsto, što je skoro upola manje od stope u Bugarskoj. Glavni pokretači inflacije u Bugarskoj su rast cena hrane, bezalkoholnih pića i goriva, dok je u Holandiji rast cena goriva takođe imao značajan uticaj na nivo potrošačkih cena.

Inflacija u Bugarskoj: rast cena hrane i goriva

Prema podacima NSI, inflacija u Bugarskoj ubrzala je u segmentu hrane i bezalkoholnih pića, gde su cene na godišnjem nivou porasle sa 0,8 odsto u avgustu na 1,4 odsto u septembru. Istovremeno, cene u sektoru transporta porasle su sa 21,5 na 25,6 odsto. U sektoru informacija i komunikacija zabeležen je rast sa 1,5 na 1,6 odsto, dok su troškovi za rekreaciju, sport i kulturu porasli sa 7,6 na 8,2 odsto. Osim toga, troškovi stanovanja i komunalnih usluga povećani su sa 5,1 na 5,4 odsto. Na mesečnom nivou, potrošačke cene u Bugarskoj pale su za 0,3 odsto, što predstavlja promenu u odnosu na avgustovski rast od 0,6 odsto. Inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) takođe iznosi 5,6 odsto, dok je na mesečnom nivou pala za 0,1 odsto.

Inflacija u Holandiji: uticaj cena goriva i regionalne razlike

U Holandiji je inflacija u septembru porasla sa 3,3 na 3,4 odsto, prema preliminarnoj proceni holandskog statističkog zavoda (CBS). Glavni razlog za to su visoke cene goriva, koje su dostigle rekordne nivoe zbog rasta cena nafte usled konflikta na Bliskom istoku. Septembarska inflacija je drugi najviši nivo u Holandiji ove godine, odmah nakon 3,5 odsto zabeleženih u maju. Na mesečnom nivou, potrošačke cene u Holandiji porasle su za 0,1 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da inflacija u zemljama Evropske unije varira u zavisnosti od lokalnih faktora, kao što su struktura potrošnje i izloženost promenama cena energenata. Evropska centralna banka ima cilj da inflacija u evrozoni padne na dva odsto u srednjem roku, ali trenutni trendovi u ključnim privredama ukazuju na suprotan smer. Kao rezultat, rast potrošačkih cena u Bugarskoj i Holandiji pokazuje koliko su makroekonomski izazovi različiti čak i unutar jedinstvenog evropskog tržišta.