Connect with us

Domaće

Rat na Bliskom istoku doveo do rasta cene aluminijuma na 3.461 dolar po toni

Cena aluminijuma skočila 10 odsto, tromesečni fjučersi na Londonskoj berzi metala dostigli najviši nivo u četiri godine

Published

3 hours ago

on

blue and white light fixture Photo by Donald Giannatti

Cena aluminijuma skočila 10 odsto, tromesečni fjučersi na Londonskoj berzi metala dostigli najviši nivo u četiri godine

Sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa Iranom značajno je uticao na globalno tržište aluminijuma, izazivajući osetan rast cena ovog metala. Prema poslednjim podacima, tromesečni fjučersi na aluminijum na Londonskoj berzi metala (LME) su od 28. februara do 12. marta porasli i do 10 odsto, dok je početkom prošle nedelje cena bila za 8 odsto veća u odnosu na period pre sukoba. Tona aluminijuma tada je vredela 3.370 dolara, što predstavlja najvišu cenu u poslednje četiri godine. Poslednja poznata cena sa LME, zabeležena 13. marta, iznosila je 3.461 dolar po toni.

Glavni razlog ovakvog rasta je otežan transport aluminijuma usled zatvaranja Ormuskog moreuza. Iz regiona Persijskog zaliva potiče oko 9 odsto svetske proizvodnje aluminijuma, odnosno sedam miliona tona, od čega se 80 odsto izvozi, najviše u Sjedinjene Države i Evropu. Zbog trenutnih dešavanja, izvoz ovom rutom je blokiran, što dodatno utiče na globalno snabdevanje.

Na tržište je dodatni pritisak izvršila odluka kompanije Alba iz Bahreina, vlasnika najveće topionice aluminijuma na svetu, da smanji proizvodnju za 19 odsto. Ovi poremećaji doveli su do procena analitičke kuće CRU Group da bi cena aluminijuma mogla porasti i do 4.000 dolara po toni ukoliko se trenutna situacija nastavi.

Najveći svetski proizvođač aluminijuma je Kina, koja trenutno ograničava proizvodnju na oko 45,5 miliona tona godišnje kako bi smanjila emisiju štetnih gasova i sprečila stvaranje viškova. Ukoliko Peking poveća proizvodnju, to bi moglo zaustaviti dalji rast cena, navode ekonomski analitičari.

Zbog široke primene aluminijuma u industrijama poput elektronike, transporta, građevinarstva, proizvodnje solarnih panela i ambalaže, svaka promena njegove cene ima direktan uticaj na globalnu privredu.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Aluminijumski sektor beleži rast cene od 8 odsto, tromesečni ugovori dostižu 3.370 dolara

Bahreinska Alba smanjuje proizvodnju za 19 odsto, zalihe padaju, cene aluminijuma blizu četvorogodišnjeg maksimuma

Published

6 minutes ago

on

March 19, 2026

By

Bahreinska Alba smanjuje proizvodnju za 19 odsto, zalihe padaju, cene aluminijuma blizu četvorogodišnjeg maksimuma

Globalno tržište aluminijuma zabeležilo je snažan rast cena nakon izbijanja sukoba između SAD, Izraela i Irana krajem februara. Tromesečni terminski ugovori za aluminijum na LME berzi skočili su za čak 10 odsto do 12. marta, potom su deo dobitaka izgubili, ali su ipak zabeležili rast od oko 8 odsto, usled poremećaja u snabdevanju izazvanih zatvaranjem Ormuskog moreuza. Cene aluminijuma su sada tek neznatno ispod četvorogodišnjeg maksimuma, iznoseći 3.370 dolara po toni, prema podacima sa berze u Londonu.

Bahreinska kompanija Alba, koja je domaćin najveće svetske topionice aluminijuma, smanjila je proizvodnju za 19 odsto sa prethodnih 1,6 miliona tona godišnje. Ovaj potez pojačao je zabrinutost zbog moguće globalne nestašice osnovnog metala.

Prema analizama CRU Group, niži nivoi zaliha i dalje mogućnosti poremećaja snabdevanja sa Bliskog istoka mogli bi da gurnu cenu aluminijuma na 4.000 dolara po toni. Glavni analitičar CRU-a, Guillaume Osouf, ističe da bi, da nije slabe globalne potražnje, cena na LME berzi verovatno bila još viša. “Dugotrajni sukob verovatno će drastično promeniti naše tržišne izglede za ostatak godine zbog trajnog uticaja koji će imati na globalnu ponudu i potencijalnih negativnih učinaka na potražnju”, navodi Osouf.

Analitičari smatraju da dalji razvoj situacije zavisi pre svega od Kine, koja je najveći proizvođač aluminijuma i ograničava svoju godišnju proizvodnju na 45,5 miliona tona radi smanjenja emisija i izbegavanja prekapacitiranja. “Ako kineska vlada odluči da su cene previsoke, može ponovo pokrenuti niz neaktivnih topionica u zemlji i svet će biti pun aluminijuma”, izjavio je Artem Volynets, izvršni direktor kompanije ACG Metals.

Uprkos naglom porastu cene, analitičari ne vide aluminijum kao atraktivnu opciju za male ulagače, za razliku od plemenitih metala poput srebra i bakra.

Pročitaj još

Domaće

Ministarstvo poljoprivrede pojačalo nadzor zbog ptičjeg gripa, eutanazirano 62.000 primeraka živine u regionu

U Srbiji nema potvrđenih slučajeva, dok je u BiH i Crnoj Gori potvrđen visoko patogeni soj H5N1, a u Evropi prijavljeno 707 epidemija u sezoni 2025–2026.

Published

16 minutes ago

on

March 19, 2026

By

U Srbiji nema potvrđenih slučajeva, dok je u BiH i Crnoj Gori potvrđen visoko patogeni soj H5N1, a u Evropi prijavljeno 707 epidemija u sezoni 2025–2026.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je da na teritoriji Srbije trenutno nema potvrđenih slučajeva visoko patogene avijarne influence (ptičjeg gripa) kod domaće živine, dok je pojačan epizootiološki nadzor nad živinom i divljim pticama. Uprava za veterinu preduzima sve neophodne preventivne i kontrolne mere kako bi sprečila unošenje i širenje bolesti, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, standardima Svetske organizacije za zdravlje životinja (WOAH) i relevantnim propisima Evropske unije.

U saopštenju se navodi da su veterinarske službe u stanju povećane pripravnosti, a kontrola kretanja životinja i proizvoda životinjskog porekla sprovodi se prema proceni rizika. Situacija u regionu se redovno prati, a nadležne institucije međusobno razmenjuju informacije.

Ptičji grip je potvrđen u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. U Republici Srpskoj, na farmi u Petrovu, nakon potvrde bolesti eutanazirano je oko 62.000 primeraka živine, čime je zabeležena prva epidemija visokopatogene infektivne pseudopatske infekcije (HPAI) u sezoni 2025–2026. Prema navodima, reč je o soju H5N1 za koji se pretpostavlja da je potekao od divlje ptice. Nakon što je na farmi u Petrovu registrovano neuobičajeno veliko uginuće, Veterinarski institut je odmah reagovao, a promet živine i proizvoda sa te farme je zabranjen.

Evropske institucije su saopštile da je između 1. avgusta 2025. i 1. marta 2026. godine u 34 evropske zemlje prijavljeno ukupno 707 epidemija visoko patogenog ptičjeg gripa kod živine, 196 epidemija kod ptica u zatočeništvu i 5.762 slučaja kod divljih ptica koje slobodno žive. Od septembra 2025. dominantni soj je podlinija EA-2024-DI.2.1.

Francuska je 27. februara 2026. otkrila tri nova izbijanja bolesti kod ptica u zatočeništvu u departmanima Žironda, Sart i Majen, kao i dodatne slučajeve kod divljih ptica u Ivelinu. Nemačka je do 1. marta 2026. prijavila najveći broj slučajeva u Evropi, sa 195 epidemija kod živine i 2.921 slučajem kod divljih ptica. Među 21 evropskom zemljom koje su prijavile epidemije kod živine, Francuska je imala 118, Poljska 84, Ujedinjeno Kraljevstvo 81 i Italija 61 slučaj. Kada je reč o divljim pticama, Ujedinjeno Kraljevstvo je drugo sa 776 slučajeva, a slede Belgija (333), Holandija (326) i Francuska (309).

Pročitaj još

Domaće

Evropska centralna banka zadržala kamatnu stopu na 2,15 odsto, inflacija u 2026. na 2,6 odsto

Upravno veće ECB ostavilo sve ključne stope nepromenjene, dok se u 2026. očekuje prosečna inflacija od 2,6 odsto zbog viših cena energije

Published

1 hour ago

on

March 19, 2026

By

Upravno veće ECB ostavilo sve ključne stope nepromenjene, dok se u 2026. očekuje prosečna inflacija od 2,6 odsto zbog viših cena energije

Evropska centralna banka (ECB) odlučila je da u martu 2026. ne menja ključne kamatne stope, zadržavajući kamatnu stopu za glavne operacije refinansiranja na 2,15 odsto, depozitnu stopu na 2,00 odsto i stopu na mogućnost pozajmljivanja na 2,40 odsto. Ova odluka usledila je nakon procene da su inflaciona očekivanja stabilna i da se privreda evrozone pokazala otpornom u poslednjim tromesečjima, uprkos pojačanoj neizvesnosti zbog rata na Bliskom istoku.

Iz ECB su saopštili da ostaju posvećeni stabilizaciji inflacije na ciljnom nivou od dva odsto u srednjoročnom periodu. Međutim, zbog viših cena energije, ukupna inflacija je revidirana naviše u odnosu na decembarske projekcije, pa se u osnovnom scenariju za 2026. godinu očekuje prosečna stopa inflacije od 2,6 odsto, za 2027. od dva odsto, dok je za 2028. projekcija 2,1 odsto. Kada je reč o inflaciji bez energije i hrane, stručnjaci ECB predviđaju prosečne stope od 2,3 odsto u 2026, 2,2 odsto u 2027. i 2,1 odsto u 2028. godini.

Privredni rast u evrozoni procenjuje se na 0,9 odsto u 2026, 1,3 odsto u 2027. i 1,4 odsto u 2028. godini, što predstavlja reviziju naniže za 2026. zbog globalnog uticaja rata na tržišta sirovina, realne dohotke i poverenje potrošača. Kako se navodi, rast bi trebalo da podržavaju niska nezaposlenost, stabilni bilansi privatnog sektora i javna potrošnja na odbranu i infrastrukturu.

“Upravno veće ECB je u dobrom položaju da prevaziđe tu neizvesnost. Inflacija se kreće oko ciljnog nivoa od dva odsto, dugoročnija inflaciona očekivanja čvrsto su usidrena i privreda se pokazala otpornom u poslednjim tromesečjima. Informacije koje Upravno veće dobije u narednom periodu pomoći će mu da proceni uticaj rata na inflacione izglede i povezane rizike. Upravno veće pažljivo prati situaciju i njegov pristup zasnovan na podacima pomoći će u oblikovanju odgovarajuće monetarne politike”, navodi se u zvaničnom saopštenju ECB.

Analize ECB pokazuju da bi u slučaju dugotrajnog poremećaja snabdevanja naftom i gasom inflacija bila viša, a privredni rast niži od osnovnih projekcija. Posledice za srednjoročnu inflaciju zavisiće od obima indirektnih efekata i trajanja poremećaja cena energije. Odluke o budućim kamatnim stopama zavisiće od procene inflacionih izgleda i povezanih rizika, na osnovu novih ekonomskih i finansijskih podataka.

Pročitaj još

U Trendu