Stanari više ulica moraće u nedelju do 7 sati da napuste domove zbog uklanjanja avio-bombe, a vozila će biti premeštena.

Akcija uklanjanja avio-bombe iz Drugog svetskog rata biće sprovedena u centru Beograda u nedelju, 4. oktobra, a stanovnici određenih ulica moraće privremeno da se evakuišu. Prema saopštenju Sektora za vanredne situacije MUP Srbije, bomba je pronađena na adresi Poenkareova broj 22, što je izazvalo hitnu reakciju nadležnih službi i donošenje naredbe o evakuaciji.

Evakuacija stanara iz Bulevara despota Stefana, Poenkareove, Viline vode i Jovana Avakumovića biće obavezna najkasnije do 7 sati ujutru. Na oglasnim tablama zgrada već su istaknuta obaveštenja, a policija je obišla stanare kako bi ih lično informisala o proceduri. Građanima je savetovano da pre izlaska otvore prozore, spuste roletne i povedu kućne ljubimce.

Evakuacija i privremeni smeštaj za stanovnike

Za sve kojima je potreban privremeni smeštaj tokom evakuacije, obezbeđeni su prihvatni centri i prevoz autobusima iz Bulevara despota Stefana i Poenkareove. Stanari mogu koristiti i pešačke pravce za napuštanje zone rizika. Privremeni smeštaj biće organizovan u KC “Vlada Divljan”, OŠ “Vlada Aksentijević” i OŠ “Oslobodioci Beograda”.

Posebno je naglašeno da starija, bolesna lica, osobe sa invaliditetom i majke sa decom kojima je potreban dodatni nadzor treba da se obrate centru “Vlada Divljan”, gde će boraviti do završetka akcije. Povratak u domove biće moguć tek po dobijanju dozvole nadležnih organa nakon završene akcije.

Bomba iz Drugog svetskog rata u centru Beograda: mere za vozila i zabrane

Svi građani iz navedenih ulica obavezni su da pomere svoja vozila najkasnije do subote, 3. oktobra, do 22 časa. U suprotnom, “Parking servis” će ih ukloniti na prva slobodna mesta izvan zone rizika.

Tokom trajanja akcije, zabranjeno je kretanje i parkiranje u Bulevaru despota Stefana (od raskrsnice sa Jovana Avakumovića do skretanja ka ulicama Mitropolita Petra i Dragoslava Srejovića), Poenkareovoj (od broja 1a do nadvožnjaka M-1.9), Viline vode i Jovana Avakumovića. Ove mere su uvedene u cilju potpune bezbednosti ljudi i životinja.

Za sve informacije u vezi sa evakuacijom, građani mogu pozvati broj telefona 1985. Nadležni apeluju da se svi stanovnici pridržavaju uputstava tokom celog procesa. Na taj način će se omogućiti da uklanjanje avio-bombe iz centra Beograda prođe bezbedno i organizovano.

U Beogradu su registrovani prvi slučajevi gripa tipa A, a beleži se i značajan rast akutnih respiratornih infekcija.

Prvi slučajevi virusa gripa tipa A zabeleženi su u Beogradu, čime je i zvanično počela sezona respiratornih infekcija u glavnom gradu. Prema podacima koje je saopštio Zavod za javno zdravlje u Beogradu, iako u ovom periodu najčešće dominiraju rino i adenovirusi, prisustvo gripa je potvrđeno laboratorijskim analizama. “Od pre dve-tri nedelje imamo i nekoliko izolata, ali sporadičnih slučajeva i gripa. Izolovali smo grip tipa A”, izjavila je primarijus dr Slavica Maris, specijalista epidemiologije i načelnik Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Zavodu za javno zdravlje u Beogradu.

Pored virusa gripa tipa A, u Beogradu se sporadično izdvaja i virus korona (COVID-19). Epidemiolozi ističu da ulazak u zatvorene prostore, kao i početak školske i predškolske godine, doprinose širenju različitih respiratornih oboljenja. Takođe, beleži se i značajan porast akutnih respiratornih infekcija.

Porast broja obolelih od respiratornih infekcija

“Prošle nedelje, u odnosu na treću nedelju septembra, imamo povećanje broja obolelih od akutnih respiratornih infekcija za 40 odsto: 135 obolelih Beograđana, a oboljenja slična gripu — 421 slučaj, što je u odnosu na treću nedelju septembra uvećanje za 78 odsto”, navodi dr Maris. Ovi podaci ukazuju na trend rasta obolelih, što dodatno potvrđuje da je sezona virusa gripa u Beogradu već otpočela.

Pored virusa gripa tipa A, među najčešćim uzročnicima respiratornih infekcija tokom ovog perioda su rino virusi i adenovirusi. “Od virusa koji se najčešće izoluju u ovom periodu, to su pre svega rino virusne infekcije i adenovirusi”, objašnjava dr Maris.

Stomačni virusi prisutni u dečijim kolektivima

Osim respiratornih virusa, u Beogradu je zabeleženo i prisustvo stomačnih virusa, naročito u dečijim kolektivima poput škola i vrtića. Na prvom mestu je norovirus, ali se registruje i adenovirus. Ove infekcije, prema rečima stručnjaka, posebno pogađaju decu, a njihovo širenje je očekivano u mesecima kada se više vremena provodi u zatvorenom prostoru.

Zbog toga epidemiolozi podsećaju da je važno obratiti pažnju na simptome i poštovati mere prevencije, posebno u kolektivima. Na taj način može se usporiti širenje virusa gripa tipa A i drugih respiratornih infekcija u Beogradu.

Jedna od najpoznatijih pijaca u Beogradu otvorena je pre tačno 100 godina, a njena priča počinje još davne 1918. godine.

Pre tačno 100 godina, 1. oktobra 1926. godine, svečano je otvorena pijaca Zeleni venac, danas jedan od najprepoznatljivijih simbola Beograda. Odluka o izgradnji ovog važnog tržnog centra doneta je još 1918. godine, a radovi su započeti 1920. prema projektu arhitekte Viktora Rosa. Prema saopštenju, pijaca Zeleni venac je tokom jednog veka postojanja postala nezaobilazno mesto susreta trgovaca, proizvođača i Beograđana.

Kako je pijaca Zeleni venac dobila ime

Zanimljivo je da je naziv “Zeleni venac” potekao od limenog venca, ofarbanog u zelenu boju, koji je krasio gostionicu na mestu današnjeg restorana. Prema pisanjima dr Dušana Popovića, upravo po toj firmi je ceo kraj, a zatim i pijaca, dobio ime. Na toj lokaciji se nekada nalazilo groblje i dvospratna kuća sa manjom gostionicom, što dodatno doprinosi bogatoj istoriji ovog mesta.

Ključna lokacija i razvoj kroz vek

Za izbor lokacije Zelenog venca bila je presudna blizina Abadžijske čaršije, kao i dobra povezanost sa Terazijama i Varoš kapijom. U početku su trgovci robu dopremali zaprežnim kolima, dok su imućniji prodavci mlečne proizvode i sveže voće i povrće dovozili kamionima. Tezge su tada bile isključivo drvene, a prodavci su ih sami pravili, dolazeći iz svih krajeva zemlje.

Pijaca Zeleni venac je tokom decenija pretrpela više rekonstrukcija. Prva velika promena desila se 1966. i 1967. godine, kada je deo pijace porušen zbog izgradnje velikog platoa i stajališta javnog prevoza. Tada je prostor pijace smanjen za oko 1.200 kvadratnih metara. Prvobitni izgled vraćen je tek 1989. godine, zahvaljujući arhitekti Slobodanu Popoviću, koji se oslanjao na stare fotografije jer originalni projekat nije bio sačuvan.

Zeleni venac kao kulturni spomenik i savremena pijaca

Pijaca Zeleni venac je prepoznatljiva po svojoj arhitekturi i centralnoj lokaciji u glavnom gradu. Tokom 2007. godine, pijaca je potpuno rekonstruisana i dobila je modernu mlečnu halu, nove lokale i javnu garažu. Godine 2013. prostor za prodaju voća i povrća je klimatizovan, a instaliran je i sistem zaštite od ptica na inicijativu zakupaca. Zbog svog jedinstvenog arhitektonskog rešenja, kompleks pijace “Zeleni venac” je proglašen za spomenik kulture.

Danas je Zeleni venac mesto gde se svakodnevno susreću trgovci i stanovnici Beograda. Takođe, pijaca je deo identiteta grada i čuvar specifične trgovačke tradicije. Na taj način, Zeleni venac i dalje zauzima posebno mesto u životima Beograđana i ostaje važan deo urbanog pejzaža.