Besplatan program okuplja 60 predavača iz 20 kompanija, fokus na digitalne kompetencije i osnaživanje mladih žena

Inicijativa “Digitalna Srbija” i Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP) saopštili su da je za besplatan pilot program Level Up Academy pristiglo više od 200 prijava sa 17 fakulteta. Program je namenjen studentima i mladim diplomcima različitih obrazovnih profila koji žele da razviju veštine za tržište rada budućnosti. Ključni cilj programa je jačanje digitalnih i tehnoloških kompetencija, kao i praktičnih znanja koja nisu deo formalnog obrazovanja.

Razvijanje veština za tržište rada budućnosti

Ovaj program, pokrenut kao odgovor na transformaciju koju donose nove tehnologije i veštačka inteligencija, uključuje više od 60 predavača iz više od 20 kompanija. Učesnici dolaze sa tehničkih, prirodnih, društvenih i humanističkih nauka. Takođe, biraju između 10 tematskih modula i samostalno kreiraju svoj obrazovni put. Moduli obuhvataju oblasti kao što su Product Market Fit, UX/UI dizajn, sajber bezbednost, analitika podataka, veštačka inteligencija, produkt menadžment, marketing, prodaja, preduzetništvo, kritičko i kreativno razmišljanje, komunikacija i timski rad. Poseban modul posvećen je prompt engineering-u i primeni AI alata u različitim industrijama.

Fokus na uključivanje mladih žena i multidisciplinarnost

Program stavlja poseban akcenat na uključivanje devojaka i mladih žena, sa ciljem da razviju digitalne i tehnološke veštine i povećaju zastupljenost u sektorima gde su još uvek nedovoljno prisutne. Kao rezultat, učesnici stiču znanja i veštine koje nisu deo njihovog osnovnog obrazovanja. Na primer, lekar, ekonomista ili pravnik uče kako da koriste veštačku inteligenciju u svojim profesijama, dok inženjeri razvijaju sposobnosti za globalno pozicioniranje proizvoda.

Izjave organizatora i značaj za privredu

Tanja Kuzman, direktorka Inicijative “Digitalna Srbija”, izjavila je: “Posebno nam je važno što je u program uključeno 60 predavača iz više od 20 kompanija, jer upravo kroz direktan kontakt sa profesionalcima iz privrede studenti dobijaju realnu sliku o znanjima koja su zaista potrebna.” Takođe, Jelena Manić Petronikolos, rukovoditeljka sektora za Ciljeve održivog razvoja u UNDP Srbija, naglasila je: “Level Up Academy povezuje obrazovanje, privredu i mlade kako bi ih bolje pripremila za poslove budućnosti, uz poseban fokus na osnaživanje devojaka i mladih žena da prepoznaju i iskoriste prilike koje donosi digitalna ekonomija.”

Implikacije za tržište rada u Srbiji

Program Level Up Academy osmišljen je kao odgovor na promene koje digitalizacija i veštačka inteligencija donose na tržište rada. Broj prijava i interesovanje mladih potvrđuju potrebu za ovakvim inicijativama. Pored toga, multidisciplinarni pristup omogućava studentima i diplomcima iz različitih oblasti da steknu znanja koja su tražena u savremenoj ekonomiji. Očekuje se da će ovakvi programi doprineti većoj konkurentnosti mladih na tržištu rada i podstaći razvoj inovacija unutar srpskog privrednog sektora.

Kamatna stopa od pet odsto i učešće od 20 odsto ključni su faktori pri odobrenju kredita

Stambeni krediti predstavljaju dugoročnu finansijsku obavezu koju građani Srbije najčešće otplaćuju decenijama. Za stan od 200.000 evra, učešće od 20 odsto iznosi 40.000 evra, dok mesečna rata sa kamatom od pet odsto i rokom otplate od 30 godina iznosi oko 860 evra. Ove podatke potvrđuje praksa banaka i okvir koji postavlja Narodna banka Srbije.

Prvi korak u procesu odobravanja stambenog kredita je procena kreditne sposobnosti. Banke zahtevaju da podnosilac kredita ima stalno zaposlenje, sa najmanje šest do 12 meseci radnog staža kod istog poslodavca. Osim toga, kreditna sposobnost određuje se tako da ukupna mesečna rata ne sme prelaziti 50 do 60 odsto neto primanja. Banke iz obračuna izuzimaju postojeće kreditne obaveze, dozvoljeni minus i obaveze po karticama, kao i broj izdržavanih članova domaćinstva. Izveštaj Kreditnog biroa dodatno osvetljava finansijsku istoriju tražioca kredita.

Uticaj učešća i vrste prihoda na uslove stambenih kredita

Visina učešća značajno utiče na iznos i uslove kredita. Standardno učešće iznosi najmanje 20 odsto vrednosti nekretnine. Kod stana od 200.000 evra, to znači da je potrebno obezbediti 40.000 evra iz sopstvenih sredstava. Ako je učešće manje od 20 odsto, banka često zahteva dodatno osiguranje, tradicionalno kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK). Jednokratna premija osiguranja raste s manjim učešćem, što ukupni kredit čini skupljim.

Međutim, poslednjih godina pojedine banke odustaju od obaveznog NKOSK osiguranja i rizik procenjuju samostalno. Subvencionisani krediti za mlade omogućavaju učešće od samo jedan odsto, ali su ograničeni na maksimalan iznos od 100.000 evra, dok ostatak iznosa kupac mora samostalno obezbediti. Kao rezultat, veće učešće smanjuje iznos kredita, ukupnu kamatu i premiju osiguranja, dok manje učešće povećava cenu zaduživanja na dugi rok.

Fiksna ili promenljiva kamata kao ključna odluka

Prilikom izbora stambenog kredita, klijenti biraju između fiksne i promenljive kamatne stope. Promenljiva kamata najčešće se vezuje za šestomesečni EURIBOR, uvećan za fiksnu maržu banke. Kada EURIBOR raste, raste i mesečna rata, što povećava neizvesnost otplate. S druge strane, fiksna kamata je obično viša na početku, ali garantuje istu ratu tokom celog perioda otplate.

Za stambene kredite, odluka o vrsti kamate direktno utiče na dugoročnu stabilnost kućnog budžeta. Oni koji planiraju duže otplaćivanje često biraju fiksnu kamatu zbog predvidivosti troškova, dok korisnici koji očekuju pad kamatnih stopa biraju promenljivu stopu, računajući na moguće smanjenje mesečne rate.

Paušalci i preduzetnici: izazovi sa dokazivanjem prihoda

Zaposleni na neodređeno vreme lakše dokazuju kreditnu sposobnost jer banka ima uvid u redovne uplate zarade. S druge strane, preduzetnici, paušalci i poljoprivrednici prolaze komplikovaniji proces. Njihova kreditna sposobnost procenjuje se kroz poreske prijave za poslednjih 12 do 24 meseca, pri čemu se uzima u obzir prijavljeni, a ne stvarni promet. Kod paušalaca, niska osnovica često ograničava iznos kredita, bez obzira na realne prihode.

Ipak, zakon izjednačava prava preduzetnika i poljoprivrednika sa ostalim korisnicima finansijskih usluga. Subvencionisani krediti za mlade takođe su dostupni ovoj grupi, pod uslovom da mogu uredno dokumentovati svoje prihode. Preporučuje se da pre apliciranja za kredit preduzetnici urede poslovne knjige i priliv na računu, kako bi povećali šanse za odobrenje stambenog kredita.

Zaključak: stambeni krediti zahtevaju pažljivo planiranje

Stambeni krediti su najvažnija finansijska odluka za većinu građana. Visina učešća, izbor kamatne stope i dokazivanje prihoda ključni su faktori koji utiču na iznos i uslove kredita. Svaka od ovih odluka ima direktan uticaj na mesečnu ratu i ukupnu cenu zaduživanja. Zbog toga je detaljna analiza uslova i konsultacija s bankom neophodna pre potpisivanja ugovora. Odluka o stambenom kreditu nosi dugoročnu odgovornost, pa je važno razumeti sve ekonomske posledice pre zaduživanja.

Tender za nastavak obilaznice predviđa izgradnju 3,61 kilometar puta, most i dve raskrsnice, a rok za završetak je 320 dana

Putevi Srbije raspisali su tender za izgradnju novog dela obilaznice oko Zrenjanina na državnom putu IБ-18. Vrednost radova iznosi 1,251 milijardu dinara, bez PDV-a, što je oko 10,6 miliona evra. Tender obuhvata izgradnju 3,61 kilometar saobraćajnice, a rok za završetak svih radova je 320 kalendarskih dana nakon uvođenja izvođača u posao.

Ova investicija deo je strategije unapređenja saobraćajne infrastrukture u Vojvodini. Putevi Srbije navode da se radi o nastavku već izgrađene deonice obilaznice, između Temišvarskog druma i izgrađenog dela iz pravca Beogradskog puta. Procenjena vrednost radova od 1,251 milijardu dinara (oko 10,6 miliona evra) odražava obim i kompleksnost projekta, koji uključuje više značajnih objekata na trasi.

Detalji investicije i značaj za saobraćaj

Izgradnja obilaznice oko Zrenjanina predviđa saobraćajnicu u dužini od 3,613 kilometara. Projektom su planirani i dodatni infrastrukturni objekti, među kojima su most preko Aleksandrovačkog kanala i nadvožnjak preko pruge Pančevo-Zrenjanin. Planirano je formiranje dve kružne raskrsnice: jedna će povezivati obilaznicu sa državnim putem IБ-18, dok će druga spajati trasu sa lokalnim putem Zrenjanin–Lukićevo.

Pored toga, izvođač će biti odgovoran za postavljanje javne rasvete, saobraćajne signalizacije i privremene saobraćajno-tehničke regulacije tokom radova. Sve ove komponente doprinose većoj bezbednosti i efikasnosti saobraćaja, što je važan korak za razvoj regionalnih puteva.

Rokovi, regulatorne procedure i širi kontekst

Ponude za tender se mogu dostaviti do 27. oktobra. Završetak radova mora biti ostvaren u roku od 320 dana, što osigurava relativno brz završetak poslednje deonice obilaznice oko Zrenjanina. Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine dao je još 2024. godine saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu ovog projekta.

Ova poslednja faza obilaznice obuhvata dve velike raskrsnice, nadvožnjak i most, što značajno podiže bezbednost i protok saobraćaja. Projekat ima poseban značaj za privredu regiona, jer će rasteretiti gradski saobraćaj i omogućiti brži transport robe, naročito za industrijske zone u okolini Zrenjanina. Na taj način, investicija od 1,251 milijardu dinara doprinosi unapređenju logističke povezanosti i konkurentnosti lokalne privrede.

Konačno, izgradnja obilaznice oko Zrenjanina deo je šire strategije modernizacije državnih puteva u Srbiji. Očekuje se da će novi infrastrukturni objekti doprineti boljoj regionalnoj integraciji i otvaranju novih ekonomskih mogućnosti.