Pad komercijalnih zaliha dizela i benzina u Kini dodatno opterećuje globalno tržište goriva, dok domaća potrošnja ima prednost

Kina je danas uvela ograničenja na izvoz goriva, što dodatno povećava pritisak na svetsko tržište dizela i benzina. Ova odluka dolazi u trenutku kada su globalni tokovi snabdevanja već narušeni ratom na Bliskom istoku i ukrajinskim napadima na ruske rafinerije. Prema informacijama iz industrije, najveće kineske rafinerije nisu dobile dozvolu za izvoz nafte za oktobar.

Pad zaliha goriva uzrokuje ograničenja izvoza

Kompanija Kpler navodi da su komercijalne zalihe dizela u Kini oko 20 miliona barela ispod željenog nivoa. Kod benzina, manjak iznosi približno devet miliona barela. Zbog toga Peking privremeno stavlja akcenat na domaće snabdevanje, dok se međunarodne isporuke stavljaju po strani. Ograničenja su, prema dostupnim informacijama, vezana za pad domaćih zaliha i neizvesnost u vezi sa obimom prerade sirove nafte. Državna naftna kompanija Petro Čajna je otkazala više pošiljki benzina i avionskog goriva za oktobar. Privatna korporacija Džeiđijang nije planirala nijednu isporuku naftnih derivata tokom perioda praznika.

Uticaj ograničenja na svetsko tržište dizela i benzina

Odluka o ograničenju izvoza goriva iz Kine dolazi u trenutku kada su svetske zalihe već pod pritiskom zbog gubitka goriva iz Rusije i sa Bliskog istoka. Iako Kina ima najveće rafinerijske kapacitete na svetu, u segmentu izvoza goriva tradicionalno zaostaje za Indijom i Južnom Korejom. Međutim, u trenutnim tržišnim uslovima njen uticaj na regionalno tržište je znatno veći. Vlada u Pekingu, prema oceni Mišel Mejdan, šefice istraživanja kineske energetike na Oksfordskom institutu za energetske studije, daje prioritet stabilnosti domaćeg tržišta. „Međunarodne isporuke su na drugom mestu“, istakla je ona.

Ograničenja i dinamika odobravanja izvoza

Peking je prethodno, u martu, ograničio izvoz goriva zbog rata na Bliskom istoku i problema u snabdevanju sirovom naftom. Ova ograničenja su bila ublažena u julu, ali se sada odobravaju kvote za izvoz dizela, benzina i avionskog goriva na mesečnom nivou. Trenutno nije poznato da li će dozvole za izvoz biti obnovljene nakon završetka nacionalnog praznika, koji traje do 7. oktobra. Odluka će zavisiti od domaće ponude goriva i obima prerade u kineskim rafinerijama.

Širi značaj za globalno tržište energenata

Kao rezultat, ograničenja izvoza goriva iz Kine mogu dodatno destabilizovati svetsko tržište dizela i benzina. Pad zaliha goriva i neizvesnost oko daljih isporuka stvaraju dodatni pritisak na cene energenata. Ovo posebno pogađa zemlje koje su zavisne od uvoza goriva iz azijskog regiona. Kina, iako nije najveći izvoznik u ovom segmentu, svojim potezima može značajno uticati na raspoloživost goriva u regionu i šire.

Rast prinosa na američke i evropske obveznice povećava troškove zaduživanja, dok investitori očekuju duže zadržavanje visokih kamatnih stopa

Prinos na američke obveznice dostigao je 5,342 odsto, što predstavlja najviši nivo od početka 2002. godine, prema podacima agencije LSEG. Ovaj rast zabeležen je nakon što je prinos na referentnu desetogodišnju američku državnu obveznicu tokom septembra ostvario najveći kvartalni rast od 1994. godine. Kao rezultat, investitori su nastavili prodaju državnih dužničkih hartija, usled brige zbog inflacije, rasta cena energenata i neizvesnosti oko budućih kamatnih stopa.

Detalji rasta prinosa na američke obveznice

Prema dostupnim podacima, prinos na desetogodišnje američke obveznice povećan je za 87,1 bazni poen, odnosno 0,871 procentni poen u trećem kvartalu. Istovremeno, prinos na tridesetogodišnje američke obveznice premašio je 5,65 odsto. Rast prinosa znači pad cena obveznica, što automatski vodi ka višim dugoročnim kamatnim stopama. Zbog toga, kompanije i građani suočavaju se sa povećanim troškovima zaduživanja, uključujući skuplje stambene kredite i veće troškove servisiranja javnog duga.

Uticaj globalnih faktora i evropskih tržišta

Visoke cene energenata dodatno utiču na tržište obveznica, podstičući strahovanja od dugotrajnije inflacije. Takođe, snažna ulaganja u veštačku inteligenciju i centre za obradu podataka povećavaju potražnju za kapitalom. Zbog toga investitori procenjuju da bi kamatne stope mogle ostati na povišenom nivou duže nego što se ranije očekivalo. Pored Sjedinjenih Američkih Država, rast prinosa zabeležen je i na evropskim tržištima. Prinos na desetogodišnje francuske obveznice porastao je na 4,96 odsto, dok je prinos na tridesetogodišnje britanske državne obveznice dostigao 6,029 odsto, što je najviši nivo od 1998. godine.

Inflacija i očekivanja na tržištu obveznica

Najnoviji podaci o američkoj inflaciji ukazuju na slabiji rast cena od očekivanog. Kao rezultat, smanjena su očekivanja da će Federalne rezerve u oktobru ponovo podizati kamatne stope. Ipak, to nije bilo dovoljno da zaustavi dalji rast prinosa na dugoročne američke obveznice. Ova kretanja na tržištima obveznica ukazuju na rastuću neizvesnost među investitorima i povećane troškove zaduživanja na globalnom nivou. Dugoročno, visoki prinosi na obveznice mogu uticati na strategije zaduživanja država i kompanija širom sveta.

Kapućino prednjači u porudžbinama kafe preko Wolta, dok Grand i Nescafé/Dolce Gusto dominiraju u segmentu kafe za kućnu pripremu

Potrošači u Srbiji najčešće biraju kapućino u Wolt porudžbinama kafe, pokazuju podaci prikupljeni povodom Međunarodnog dana kafe 1. oktobra. Prema analizi narudžbina širom zemlje, kapućino je jasno najpopularniji izbor među pripremljenim napicima, dok su na drugom mestu kafe late, moka i espreso. Ovaj trend je naročito izražen u Beogradu, gde se beleži i najveći broj porudžbina kafe putem Wolta. S druge strane, Novi Sad, Niš i Kragujevac imaju nešto manji obim narudžbina, ali sa sličnom strukturom omiljenih napitaka.

Kapućino najpopularniji među napicima sa mlekom

Kao rezultat navika potrošača, kafe sa mlekom i bogatom penom prednjače u porudžbinama. Kapućino je najčešći izbor u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, dok se kafe late takođe izdvaja kao jedan od omiljenih napitaka u različitim krajevima Srbije. Hladna kafa beleži rast popularnosti, a Niš se posebno ističe po njenoj zastupljenosti među pripremljenim napicima. Pre svega, ovi podaci pokazuju da su navike potrošača u pogledu kafe prilično ujednačene, uz blage regionalne razlike. Osim toga, tradicija pijenja kafe u Srbiji ostaje snažna, ali se način konzumacije menja – sve više ljudi bira kafu za poneti ili naručuje putem digitalnih platformi.

Kafa za kućnu pripremu: Grand i Nescafé/Dolce Gusto vodeći brendovi

Kada je reč o proizvodima za kućnu pripremu, potrošači najčešće naručuju klasičnu kafu, kapsule i instant varijante, kao i popularne 2u1 i 3u1 mešavine. Pakovanja od 200 grama su češći izbor u odnosu na manja pakovanja od 100 grama. Brendovi Grand i Nescafé/Dolce Gusto dominiraju u ovom segmentu. Kod Grand brenda potrošači preferiraju klasičnu kafu i mešavine, dok Nescafé/Dolce Gusto nudi širu paletu proizvoda, uključujući instant kafu, kapsule i mešavine. Takođe, ovi podaci ukazuju da se navike razlikuju i u zavisnosti od mesta konzumacije – neki potrošači ostaju verni tradicionalnoj kafi kod kuće, dok drugi češće biraju napitke iz ugostiteljskih objekata ili za poneti.

Tržišni kontekst i značaj rituala kafe

Prema podacima iz sektora, Brazil je najveći svetski proizvođač kafe, a slede ga Vijetnam i Kolumbija. Na globalnom nivou, dominiraju sorte arabika i robusta, i svakog dana se širom sveta popiju milijarde šoljica kafe. Tradicija pijenja kafe u Srbiji ima duboke korene, a reč „kafa” potiče od arapskog „qahwa”. U Evropi je kafa ušla u širu upotrebu tokom 17. veka, kada su otvorene prve kafeterije. U međuvremenu, način konzumacije se menja. Ljubitelji kafe danas biraju između različitih ukusa i formata, od klasične pripreme do napitaka za poneti i brzih digitalnih porudžbina. Na kraju, bilo da je u pitanju kapućino, espreso ili hladna kafa, 1. oktobar ostaje prilika da se uživa u omiljenom ritualu i podseti na značaj koji kafa ima u svakodnevici potrošača.