Na suđenju za ubistvo Ebi Čoi otkriven je motiv – finansijski sukob sa bivšim suprugom i njegovom porodicom.

Ubistvo milionerke u Hongkongu potreslo je javnost, nakon što je telo Ebi Čoi pronađeno raskomadano, a kao motiv je istaknut porodični spor oko novca. Suđenje za ovu tragediju je počelo danas, a na optuženičkoj klupi nalaze se bivši suprug žrtve, njegov otac i brat.

Prema zvaničnim informacijama, Ebi Čoi je ubijena u februaru 2023. godine, a glavni osumnjičeni su njen bivši muž Aleks Kvong, njegov otac Kvong Kau i brat Entoni Kvong. Sud je naveo da su svi optuženi za ubistvo i sprečavanje zakonitog sahranjivanja tela. Tokom današnjeg ročišta, tužiteljka je istakla da je motiv ubistva bio spor oko luksuznog stana i finansijske podrške koju je Čoi pružala bivšoj porodici.

Detalji porodičnog spora i motiv ubistva

Ebi Čoi, koja je imala 28 godina, bila je poznata kao influenserka, a luksuzan stil života često je prikazivala na društvenim mrežama. Nakon razvoda od Aleksa Kvonga, nastavila je da izdržava njegovu porodicu, uključujući i poklonjeni stan na ime oca bivšeg muža. Prema navodima tužilaštva, odluka Čoi da proda taj stan i preseli porodicu na periferiju izazvala je dodatne tenzije i sukobe.

Osim toga, tužiteljka Šarlot Drejkot je poroti objasnila da su razlike u bogatstvu između Čoi i njenog bivšeg supruga dodatno pogoršale odnose. Ona je izjavila: “Čini se da je novac motiv ovog ubistva.” Navodi se i da je Čoi uoči smrti izražavala zabrinutost da će porodica bivšeg muža pokušati da joj oduzme decu.

Optuženi negiraju krivicu, istraga i dalji tok suđenja

Troje optuženih su tokom suđenja negirali krivicu za ubistvo. Prema rečima tužiteljke, Kvong Kau je skovao plan zajedno sa sinovima Aleksom i Entonijem, te su svi imali svoje uloge u izvršenju zločina. Policija je potvrdila da je Ebi Čoi nestala 21. februara 2023. godine. Delovi njenog tela pronađeni su tri dana kasnije u kući u okrugu Tai Po. Na licu mesta policija je zaplenila mašinu za sečenje mesa, električnu testeru i deo odeće.

U međuvremenu, Kvongovi su ubrzo uhapšeni. Suđenje se nastavlja u petak i očekuje se da će trajati najmanje osam nedelja. Ako budu proglašeni krivima, optuženima preti doživotna kazna zatvora.

Pozadina slučaja i reakcija javnosti

Slučaj ubistva milionerke u Hongkongu izazvao je veliku pažnju zbog brutalnosti zločina i činjenice da su optuženi članovi porodice žrtve. Tokom istrage, otkriveno je da je Ebi Čoi nakon razvoda ostala u kontaktu sa porodicom bivšeg muža i nastavila da im pomaže finansijski. Pored toga, otkriveno je da je luksuzni stan, koji je bio predmet spora, poklonila kao znak zahvalnosti za pomoć oko njihove dece.

Na kraju, kako je navedeno tokom suđenja, tenzije oko stana i finansija rasle su mesecima pre ubistva. Tužiteljka je naglasila da je Čoi jednom prilikom svog bivšeg svekra nazvala prevarantom i nezahvalnim čovekom. Očekuje se da će tokom suđenja javnost saznati još detalja o ovom slučaju, koji je pokrenuo mnoga pitanja o porodičnim odnosima i motivima iza ovako teških zločina.

Građani Srbije u 2027. godini imaće jedan neradni dan manje zbog preklapanja Uskrsa i Praznika rada.

Građane Srbije u 2027. očekuje promena u broju neradnih dana, jer će, prema zvaničnom kalendaru, imati ukupno 11 slobodnih i neradnih dana, što je za jedan manje nego što je predviđeno za prethodnu godinu. Ova promena nastaje zbog načina na koji se poklapaju uskršnji praznici i Prvi maj, pa će kalendar neradnih dana u Srbiji doneti manje dana odmora za zaposlene.

Do kraja tekuće godine, građani Srbije imaće još jedan neradni dan, 11. novembra, kada se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Taj datum ove godine pada u sredu, donoseći mini-raspust đacima i predah zaposlenima. Međutim, već u 2027. godini, zbog specifične kombinacije praznika, situacija će biti nešto drugačija.

Praznici se preklapaju: šta se menja u 2027. godini?

Nova godina tradicionalno donosi neradne dane 1. i 2. januara, koji padaju u petak i subotu. Nedugo zatim, 7. januar, dan Božića, biće četvrtak, kada će građani takođe imati slobodan dan. Sretenje, odnosno Dan državnosti Srbije, obeležavaće se 15. i 16. februara, što su ponedeljak i utorak, pa će zaposleni imati idealnu priliku za produženi vikend i četvorodnevni odmor.

Najveći broj spojenih neradnih dana očekuje građane na proleće, kada se Uskrs poklapa sa Praznikom rada. Uskrs pada u nedelju, 2. maja, a zajedno sa Praznikom rada, koji se obeležava 1. maja, donosi ukupno pet vezanih neradnih dana: od petka, 30. aprila, do utorka, 4. maja. Takođe, zbog ovog poklapanja, kalendar neradnih dana u Srbiji pokazuje da će građani imati jedan slobodan dan manje nego prethodnih godina.

Poslednji državni praznik u 2027. godini biće Dan primirja, 11. novembra, koji će tada biti četvrtak.

Slobodni dani za verske praznike i pravila prenosa

Zakon o državnim i verskim praznicima omogućava zaposlenima dodatne slobodne dane prema veroispovesti. Pravoslavni vernici imaju pravo na dan odmora za krsnu slavu. Katolici i pripadnici drugih hrišćanskih zajednica ne rade na prvi dan Božića i tokom uskršnjih praznika. Pripadnici islamske zajednice mogu koristiti neradni dan za Ramazanski i Kurbanski bajram, dok jevrejska zajednica ima pravo na slobodan dan za Jom Kipur.

Važno je napomenuti da, ukoliko krsna slava padne na vikend ili drugi državni neradni dan, zaposleni ne mogu preneti taj slobodan dan na prvi naredni radni dan. Ovo pravilo važi i za sve druge verske praznike.

Školski raspusti i neradni dani za đake

Tokom školske 2026/2027. godine, učenike u Srbiji očekuje pet planiranih raspusta. Jesenji raspust počinje u sredu, 11. novembra 2026, i traje do petka, 13. novembra. Zimski raspust za osnovce kreće u četvrtak, 31. decembra, a za srednjoškolce u ponedeljak, 4. januara, i završava se u petak, 15. januara 2027. godine. Sretenjski raspust traje od ponedeljka, 15. februara, do petka, 19. februara, a prolećni raspust traje od petka, 30. aprila, do utorka, 4. maja.

Na taj način, kalendar neradnih dana u Srbiji donosi promene koje će uticati i na zaposlene i na školarce. S obzirom na poklapanje nekih praznika, građani će u 2027. imati manje dana odmora, dok će školarci imati priliku za nekoliko kraćih raspusta tokom godine.

Od 1. oktobra 2026. godine u Srbiji počinje primena Zakona o roditeljima-negovateljima i negovateljima, a roditelji koji ispunjavaju propisane uslove od sutra će moći da podnose zahteve za ostvarivanje ovog novog prava.

Reč je o meri koja donosi mesečnu naknadu od 65.000 dinara, ali i uplatu poreza i doprinosa, što znači da će roditelji-negovatelji imati pravo na penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, kao i staž osiguranja.

Ko može da podnese zahtev

Prema informacijama Ministarstva za rad, pravo je namenjeno roditeljima koji svakodnevno, kontinuirano i intenzivno brinu o detetu i zbog toga nisu u mogućnosti da budu uključeni na tržište rada na uobičajen način.

Ministarstvo je preciziralo da će od 1. oktobra zahteve moći da podnose roditelji dece koja su korisnici uvećanog dodatka za tuđu negu i pomoć.

To je jedan od ključnih uslova koji bi roditelji trebalo da provere pre podnošenja zahteva.

Roditelj-negovatelj koji dobije ovaj status ostvarivaće pravo na 65.000 dinara mesečno.

Pored toga, država će uplaćivati pripadajuće poreze i doprinose, čime se roditelju obezbeđuju prava iz:

• penzijskog i invalidskog osiguranja,
• zdravstvenog osiguranja,
• staža osiguranja.

To praktično znači da godine provedene u svakodnevnoj brizi o detetu više neće ostajati bez evidentiranog osiguranja.

Zahtev može i preko eUprave

Jedna od velikih novina je način prijavljivanja.

Roditelji će zahtev moći da podnesu na dva načina:

neposredno u nadležnom centru za socijalni rad ili elektronski preko portala eUprava.

Ministarstvo navodi da je ovo prvi put da se u sistemu socijalne zaštite omogućava elektronsko podnošenje zahteva za ostvarivanje jednog ovakvog prava.

To bi trebalo da olakša proceduru roditeljima koji zbog svakodnevne nege deteta imaju veoma ograničene mogućnosti da odlaze u institucije.

Rok za odluku 15 dana

Važna vest za roditelje jeste i da je predviđen relativno kratak rok za odlučivanje.

Kada dokumentacija bude kompletna, nadležni organ trebalo bi da donese odluku o zahtevu u roku od 15 dana.

Zbog toga je važno da roditelji prilikom prijave dostave kompletnu dokumentaciju.

Ministarstvo za rad saopštilo je 25. septembra da su obavljene pripreme sa centrima za socijalni rad i da je sistem spreman za početak primene zakona od 1. oktobra.

Najavljena je i posebna telefonska linija na kojoj će građani moći da dobiju informacije o uslovima, dokumentaciji i proceduri.

Suština novog zakona jeste da se roditelju koji zbog intenzivne i celodnevne brige o detetu ne može da radi prizna ekonomska i socijalna sigurnost.

Do sada su mnogi od tih roditelja godinama ostajali bez radnog staža upravo zato što su bili potpuno posvećeni nezi deteta.

Ministarstvo je navelo primer roditelja koji su više od dve decenije brinuli o svom detetu, a za to vreme nisu imali evidentiran staž. Od 1. oktobra novi zakon menja takav položaj.

Šta roditelji treba da urade od sutra

Najvažnije je najpre proveriti da li dete spada u kategoriju korisnika uvećanog dodatka za tuđu negu i pomoć.

Zatim treba pripremiti dokumentaciju i zahtev podneti u nadležnom centru za socijalni rad ili elektronskim putem.

Kada dokumentacija bude kompletirana, rok za odgovor je 15 dana.

Za porodice koje godinama žive u režimu neprekidne nege deteta, 1. oktobar zato nije samo početak još jednog meseca, već datum od kojeg prvi put mogu da ostvare pravo na 65.000 dinara mesečno, zdravstveno osiguranje i radni staž.