Ruski predsednik potpisao uredbu kojom se broj aktivnih vojnika povećava na 1,55 miliona, bez navedenog razloga.

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je novu izvršnu uredbu kojom se broj pripadnika oružanih snaga povećava za 15.500. Time aktivni sastav vojske dostiže 1,55 miliona vojnika, dok ukupni broj zaposlenih, uključujući i rezervni i civilni kadar, iznosi 2.441.630. Ova odluka dolazi nakon nekoliko prethodnih povećanja broja vojnika od početka opšte invazije na Ukrajinu u februaru 2022, prema saopštenju ruskih vlasti.

Prema navodima, Putin nije obrazložio razloge za najnovije povećanje. Istovremeno, planira se značajan rast vojnih ulaganja — Rusija namerava da do 2027. uloži 17,1 bilion rubalja (oko 203 milijarde dolara), dok se za naredne tri godine predviđa ukupno 50 biliona rubalja (oko 590 milijardi dolara).

Detalji uredbe i aktuelni sastav vojske

U dekretu koji je potpisao Putin ne navodi se konkretan povod za povećanje broja vojnika. Međutim, ruski opozicioni izvor navodi da je tokom tekuće godine otvoreno 52.500 novih radnih mesta u vojsci. Većina ovih mesta namenjena je aktivnim vojnicima, dok je manji deo predviđen za civilno pomoćno osoblje. Ukupan broj osoblja u ruskoj vojsci, uključujući aktivne, rezervne i civilne članove, prema poslednjim podacima, iznosi 2.441.630 ljudi.

Povećanje broja vojnika usledilo je u trenutku kada Rusija znatno povećava vojni budžet i kapacitete. Kako je objavljeno, ulaganja su najveća od početka sukoba u Ukrajini. Iako uredba ne navodi razlog, analitičari smatraju da mere odgovaraju aktuelnim izazovima na frontu i potrebama oružanih snaga.

Reakcije iz Ukrajine i međunarodne zajednice

Prema izjavama ukrajinskih zvaničnika, Ukrajina je optužila Rusiju da se sprema za novu masovnu mobilizaciju vojnika. To se dešava nakon nedavno održanih parlamentarnih izbora u Rusiji, koji su, prema ukrajinskoj strani, poslužili za ispitivanje podrške nastavku rata. Francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je da bi Rusija mogla da mobiliše i do 300.000 ljudi, dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da se broj vojnika povećava „na različite načine“. On, ipak, nije precizirao detalje.

Poslednja „delimična“ mobilizacija rezervista u Rusiji sprovedena je u septembru 2022. godine. Od tada, Putin je javno odbacivao tvrdnje o novim mobilizacijama, nazivajući ih dezinformacijama. Neki vojni stručnjaci smatraju da je malo verovatno da će Kremlj izdati novi dekret o regrutaciji kao 2022, jer „delimična“ mobilizacija i dalje važi.

Izazovi i ograničenja daljeg povećanja broja vojnika

Dok deo analitičara procenjuje da bi još jedno masovno pozivanje muškaraca sposobnih za vojnu službu moglo naići na logističke prepreke, drugi ukazuju na to da bi takva odluka teško rešila izazove sa kojima se Rusija suočava na prvoj liniji fronta u Ukrajini. U međuvremenu, povećanje broja aktivnih vojnika na 1,55 miliona ostaje potvrđeno kao najnovija zvanična mera ruske države.

Odluka Vladimira Putina o povećanju broja trupa predstavlja nastavak politike jačanja vojnih kapaciteta, uz povećana ulaganja i otvaranje novih radnih mesta u sektoru odbrane. Ipak, ostaje nepoznato da li će doći do dodatnih mobilizacija i kakav će biti uticaj ovih mera na tok sukoba.

Stručnjaci istražuju ostatke broda Warren Sawyer, izložene nakon snažne oluje.

Na plaži Nantucket u Massachusettsu, snažna oluja otkrila je delove drvenog broda za koji se veruje da potiče iz 1884. godine. Stručnjaci Egan Maritime Instituta planiraju detaljno ispitivanje nalazišta.

Ostaci broda izloženi nakon oluje

Oluja koja je pogodila severoistok SAD tokom vikenda izazvala je velike poplave i štete, ali je takođe otkrila i zanimljiv istorijski artefakt. Na južnoj obali Nantucketa, more je izbacilo drvene grede koje su mogući ostaci broda Warren Sawyer, koji je nestao pre više od veka.

Istraživanje povijesti broda

Egan Maritime Institute, koji upravlja Muzejem brodoloma i spasavanja na Nantucketu, poslao je svoje stručnjake da ispita nalazište. Očekuje se da će njihov izveštaj pružiti više informacija o poreklu i istoriji broda.

Stopa smrtnosti od ebole premašuje 48 odsto, bolest se proširila na sedam provincija, a zdravstveni radnici se suočavaju s velikim izazovima.

Epidemija virusa ebole u Demokratskoj Republici Kongo i dalje traje, a broj zaraženih premašio je 8.000. Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja, do 26. septembra registrovano je ukupno 8.067 slučajeva, dok je 3.901 osoba izgubila život. Stopa smrtnosti od ebole prelazi 48 odsto, što ovu, sedamnaestu po redu epidemiju u Kongu, čini najsmrtonosnijom do sada.

Virus se do sada proširio na sedam od ukupno 26 provincija u zemlji. Prema saopštenju zvaničnih organa, epidemija je proglašena 15. maja, a izazvana je retkim Bundibugyo sojem virusa. Za ovaj tip virusa trenutno ne postoji odobrena specifična terapija niti vakcina, što dodatno komplikuje borbu protiv širenja bolesti.

Borba sa epidemijom ebole u Kongu otežana nedostatkom osoblja

Situaciju dodatno pogoršava nedostatak zdravstvenih radnika. Zbog kašnjenja ili izostanka zarada, pojedini radnici su štrajkovali, dok je, prema podacima Afričkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, od početka epidemije preminulo 50 zdravstvenih radnika. Zbog toga su medicinske ekipe često nedovoljno brojne za efikasno suzbijanje epidemije.

Svetska zdravstvena organizacija upozorava na veliki broj smrtnih slučajeva van zdravstvenih ustanova, što ukazuje na kašnjenje u otkrivanju zaraženih i otežan pristup pravovremenoj medicinskoj pomoći. Kao rezultat toga virus ebole može da nastavi da se širi u zajednici, što dodatno otežava kontrolu situacije.

Raseljavanje i nesigurnost dodatno komplikuju epidemiju

Osim problema sa medicinskim osobljem, širenje virusa ebole u Demokratskoj Republici Kongo usložnjavaju i drugi faktori. Pored toga što se bolest širi na nova područja, u pojedinim regionima je zabeleženo raseljavanje stanovništva, nesigurnost i intenzivno kretanje ljudi. Sve to otežava praćenje kontakata i pravovremeno pružanje pomoći obolelima.

Iako je u nekim provincijama u poslednjih nekoliko nedelja zabeležen pad broja novih slučajeva, epidemija još nije pod kontrolom. Zdravstvene institucije nastavljaju da ulažu napore kako bi se obezbedila pravovremena dijagnostika, izolacija i lečenje zaraženih, uz stalnu edukaciju stanovništva o prevenciji širenja virusa ebole. S obzirom na trenutne izazove, borba sa epidemijom ebole u Kongu ostaje ozbiljan zdravstveni problem za celu zemlju.