Tri medijske kuće podnele su zahtev sudu da produži privremenu meru zabrane dok se ne reši slučaj.

Pozadina slučaja

Tri poznate medijske organizacije, CNN, MS NOW i Politico, zatražile su od federalnog suda da produži zabranu koju je administracija predsednika Trumpa uvela protiv njih, blokirajući im pristup Beloj kući. Ovaj zahtev dolazi nakon što je sudija Timothy Kelly izdao privremenu meru kojom se obnavlja pristup ovim medijima do 8. oktobra. CNN, MS NOW i Politico su u zajedničkoj izjavi naveli da administracija nastavlja sa ‘nepredvidivom i nekonzistentnom primenom svoje zabrane’, uprkos sudskoj naredbi.

Pravni osnov zahteva

U podnesku koji je predat sudu kasno u ponedeljak, advokati ovih medijskih kuća tvrde da je zabrana ‘nezakoniti napad na osnovne slobode Prvog amandmana i nanosi nepopravljivu štetu kako tužiocima, tako i javnosti’. Oni insistiraju na tome da sud preliminarno zabrani njeno sprovođenje dok se ne reši slučaj.

Odgovor administracije

Nakon podnošenja zahteva, glavni advokat triju medijskih kuća izjavio je za Associated Press da je ova zabrana ‘očigledno kršenje Prvog amandmana i prava na postupak’. Ovo je najnoviji razvoj događaja u složenim odnosima između Trumpove administracije i medija tokom njegovog drugog mandata, koji su već rezultirali više tužbi koje se trenutno nalaze u procesu na federalnim sudovima.

Stručnjaci istražuju ostatke broda Warren Sawyer, izložene nakon snažne oluje.

Na plaži Nantucket u Massachusettsu, snažna oluja otkrila je delove drvenog broda za koji se veruje da potiče iz 1884. godine. Stručnjaci Egan Maritime Instituta planiraju detaljno ispitivanje nalazišta.

Ostaci broda izloženi nakon oluje

Oluja koja je pogodila severoistok SAD tokom vikenda izazvala je velike poplave i štete, ali je takođe otkrila i zanimljiv istorijski artefakt. Na južnoj obali Nantucketa, more je izbacilo drvene grede koje su mogući ostaci broda Warren Sawyer, koji je nestao pre više od veka.

Istraživanje povijesti broda

Egan Maritime Institute, koji upravlja Muzejem brodoloma i spasavanja na Nantucketu, poslao je svoje stručnjake da ispita nalazište. Očekuje se da će njihov izveštaj pružiti više informacija o poreklu i istoriji broda.

Stopa smrtnosti od ebole premašuje 48 odsto, bolest se proširila na sedam provincija, a zdravstveni radnici se suočavaju s velikim izazovima.

Epidemija virusa ebole u Demokratskoj Republici Kongo i dalje traje, a broj zaraženih premašio je 8.000. Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja, do 26. septembra registrovano je ukupno 8.067 slučajeva, dok je 3.901 osoba izgubila život. Stopa smrtnosti od ebole prelazi 48 odsto, što ovu, sedamnaestu po redu epidemiju u Kongu, čini najsmrtonosnijom do sada.

Virus se do sada proširio na sedam od ukupno 26 provincija u zemlji. Prema saopštenju zvaničnih organa, epidemija je proglašena 15. maja, a izazvana je retkim Bundibugyo sojem virusa. Za ovaj tip virusa trenutno ne postoji odobrena specifična terapija niti vakcina, što dodatno komplikuje borbu protiv širenja bolesti.

Borba sa epidemijom ebole u Kongu otežana nedostatkom osoblja

Situaciju dodatno pogoršava nedostatak zdravstvenih radnika. Zbog kašnjenja ili izostanka zarada, pojedini radnici su štrajkovali, dok je, prema podacima Afričkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, od početka epidemije preminulo 50 zdravstvenih radnika. Zbog toga su medicinske ekipe često nedovoljno brojne za efikasno suzbijanje epidemije.

Svetska zdravstvena organizacija upozorava na veliki broj smrtnih slučajeva van zdravstvenih ustanova, što ukazuje na kašnjenje u otkrivanju zaraženih i otežan pristup pravovremenoj medicinskoj pomoći. Kao rezultat toga virus ebole može da nastavi da se širi u zajednici, što dodatno otežava kontrolu situacije.

Raseljavanje i nesigurnost dodatno komplikuju epidemiju

Osim problema sa medicinskim osobljem, širenje virusa ebole u Demokratskoj Republici Kongo usložnjavaju i drugi faktori. Pored toga što se bolest širi na nova područja, u pojedinim regionima je zabeleženo raseljavanje stanovništva, nesigurnost i intenzivno kretanje ljudi. Sve to otežava praćenje kontakata i pravovremeno pružanje pomoći obolelima.

Iako je u nekim provincijama u poslednjih nekoliko nedelja zabeležen pad broja novih slučajeva, epidemija još nije pod kontrolom. Zdravstvene institucije nastavljaju da ulažu napore kako bi se obezbedila pravovremena dijagnostika, izolacija i lečenje zaraženih, uz stalnu edukaciju stanovništva o prevenciji širenja virusa ebole. S obzirom na trenutne izazove, borba sa epidemijom ebole u Kongu ostaje ozbiljan zdravstveni problem za celu zemlju.