Connect with us

Domaće

Cena dizela u Velikoj Britaniji dostigla rekordnih 1,99 funti po litru

Pun rezervoar sada košta 110 funti, troškovi transporta rastu i pritisak na potrošače se pojačava

Objavljeno pre

1 hour

,

Cena dizela u Velikoj Britaniji dostigla rekordnih 1,99 funti po litru Foto Izvor: Pexels / Engin Akyurt

Pun rezervoar sada košta 110 funti, troškovi transporta rastu i pritisak na potrošače se pojačava

Cena dizela u Velikoj Britaniji dostigla je rekordnih 1,99 funti po litru, što je ekvivalentno oko 2,33 evra. Ovu informaciju je saopštio britanski automobilski klub RAC krajem septembra 2026. godine. Vozaci sada za pun rezervoar prosečnog porodičnog automobila izdvajaju gotovo 110 funti, odnosno oko 129 evra. Kao rezultat toga, ovo je 31 funtu, ili 36,1 evro više nego na početku sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.

Povećanje cene dizela u Velikoj Britaniji nadmašilo je prethodni rekord iz juna 2022. godine. Uporedo sa tim, prosečna cena benzina porasla je na oko 1,74 funte po litru, što znači da pun rezervoar sada košta blizu 96 funti ili 112 evra.

Posledice rasta cena dizela u Velikoj Britaniji

Pored direktnog udara na vozače, rast cene dizela ima šire posledice na ekonomiju. Sajmon Vilijams, predstavnik kluba RAC, naglasio je: „Cena dizela je otišla na potpuno nepoznatu teritoriju. To predstavlja udarac ne samo za vozače na benzinskim stanicama već i za sve koji kupuju robu ili usluge čija isporuka zavisi od dizel kamiona i kombija.”

Zbog toga, povećani troškovi transporta se prenose na krajnje potrošače. Osim toga, rekordne cene goriva podsećaju da je Velika Britanija izložena globalnim poremećajima na tržištu nafte koji nastaju van njenih granica. S druge strane, potrošači se suočavaju sa rastućim troškovima života, dok se inflatorni pritisci pojačavaju zbog rasta cena energenata.

Apel za poreske olakšice i ekonomski kontekst

RAC je pozvao britansku vladu da razmotri dodatno smanjenje poreza na gorivo ili PDV kako bi se ublažio pritisak na potrošače. U međuvremenu, situacija sa cenama dizela u Velikoj Britaniji prati rast cena goriva širom Evrope, što dodatno opterećuje prevoznički sektor i lanac snabdevanja. Kao rezultat, kompanije koje zavise od dizel vozila beleže rast operativnih troškova, dok se potrošači suočavaju sa skupljim proizvodima i uslugama.

Cena dizela po litru od 1,99 funti ističe ranjivost britanske ekonomije na međunarodne poremećaje. Nafta i derivati, kao što je dizel gorivo, ključni su za funkcionisanje transportnog i logističkog sektora. Takođe, rast cena energenata često ima domino efekat na troškove robe široke potrošnje. Zbog toga, očekuje se da će pritisci na potrošače u narednim mesecima ostati izraženi, osim ukoliko dođe do intervencija u poreskoj politici ili stabilizacije globalnog tržišta nafte.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Nemačka građevinska industrija gubi 8.000 radnika zbog smanjene kvote za Zapadni Balkan

Prepolovljavanje kvote za radne vize sa 50.000 na 25.000 preti da ugrozi ključne infrastrukturne projekte

Objavljeno pre

7 minutes

,

September 28, 2026

Objavio:

Nemačka građevinska industrija gubi 8.000 radnika zbog smanjene kvote za Zapadni Balkan – manjak radnika u građevinskoj industriji

Prepolovljavanje kvote za radne vize sa 50.000 na 25.000 preti da ugrozi ključne infrastrukturne projekte

Nemačka građevinska industrija upozorila je da joj preti manjak od 8.000 radnika zbog smanjenja kvote za radne vize u okviru Pravila za Zapadni Balkan. Savezna vlada planira da od 1. januara 2027. godine prepolovi godišnju kvotu sa sadašnjih 50.000 na 25.000 osoba, saopštilo je Centralno udruženje nemačke građevinske industrije (ZDB). Građevinski sektor koristi ovo pravilo više od bilo koje druge privredne grane, ostvarujući oko 30 odsto svih viza iz te kvote.

Manjak radnika u građevinskoj industriji preti infrastrukturnim projektima

Pravilom o Zapadnom Balkanu, Nemačka omogućava građanima Srbije i regiona da rade u zemlji pod uslovom da imaju ugovor o radu. Prema ZDB, potražnja za vizama u okviru ovog pravila izuzetno je visoka, dok je kvota za 2025. godinu iscrpljena već krajem novembra. Zbog toga su mnogi zahtevi morali biti odbijeni. Generalni direktor ZDB, Feliks Paklepa, istakao je: “Svaki sedmi radnik u građevinarstvu ima strani pasoš. Za našu industriju ova regulativa predstavlja najuspešniji model za privlačenje radnika i stručnjaka iz trećih zemalja. Snažno upozoravamo na posledice prepolovljavanja kvote. Građevinska industrija bi već do kraja godine mogla da ostane bez oko 8.000 radnika.”

Posledice smanjenja kvote i zahtevi industrije

Nemačka savezna vlada izdvaja milijarde evra iz posebnog fonda za mostove, železnicu i stanove, ali istovremeno smanjuje pristup radnicima koji su ključni za realizaciju tih projekata. Institut za istraživanje tržišta rada (IAB) ukazao je da sistem funkcioniše upravo na način koji politika želi da postigne legalnom migracijom radne snage. Prema IAB, 98 odsto osoba koje su ušle kroz ovaj program zaposleno je, a 58 odsto radi kao kvalifikovani radnik, specijalista ili stručnjak, iako nije uslov za korišćenje pravila. Paklepa je podsetio da su pravilo 2016. godine uvele vladajuće stranke CDU i SPD i apelovao da se postojeća kvota ne menja. ZDB traži da savezna vlada zadrži kvotu od najmanje 50.000 viza godišnje, digitalizuje i ubrza vizne procedure i razmotri proširenje programa i van Zapadnog Balkana.

Širi ekonomski značaj i istorijski kontekst

Nemačka građevinska industrija oslanja se na kontinuirani priliv radnika iz trećih zemalja kako bi odgovorila na rastuće potrebe tržišta. U poslednjih nekoliko godina, sektor je beležio stabilan rast zahvaljujući velikim infrastrukturnim ulaganjima. Međutim, ograničavanje pristupa radnoj snazi može ugroziti realizaciju višemilijardnih državnih projekata i usporiti celokupni ekonomski oporavak. Prepolovljavanje kvote za radne vize sa Zapadnog Balkana potencijalno menja tržišnu dinamiku i ima direktan uticaj na zapošljavanje, troškove i konkurentnost nemačkog građevinskog sektora.

Pročitaj još

Domaće

Izvoz nafte sa Bliskog istoka dostigao 12,8 miliona barela dnevno u septembru

Saudijska Arabija i UAE predvode oporavak, ali je izvoz i dalje niži za 6 miliona barela nego pre rata

Objavljeno pre

27 minutes

,

September 28, 2026

Objavio:

Izvoz nafte sa Bliskog istoka dostigao 12,8 miliona barela dnevno u septembru

Saudijska Arabija i UAE predvode oporavak, ali je izvoz i dalje niži za 6 miliona barela nego pre rata

Izvoz nafte sa Bliskog istoka u septembru je porastao na 12,8 miliona barela dnevno, što predstavlja najviši nivo od početka rata SAD i Izraela protiv Irana u februaru, prema podacima kompanije Kpler. Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati prednjače u ovom oporavku, dok su obnovljene isporuke kroz Ormuski moreuz značajno uticale na povećanje volumena.

Detaljna struktura i poređenje sa prethodnim periodom

Prema procenama kompanije Kpler, kroz Ormuski moreuz ovog meseca prolazi oko 7,4 miliona barela dnevno. Međutim, ukupni izvoz regiona i dalje je za oko 6 miliona barela dnevno manji u poređenju sa februarom, kada je izvoz iznosio 18,8 miliona barela dnevno. Saudijska Arabija je posebno ubrzala isporuke, povećavši ih sa 2,45 miliona barela dnevno u avgustu na približno 5,4 miliona barela u septembru. Izvoz iz saudijske luke Ras Tanura u Persijskom zalivu porastao je na oko 3,6 miliona barela dnevno, dok je u avgustu iznosio samo 929.000 barela. I pored toga, ovaj nivo još nije dostigao februarski maksimum od 6,41 milion barela dnevno.

Faktori koji su uticali na rast izvoza nafte sa Bliskog istoka

Do povećanja izvoza došlo je, pre svega, zbog obnove isporuka kroz Ormuski moreuz. Saudijska Arabija je preusmerila deo isporuka iz luke Janbu na Crvenom moru, nakon što je njen Istočno-zapadni naftovod oštećen u napadima. U septembru je, prema podacima, kroz Ormuski moreuz prošlo 19 supertankera sa po oko dva miliona barela saudijske nafte. Podaci ne obuhvataju brodove koji su možda plovili sa isključenim AIS uređajima radi izbegavanja praćenja, što može uticati na tačnost ukupnih brojki. Pre početka sukoba, kroz Ormuski moreuz svakog dana prolazilo je oko 125 velikih trgovačkih brodova, uključujući tankere, teretne i kontejnerske brodove.

Širi ekonomski značaj izvoza nafte sa Bliskog istoka

Pre rata, ovim pravcem se transportovalo oko petine svetske dnevne ponude sirove nafte i tečnog prirodnog gasa. Zbog toga je normalizacija saobraćaja kroz Ormuski moreuz ključna za stabilnost globalnog energetskog tržišta. Iako je izvoz nafte sa Bliskog istoka u septembru 2026. godine dostigao najveći nivo od početka rata, ukupne količine su i dalje ispod onih iz mirnodopskog perioda. Oporavak snabdevanja ima veliki uticaj na cene sirove nafte i energetsku bezbednost na globalnom nivou. Zemlje koje učestvuju u izvozu su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Irak, Oman, Katar, Kuvajt i Iran. Njihov izvoz je i dalje ograničen u odnosu na period pre sukoba, što pokazuje koliko su geopolitički rizici i dalje prisutni na svetskom tržištu energenata.

Pročitaj još

Domaće

Bolovanja zbog stresa u Holandiji porasla 49 odsto, uticaj na tržište rada

Rast odsustava zbog stresa povećava pritisak na poslodavce i društvo, 29 odsto zaposlenih u Evropi prijavilo stres

Objavljeno pre

1 hour

,

September 28, 2026

Objavio:

Bolovanja zbog stresa u Holandiji porasla 49 odsto, uticaj na tržište rada

Rast odsustava zbog stresa povećava pritisak na poslodavce i društvo, 29 odsto zaposlenih u Evropi prijavilo stres

Bolovanja zbog stresa u Holandiji zabeležila su rast od 49 odsto u poslednjih pet godina, pokazuju novi podaci holandskih službi za medicinu rada. Samo u poslednjih godinu dana broj dana provedenih na bolovanju zbog stresa porastao je za 12 odsto. Ovaj trend ukazuje na rastuće izazove sa kojima se suočavaju zaposleni i poslodavci na holandskom tržištu rada.

Rast bolovanja zbog stresa i ekonomski razlozi

Povećanje odsustva zbog stresa povezano je sa više faktora. Pre svega, zaposleni navode preopterećenje na poslu, finansijske probleme, zdravstvene brige i obaveze oko neplaćene brige o članovima porodice kao glavne uzroke. Kao rezultat, dugotrajna odsustva zbog stresa stvaraju dodatne troškove za poslodavce i otežavaju održavanje kontinuiteta poslovanja. Osim toga, nedostatak radne snage postaje izraženiji, što ima posledice i na ukupnu produktivnost.

Izjave i širi evropski kontekst

“Ovo povećanje samo po sebi nije iznenađenje. Godinama beležimo rast odsustvovanja zbog problema povezanih sa stresom, a podaci potvrđuju da se taj trend nastavlja”, izjavio je Redmer van Vajnbergen, lekar i medicinski direktor kompanije Arbo Ned. On je naglasio da posledice nisu ograničene samo na zaposlene već utiču i na poslodavce i šire društvo. Pored toga, slični problemi prisutni su i u drugim državama Evropske unije.

Stres na radu u Evropi i implikacije

Prema istraživanju organizacije EU-OSHA objavljenom u septembru 2025. godine, 29 odsto zaposlenih u Evropi izjavilo je da je iskusilo stres, depresiju ili anksioznost u prethodnom periodu. Takođe, 37 odsto prijavljuje opšti umor. Psihosocijalni rizici, uključujući prekomerno radno opterećenje i visok intenzitet rada, značajno utiču na zdravlje zaposlenih i učestalost bolovanja zbog stresa u Holandiji. Poslodavci i društvo suočavaju se sa izazovima kako da odgovore na ovaj trend i minimiziraju negativne ekonomske posledice. S obzirom na to, rast bolovanja zbog stresa u Holandiji ukazuje na potrebu za sistemskim pristupom unapređenju radnih uslova i podrške zaposlenima.

Pročitaj još

U Trendu