Pad industrijske proizvodnje u avgustu iznosio je 0,5 odsto u poređenju sa prošlom godinom, dok je rudarstvo zabeležilo rast od 6,7 odsto

Industrijska proizvodnja u Srbiji u avgustu 2026. godine pala je za 0,5 odsto u odnosu na avgust prethodne godine. Ovaj podatak saopštio je Republički zavod za statistiku, naglašavajući da je pad industrijske proizvodnje u avgustu u poređenju sa prosekom iz 2025. godine iznosio 4,6 odsto. Kao rezultat, ova promena signalizira nastavak izazova u domaćem industrijskom sektoru.

Detaljni podaci o industrijskoj proizvodnji u Srbiji

U periodu januar–avgust 2026. godine, industrijska proizvodnja povećana je za 0,1 odsto u odnosu na isti period 2025. godine. Međutim, tekući desezonirani indeks za avgust 2026. godine, posmatrano u odnosu na jul iste godine, pokazuje pad od 0,6 odsto za ukupnu industriju. U sektoru prerađivačke industrije zabeležen je veći pad, od 1 odsto. Ovi trendovi ukazuju na promene u dinamici industrijske aktivnosti na mesečnom nivou.

Rudarstvo beleži rast, prerađivačka industrija i energetika sa promenama

Posmatrano prema sektorima, industrijska proizvodnja u sektoru rudarstva u avgustu 2026. godine porasla je 6,7 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine. S druge strane, prerađivačka industrija zabeležila je pad od 1,8 odsto. Sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom povećao je proizvodnju za 0,8 odsto. Ovakve razlike po sektorima pokazuju da pojedini delovi industrije, kao što je rudarstvo, beleže pozitivne trendove, dok su drugi, poput prerađivačke industrije, pod pritiskom.

Tržišni kontekst i implikacije za industriju

Pad industrijske proizvodnje u Srbiji u avgustu može biti posledica globalnih i domaćih ekonomskih izazova. Pre svega, prerađivačka industrija često je oslonjena na izvozna tržišta i inpute iz inostranstva, što je čini osetljivom na promene u međunarodnim tokovima. U međuvremenu, rast rudarstva može ukazivati na povećanu tražnju za sirovinama ili investicije u ovaj sektor. Kao rezultat, ukupni industrijski rezultat zavisi od balansa između sektora koji beleže rast i onih koji se suočavaju sa padom.

Statistički trendovi i značaj za srpsku privredu

Desezonirani indeks omogućava poređenje učinka industrije u različitim mesecima, otklanjajući uticaj sezonskih promena. Pad od 0,6 odsto u odnosu na prethodni mesec ukazuje na usporavanje aktivnosti. Istovremeno, blagi rast industrijske proizvodnje u prvih osam meseci 2026. godine, od 0,1 odsto, pokazuje da industrijski sektor još uvek pokušava da konsoliduje oporavak. Sve ove promene važne su za ukupnu ekonomiju Srbije jer industrijska proizvodnja direktno utiče na zaposlenost, izvoz i bruto domaći proizvod.

Cene energenata pokreću inflaciju širom EU, Italija dostiže najviši nivo inflacije u poslednje tri godine

Inflacija u Nemačkoj prema preliminarnim podacima Saveznog zavoda za statistiku (Destatis) ubrzala je u septembru na 3,3 odsto. To je značajan rast u odnosu na 2,9 odsto u avgustu i najviši nivo od decembra 2023. godine. Potrošačke cene u Nemačkoj porasle su 0,6 odsto na mesečnom nivou, pre svega zbog skoka cena energenata. Cene energije u Nemačkoj bile su u septembru za 14,9 odsto više nego godinu dana ranije. U avgustu je rast iznosio 10,5 odsto.

Inflacija u EU: Italija i Španija sa izraženim rastom cena

S druge strane, sektor usluga u Nemačkoj beleži blago usporavanje inflacije sa 2,8 na 2,7 odsto. Cene hrane su porasle za 0,4 odsto, dok je bazna inflacija (bez hrane i energenata) ostala na 2,4 odsto, što je isto kao u avgustu. Inflacija mereno harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP), koji omogućava poređenje između članica EU, takođe je iznosila 3,3 odsto međugodišnje i 0,6 odsto na mesečnom nivou. Italija je u septembru, prema Nacionalnom institutu za statistiku (Istat), zabeležila godišnju inflaciju od 4,2 odsto, što je rast u odnosu na avgustovskih 3,3 odsto. Ovo je najviši nivo inflacije u Italiji u poslednje tri godine. Najveći doprinos rastu dali su regulisani energenti sa skokom cena sa 18,6 na 25,9 odsto i neregulisani energenti sa 17 na 22,2 odsto.

Rast energenata i hrane utiče na inflaciju

Cene neprerađene hrane u Italiji ubrzale su rast sa 3,8 na 5,5 odsto. Usluge vezane za rekreaciju, popravke i ličnu negu porasle su 2,9 odsto, dok su transportne usluge poskupele 1,6 odsto. Bazna inflacija, koja isključuje energente i neprerađenu hranu, iznosila je 1,7 odsto, što je rast u odnosu na 1,5 odsto iz avgusta. Na mesečnom nivou, potrošačke cene porasle su 0,7 odsto. Prema HICP metodologiji, godišnja inflacija u Italiji iznosila je 4,1 odsto, dok je mesečno povećanje cena bilo 2 odsto. Španija je u septembru registrovala godišnju inflaciju od 4,9 odsto, što je najviši nivo od februara 2023. godine, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku (INE). Prethodni mesec inflacija je iznosila 4,3 odsto.

Španija beleži rekordni rast cena energenata

Glavni uzrok rasta inflacije u Španiji bio je snažan skok cena goriva. Ministarstvo privrede navelo je da je poskupljenje posledica energetskog šoka izazvanog ratom na Bliskom istoku. Cene neprerađene hrane porasle su 5,8 odsto, dok su energenti poskupeli 21,6 odsto, uprkos subvencijama za dizel. Usluge su poskupele 3,9 odsto, što je stabilna stopa rasta još od maja. Bazna inflacija u Španiji, koja isključuje nestabilne kategorije hrane i energenata, iznosila je 3,1 odsto u septembru, što predstavlja rast u odnosu na 2,9 odsto u avgustu. Na mesečnom nivou, potrošačke cene porasle su za 0,3 odsto, dok je prema HICP metodologiji godišnja inflacija dostigla 5 odsto. Mesečni rast po HICP iznosio je 0,6 odsto.

Uzroci i posledice rasta inflacije u EU

Kao rezultat, rast cena energenata i hrane ostaje glavni pokretač inflacije u svim analiziranim članicama Evropske unije. Italija i Španija beleže najveće stope rasta, dok Nemačka i dalje oseća posledice energetskih šokova. Ovakva kretanja utiču na životni standard građana i poslovanje kompanija. Očekuje se da će dalja kretanja inflacije biti pod snažnim uticajem globalnih energetskih tržišta i geopolitičkih tenzija.

Firme iz jugoistočne Srbije mogu da se prijave za stručnu podršku i razvoj kroz RESCALE, dok je cilj odabrati 100 preduzeća iz regiona

Privredna komora Srbije (PKS) otvorila je prijave za projekat „Scaling the Regions“ – RESCALE za privredne subjekte iz jugoistočne Srbije do 30. novembra. Poziv je namenjen firmama iz Borskog, Zaječarskog, Nišavskog, Topličkog, Pirotskog, Jablaničkog i Pčinjskog okruga, saopštila je PKS. Projekat RESCALE predviđa da 100 mikro, malih i srednjih preduzeća sa programskog područja dobije sveobuhvatan paket stručne podrške, što uključuje razvoj veština, digitalnu transformaciju i internacionalizaciju poslovanja.

Otvaranje poziva u septembru izazvalo je veliko interesovanje među kompanijama iz regiona. Firme mogu konkurisati za jednu ili više tematskih oblasti, kao što su internacionalizacija ekonomskih aktivnosti, digitalna transformacija, ESG i zelena transformacija, ali i unapređenje turističkih usluga. Na taj način, privredni subjekti dobijaju priliku da poboljšaju konkurentnost i lakše pristupe novim tržištima.

Podrška kroz razvoj veština i poslovnih partnerstava

U okviru RESCALE programa, kompanije prolaze kroz poslovnu dijagnostiku, specijalizovane obuke i individualni mentoring. Pored toga, deo učesnika dobija podršku za izlazak na međunarodna tržišta, kroz trgovinske misije, poslovne delegacije i zajedničke nastupe na međunarodnim sajmovima. Program obuhvata personalizovane usluge u oblastima inovacija, intelektualne svojine, sertifikacije i tržišnog pozicioniranja.

Kao rezultat, odabrane firme dobijaju pristup laboratorijama, naučnoj infrastrukturi i tehničkoj ekspertizi za razvoj i testiranje novih rešenja. Digitalna transformacija uključuje primenu novih tehnologija, cloud sistema, veštačke inteligencije i unapređenje sajber bezbednosti. Takođe, podrška u internacionalizaciji odnosi se na razvoj izvoznog potencijala, planiranje ulaska na strana tržišta i međunarodni marketing.

Fokus na ESG i unapređenje turističkih usluga

U oblasti ESG i zelene transformacije, RESCALE stavlja akcenat na cirkularnu ekonomiju, održive poslovne modele i efikasno korišćenje resursa. Pored toga, program pomaže kompanijama u upravljanju ekološkim rizicima. U sektoru turizma, podrška je usmerena na unapređenje kvaliteta usluga, operativnu efikasnost, marketing i primenu digitalnih alata. Time se omogućava firmama da povećaju konkurentnost na tržištu i odgovore na savremene zahteve klijenata.

Važno je istaći da projekat RESCALE ne uključuje direktnu finansijsku podršku firmama, već nudi specijalizovane usluge namenjene razvoju poslovanja i inovacijama. Prijave se podnose elektronskim putem na rescale.prijava@pks.rs, ali i lično, poštom ili kurirskom službom u regionalnim privrednim komorama u Nišu, Zaječaru i Leskovcu.

Konačna rang-lista biće objavljena na zvaničnoj internet stranici PKS. Zainteresovani privrednici dodatne informacije mogu dobiti na onlajn info sesijama, od kojih je prva zakazana za 2. oktobar u 13 časova. Na taj način, RESCALE projekat pruža firmama iz jugoistočne Srbije mogućnost da kroz razvojne programe poboljšaju svoje tržišno prisustvo i inovativnost.