Dennis Haskins, omiljeni TV direktor, preminuo u 75. godini, ostavljajući za sobom bogatu karijeru i vernu publiku.

Rani život i karijera Dennisa Haskinsa

Dennis Haskins, rođen u Chattanoogi, Tennessee, započeo je svoju glumačku karijeru gostujućim ulogama u popularnim serijama kao što su ‘Zona sumraka’ i ‘Magnum, P.I.’ Pre nego što je stekao slavu ulogom Richarda Beldinga u hit seriji ‘Spaseni zvonom’, Haskins je studirao na Univerzitetu Tennessee u Chattanoogi.

Uloga koja ga je proslavila

Kao gospodin Belding, Haskins je postao sinonim za strogog, ali pravednog direktora srednje škole, često izgovarajući svoju čuvenu rečenicu: ‘Hej, hej, hej, hej, hej, šta se ovde dešava?’ Njegova uloga ostavila je trajni utisak na generacije gledalaca.

Oproštaj od legendarnog glumca

‘To je tragičan gubitak,’ rekao je Jay Schachter, Haskinsov agent. ‘Svi su voleli gospodina Beldinga, a oni od nas koji su poznavali Dennisa voleli su ga još više. Bio je divna osoba koja je istinski volela svoje fanove i uvek je nalazio vreme za njih.’ Dennis Haskins preminuo je u 75. godini, a uzrok smrti nije objavljen.

Najavljeno povlačenje američkih snaga iz Iraka otvara prostor za veći uticaj Irana i njegovih saveznika, dok stručnjaci upozoravaju na moguće posledice.

Pitanje američko vojno prisustvo u Iraku ponovo je u centru pažnje nakon najave da će se američke snage povući iz svojih poslednjih baza u zemlji. Ova odluka, doneta više od dvadeset godina nakon početka sukoba, prema oceni stručnjaka nosi brojne posledice za bezbednost regiona i odnose velikih sila. Bezbednosni analitičar Džasim el Bahadli ukazuje da se povlačenje američkih trupa iz Iraka doživljava kao pobeda Irana i njegovih saveznika, jer time stiču veći uticaj u zemlji gde je tokom sukoba život izgubilo oko 4.500 Amerikanaca.

Irački stručnjaci ističu da je povlačenje američkih snaga dogovoreno 2024. godine pod predsednikom Džoom Bajdenom, iako je sama administracija Donalda Trampa prethodno sprovela konkretne korake na tom planu. Povlačenje, kako tvrde, može dodatno osnažiti poziciju Irana i njegovih saveznika u Iraku, ali istovremeno može otvoriti vrata povratku drugih neprijatelja SAD, među kojima se navodi i Islamska država.

Uticaj povlačenja na regionalnu bezbednost

Bahadli navodi da Iran ima stratešku korist od odlaska zapadne koalicije, jer se time uklanja vojna protivteža uticaju Teherana u Iraku. “Odlazak koalicije proiranske milicije neće samo smatrati pobedom svog pokreta već će pokušati da taj zamah iskoriste za veći uticaj nad bezbednošću i donošenjem odluka”, objašnjava Bahadli. Prema njegovim rečima, iranski saveznici u regionu povlačenje Amerikanaca vide kao pobedu “osovine otpora” udruženih oružanih grupa.

Zamenik predsednika Nacionalne bezbednosne komisije iranskog parlamenta Amir Hajat Mokadam smatra da će “trajna bezbednost prevagnuti u Iraku kada Amerikanci napuste tu zemlju i region”. Ipak, postoji zabrinutost da bi povlačenje moglo omogućiti povratak grupa poput Islamske države, što bi dodatno destabilizovalo region.

Irak između SAD i Irana: istorijski kontekst

Nakon što su američke snage 2003. ušle u Irak i svrgle režim Sadama Huseina, uspostavljena je nova vlast predvođena šiitima. Tokom narednih godina, američki vojnici su se borili sa pobunjenicima, a povukli su se 2011. godine. Međutim, manje od tri godine kasnije vratili su se kako bi pomogli iračkim snagama u borbi protiv Islamske države, tokom sukoba od 2014. do 2017. godine.

Prema podacima iz zvaničnih izvora, tokom više od dve decenije američkog vojnog angažmana u Iraku poginulo je oko 4.500 Amerikanaca. Skoro dvostruko više vojnika izgubilo je život u operaciji “Iračka sloboda” nego tokom rata u Avganistanu, koji se završio povlačenjem SAD 2021. godine.

Odnosi i tenzije: posledice povlačenja američkih trupa

U novijoj istoriji, Irak je bio jedina zemlja regiona koja je uspešno održavala bliske političke i vojne odnose i sa SAD i sa Iranom. Iran je često koristio iračku teritoriju kao poligon za delovanje svojih posredničkih grupa. Tokom poslednjih godina, američke baze bile su više puta meta napada proiranskih milicija, što je dovelo do povremenih odmazdi.

Posebno se ističe događaj iz 2020. godine kada su SAD u Bagdadu ubile iranskog komandanta Kasema Sulejmanija. Nakon toga, bezbednosna situacija je postala još složenija, a napadi na američke baze su se nastavili.

Povlačenje američkih snaga iz Iraka, prema mišljenju stručnjaka, može doneti novu ravnotežu snaga u regionu, ali i povećati neizvesnost. Dok Iran i njegovi saveznici ovaj potez smatraju pobedom, ostaje otvoreno pitanje kako će se promenjena bezbednosna situacija odraziti na svakodnevni život građana Iraka i šireg Bliskog istoka.

Ruski predsednik potpisao uredbu kojom se broj aktivnih vojnika povećava na 1,55 miliona, bez navedenog razloga.

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je novu izvršnu uredbu kojom se broj pripadnika oružanih snaga povećava za 15.500. Time aktivni sastav vojske dostiže 1,55 miliona vojnika, dok ukupni broj zaposlenih, uključujući i rezervni i civilni kadar, iznosi 2.441.630. Ova odluka dolazi nakon nekoliko prethodnih povećanja broja vojnika od početka opšte invazije na Ukrajinu u februaru 2022, prema saopštenju ruskih vlasti.

Prema navodima, Putin nije obrazložio razloge za najnovije povećanje. Istovremeno, planira se značajan rast vojnih ulaganja — Rusija namerava da do 2027. uloži 17,1 bilion rubalja (oko 203 milijarde dolara), dok se za naredne tri godine predviđa ukupno 50 biliona rubalja (oko 590 milijardi dolara).

Detalji uredbe i aktuelni sastav vojske

U dekretu koji je potpisao Putin ne navodi se konkretan povod za povećanje broja vojnika. Međutim, ruski opozicioni izvor navodi da je tokom tekuće godine otvoreno 52.500 novih radnih mesta u vojsci. Većina ovih mesta namenjena je aktivnim vojnicima, dok je manji deo predviđen za civilno pomoćno osoblje. Ukupan broj osoblja u ruskoj vojsci, uključujući aktivne, rezervne i civilne članove, prema poslednjim podacima, iznosi 2.441.630 ljudi.

Povećanje broja vojnika usledilo je u trenutku kada Rusija znatno povećava vojni budžet i kapacitete. Kako je objavljeno, ulaganja su najveća od početka sukoba u Ukrajini. Iako uredba ne navodi razlog, analitičari smatraju da mere odgovaraju aktuelnim izazovima na frontu i potrebama oružanih snaga.

Reakcije iz Ukrajine i međunarodne zajednice

Prema izjavama ukrajinskih zvaničnika, Ukrajina je optužila Rusiju da se sprema za novu masovnu mobilizaciju vojnika. To se dešava nakon nedavno održanih parlamentarnih izbora u Rusiji, koji su, prema ukrajinskoj strani, poslužili za ispitivanje podrške nastavku rata. Francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je da bi Rusija mogla da mobiliše i do 300.000 ljudi, dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da se broj vojnika povećava „na različite načine“. On, ipak, nije precizirao detalje.

Poslednja „delimična“ mobilizacija rezervista u Rusiji sprovedena je u septembru 2022. godine. Od tada, Putin je javno odbacivao tvrdnje o novim mobilizacijama, nazivajući ih dezinformacijama. Neki vojni stručnjaci smatraju da je malo verovatno da će Kremlj izdati novi dekret o regrutaciji kao 2022, jer „delimična“ mobilizacija i dalje važi.

Izazovi i ograničenja daljeg povećanja broja vojnika

Dok deo analitičara procenjuje da bi još jedno masovno pozivanje muškaraca sposobnih za vojnu službu moglo naići na logističke prepreke, drugi ukazuju na to da bi takva odluka teško rešila izazove sa kojima se Rusija suočava na prvoj liniji fronta u Ukrajini. U međuvremenu, povećanje broja aktivnih vojnika na 1,55 miliona ostaje potvrđeno kao najnovija zvanična mera ruske države.

Odluka Vladimira Putina o povećanju broja trupa predstavlja nastavak politike jačanja vojnih kapaciteta, uz povećana ulaganja i otvaranje novih radnih mesta u sektoru odbrane. Ipak, ostaje nepoznato da li će doći do dodatnih mobilizacija i kakav će biti uticaj ovih mera na tok sukoba.