Međunarodna cena brent nafte porasla je 2,89 odsto, dok je američka WTI dostigla 94,14 dolara zbog geopolitičkih tenzija

Cena nafte brent dostigla je danas 107,34 dolara po barelu, što je rast od 2,89 odsto prema poslednjim podacima sa azijskih berzi. Rast je usledio nakon što je Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, odbio iransku ponudu za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i nastavak pregovora. Američki WTI fjučersi za isporuku u novembru porasli su za 1,87 odsto i iznose 94,14 dolara po barelu, prema aktuelnim trgovačkim informacijama iz Azije.

Rast cena brent nafte i uticaj geopolitičkih napetosti

Odluka Donalda Trampa da odbije uslovnu ponudu Teherana za otvaranje Ormuskog moreuza direktno je uticala na volatilnost energetskog tržišta. Prema pisanju Volstrit džornala, američki predsednik je najavio nastavak udara na Iran posle kongresnih izbora u novembru. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči ponudio je mogućnost otvaranja ključnog pomorskog prolaza i obnavljanja nuklearnih pregovora u roku od sedam dana, ali uz uslov ukidanja pomorske blokade i ekonomskih mera protiv Irana. Zbog toga su cene sirove nafte naglo porasle, a investitori su povećali tražnju za energetskim derivatima.

Kretanja na energetskim i finansijskim tržištima

Pored rasta cene brent nafte, evropski fjučersi gasa za oktobar na amsterdamskoj berzi TTF trgovali su se po 72,665 evra za megavat-sat, odnosno 766,6 evra za 1.000 kubnih metara gasa. Ovo ukazuje na povećanu neizvesnost u snabdevanju energentima. Na valutnom tržištu, evro se danas trguje po kursu od 1,13740 dolara. Cena zlata pala je na 4.161,65 dolara za trojsku uncu, dok je cena pšenice iznosila 6,9808 dolara po bušelu.

Promene na berzanskim indeksima i šira ekonomska slika

Nemački indeks DAX porastao je za 0,11 odsto, francuski CAC 40 za 0,34 odsto, dok je britanski FTSE 100 napredovao 0,24 odsto. Italijanski FTSE MIB beleži rast od 0,06 odsto, dok je moskovski IMOEX u padu za 0,55 odsto. U Sjedinjenim Državama, indeksi su zatvorili nedelju u plusu: Dow Jones je porastao 0,93 odsto na 51.828,62 poena, S&P 500 je skočio 0,51 odsto na 7.743,41 poen, a Nasdaq je dobio 0,48 odsto i stigao do 27.068,72 poena. Kao rezultat globalnih geopolitičkih tenzija, tržišta ostaju osetljiva na svaku novu informaciju iz oblasti energetike i međunarodnih pregovora. Cena nafte brent igra ključnu ulogu u formiranju cena goriva širom sveta i direktno utiče na inflatorne pritiske, naročito u evropskim zemljama zavisnim od uvoza energenata.

U Srbiji je 2026. godine ostvaren rast proizvodnje pšenice za 7,7 odsto i kukuruza za 12 odsto, dok su soja i šećerna repa zabeležile značajan pad.

Republički zavod za statistiku saopštio je da je u Srbiji u 2026. godini ostvaren veći rod pšenice i kukuruza, dok je proizvodnja soje i šećerne repe zabeležila pad. Prema najnovijim podacima, proizvodnja pšenice iznosi 3.966.000 tona, što predstavlja rast od 7,7 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Očekivana proizvodnja kukuruza dostigla je 4.760.000 tona, uz povećanje od 12 odsto u odnosu na 2025. godinu.

Proizvodnja voća takođe pokazuje pozitivne trendove. Proizvodnja malina je veća za 14,6 odsto, dok je rod višanja porastao za 96,3 odsto. U istom periodu, proizvodnja šljiva beleži rast od 109,2 odsto, a jabuka za 43,1 odsto u poređenju sa prošlom godinom. Očekuje se i povećanje proizvodnje grožđa za 6,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, iako je to 0,6 odsto manje od desetogodišnjeg proseka.

Detaljna analiza promene u prinosima žitarica i industrijskog bilja

Uporedo sa tim, proizvodnja suncokreta povećana je za 1,8 odsto u poređenju sa prošlom godinom, ali je i dalje za 4,7 odsto niža od desetogodišnjeg proseka (2016–2025). S druge strane, pad proizvodnje je registrovan kod šećerne repe, sa smanjenjem od 21,7 odsto, i soje, koja je zabeležila pad od 9,5 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek, proizvodnja šećerne repe je manja za 33,7 odsto, dok je kod soje pad čak 44,1 odsto. Kukuruz, i pored rasta u odnosu na 2025, ostaje za 20,5 odsto ispod proseka poslednje decenije.

Ovi podaci ukazuju na značajnu volatilnost u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije. Kao rezultat, rast pojedinih kultura može uticati na celokupnu prehrambenu industriju i izvoz poljoprivrednih proizvoda, dok pad kod drugih iziskuje prilagođavanje strategija proizvođača. Proizvodnja pšenice je, na primer, za 31,8 odsto viša od desetogodišnjeg proseka, što može pozitivno uticati na domaće rezerve i izvoz.

Tržišni kontekst i implikacije za poljoprivredu Srbije

U kontekstu međunarodnog tržišta, povećanje prinosa pšenice i kukuruza daje Srbiji konkurentsku prednost u izvozu ovih kultura. S druge strane, pad proizvodnje soje i šećerne repe može ograničiti izvoz i uticati na cene na domaćem tržištu. Ovakve promene zahtevaju pažljivu analizu i prilagođavanje državnih agrarnih politika u narednim godinama.

Važno je napomenuti da rast proizvodnje voća, posebno šljiva i jabuka, značajno premašuje višegodišnje proseke. Povećanje proizvodnje šljiva za 75,7 odsto i jabuka za 22,5 odsto u odnosu na desetogodišnji prosek može doprineti rastu izvoza i jačanju pozicije Srbije na regionalnom tržištu voća. Očekivana proizvodnja grožđa, iako veća nego prošle godine, ostaje nešto niža od proseka, što ukazuje na potrebu za dodatnim ulaganjima i inovacijama u vinogradarstvu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ove promene u poljoprivrednoj proizvodnji odraziće se i na prehrambenu industriju, izvoznu strukturu i ukupnu ekonomsku stabilnost sektora. Očekuje se da će dalje analize i izveštaji pratiti kretanja na tržištu i omogućiti preciznije planiranje za naredni period.

Srpske firme predstavljaju smrznuto i organsko voće, džemove i nutritivnu hranu na sajmu sa 1.000 izlagača iz 95 zemalja

Devet srpskih kompanija nastupa na vodećem međunarodnom sajmu prehrambene industrije Saudi Food Show u Džedi, koji se održava od 27. do 29. septembra. Ovaj događaj okuplja više od 1.000 izlagača iz 95 zemalja i očekuje oko 25.000 stručnih posetilaca, kupaca, uvoznika i distributera. Nacionalni paviljon Srbije organizuju Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije, a ključni cilj je prodor srpskih prehrambenih proizvoda na tržište Saudijske Arabije i šireg regiona.

Devet srpskih kompanija na Saudi Food Show u Džedi: izlagači i proizvodi

Na Saudi Food Show u Džedi predstavljaju se kompanije ITN Group iz Beograda, Master Food iz Užica, Master Fruits iz Beograda, Laki iz Arilja, Agranela iz Valjeva, Agropartner iz Lučana, Mirax Agrar iz Beograda, Fabrika dečije hrane iz Dobanovaca i Smiljanić Komerc iz Požege. Njihova ponuda obuhvata širok spektar proizvoda: smrznuto, sveže i organsko voće, posebno jabuke, zatim organske džemove sa niskim ili bez dodatog šećera, sokove, liofilizovano, sušeno i čokoladirano voće, voćne kaše i piree, kao i nutritivnu hranu za decu i odrasle.

Međunarodni značaj sajma i pozicija Džede

Ovogodišnji Saudi Food Show u Džedi prvi put se održava u renomiranom prostoru Jeddah Superdome, paralelno sa izložbom Saudi Manufacturing. Na taj način posetioci mogu da steknu uvid u ceo lanac prehrambene industrije, od sirovina i gotovih proizvoda do tehnologija prerade i pakovanja. Džeda je strateški poslovni i trgovinsko-logistički centar Saudijske Arabije, gde se odvija oko 75% pomorske trgovine ove zemlje. Grad je deo najvećeg svetskog klastera hrane, povezujući kompanije sa Bliskog istoka, Afrike, Azije i Evrope, što dodatno naglašava značaj nastupa srpskih firmi na ovom tržištu.

Segmenti ponude i trendovi u industriji hrane

Na sajmu se, u okviru devet sektorskih celina, predstavljaju proizvođači mlečnih proizvoda, ulja, žitarica, voća i povrća, mesa i mesnih prerađevina, smrznutih i gotovih proizvoda, kafe i čajeva. Fokus je na savremenim trendovima i novim tehnologijama u prehrambenoj industriji. Tokom sajma, posetioci mogu upoznati vodeće brendove, ali i inovacije u ishrani za decu i odrasle. Zorana Delić iz Privredne komore Srbije istakla je da srpske kompanije ovom prilikom prezentuju raznolikost, kvalitet i potencijal domaće prehrambene industrije.

Potencijal za srpski izvoz i razvoj sektora

Učešće na Saudi Food Show u Džedi otvara mogućnosti za sklapanje novih izvoznih ugovora i dugoročnu saradnju sa partnerima iz Saudijske Arabije i drugih zemalja regiona. Takođe, ovakve sajamske manifestacije doprinose internacionalizaciji srpske privrede i jačanju konkurentnosti domaćih proizvođača. Kako se globalna potražnja za organskim i nutritivno bogatim proizvodima povećava, prisustvo na prestižnim sajmovima postaje ključni faktor za rast i razvoj celog sektora.