Broj noćenja dostigao 12,28 miliona, Beograd i Zlatibor ostaju najposećenije destinacije prema zvaničnim podacima

Prema podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku, turizam u Srbiji zabeležio je ukupno 4.346.691 turista tokom 2025. godine. Prosečno zadržavanje turista bilo je 2,8 dana, a ključni podatak je da su najviše noćenja ostvarili državljani Turske. Ukupan broj noćenja iznosio je 12.282.212, što potvrđuje rast turističke aktivnosti.

Beograd je i dalje vodeća destinacija po broju noćenja, sa 52,2 odsto udela. Novi Sad je zauzeo drugo mesto sa 7,9 odsto, dok je Niš treći sa 4,8 odsto. Ove brojke pokazuju kontinuiranu privlačnost urbanih centara za strane i domaće goste. Planinski centri su, međutim, imali značajan udeo: Zlatibor je ostvario 45 odsto svih noćenja u toj kategoriji, Kopaonik 20,4 odsto, a Fruška Gora osam odsto.

Turizam u Srbiji: detaljna struktura poseta i poređenje destinacija

Kada su u pitanju banjski centri, Vrnjačka banja je bila najposećenija sa 28 odsto od ukupnog broja noćenja u banjama. Sokobanja je ostvarila 19 odsto, a Banja Vrdnik 9,7 odsto. Ove destinacije ostaju ključne za razvoj zdravstvenog i rekreativnog turizma. Turizam u Srbiji beleži rast zahvaljujući raznovrsnoj ponudi i atraktivnosti kako urbanih, tako i prirodnih centara.

Turski državljani su ostvarili 10,2 odsto od ukupnog broja noćenja. Na drugom mestu su gosti iz Rusije sa 8,9 odsto, dok su Kinezi ostvarili 7,8 odsto. Zatim slede posetioci iz Bosne i Hercegovine sa šest odsto i Severne Makedonije sa 4,9 odsto. Ova struktura pokazuje da Srbija ostaje atraktivna za goste iz regiona i šireg međunarodnog okruženja.

Zanimljivo je napomenuti da su, osim velikih gradova, i planinske i banjske destinacije u Srbiji zadržale visoku popularnost. To ukazuje na diverzifikaciju turističke ponude i potencijal za dalji razvoj sektora.

Trendovi i značaj turističkog sektora za srpsku privredu

Turistički sektor ima značajnu ulogu u ukupnoj ekonomiji Srbije, posebno u kontekstu rastućeg broja stranih gostiju. Broj noćenja, kao jedan od ključnih indikatora uspešnosti, povećava prihod ugostiteljske i hotelske industrije, ali i podstiče razvoj povezane infrastrukture. Beograd, Novi Sad i Niš predstavljaju centre koji generišu više od 60 odsto ukupnih noćenja, što dodatno naglašava njihov značaj za turizam u Srbiji.

S druge strane, popularnost planinskih i banjskih centara, kao što su Zlatibor, Kopaonik, Fruška Gora, Vrnjačka banja i Sokobanja, doprinosi ravnomernijoj geografskoj distribuciji turističkih prihoda. To omogućava razvoj manjih lokalnih zajednica i povećava ukupnu konkurentnost sektora.

Povodom Svetskog dana turizma, Republički zavod za statistiku naglašava važnost daljih ulaganja u inovacije i promociju, kako bi se očuvao i ojačao pozitivan trend. Kao rezultat toga, turizam u Srbiji može očekivati dalji rast i diversifikaciju ponude u narednim godinama.

Poresko rasterećenje od 16,7 centi po litru važiće od oktobra do decembra, fiskalni gubitak 2,485 milijardi evra

Nemačka vlada odlučila je da od 1. oktobra do kraja decembra privremeno smanji porez na gorivo za 16,7 centi po litru. Ova mera, koja obuhvata i benzin i dizel, ima za cilj da ublaži pritisak visokih cena goriva na domaće vozače. Prosečan vozač mogao bi da uštedi između 32 i 36 evra tokom tri meseca, pokazuje aktuelna analiza.

Porez na gorivo privremeno smanjen

Smanjenje poreza na gorivo iznosiće 14,04 centa po litru. Kada se uračuna i PDV koji se više neće obračunavati na ukinuti deo poreza, ukupno poresko rasterećenje dostizaće 16,7 centi, odnosno oko 17 centi po litru. Prema procenama, prosečan automobil u Nemačkoj prelazi oko 900 kilometara mesečno. Uz prosečnu potrošnju od sedam do osam litara na 100 kilometara, vozači sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem mogu da očekuju ukupnu uštedu do 36 evra za ceo period trajanja mere. Međutim, realna korist zavisiće od pređene kilometraže, potrošnje vozila i načina na koji će benzinske stanice preneti ovo smanjenje na maloprodajne cene.

Fiskalni efekti i kritike mera

Očekuje se da će država zbog ove mere izgubiti oko 2,485 milijardi evra prihoda u navedenom tromesečju. Benzinske stanice nisu u obavezi da u potpunosti prenesu smanjenje poreza na cene goriva. Ipak, iskustva iz prethodnih sličnih mera, sprovedenih u maju i junu, pokazuju da su cene goriva brzo padale, delom pod uticajem konkurencije i očekivanja potrošača. Pored toga, ekonomisti uglavnom kritikuju meru kao skupu i nedovoljno ciljanu. Navode da poresko rasterećenje koristi i domaćinstvima koja ne zavise direktno od pomoći, dok oni bez automobila, ali sa visokim troškovima energije, nemaju direktnu korist. Takođe, kritičari ističu da niže cene goriva smanjuju motivaciju za štednju i efikasniju potrošnju.

Uticaj na tržište goriva i potrošače

Ova mera dolazi u trenutku kada su cene goriva u Nemačkoj i regionu na rekordnim nivoima. Poresko rasterećenje ima za cilj da delimično zaštiti potrošače od posledica globalnih skokova cena energenata. Ipak, na tržištu ostaje neizvesnost u vezi sa daljim kretanjem cena, jer je deo efekta uslovljen konkurencijom među prodavcima i globalnim trendovima. Kao rezultat, potrošači u narednim mesecima mogu očekivati izvesno olakšanje na pumpama, iako konačna ušteda zavisi od više faktora. Takođe, ekonomska debata o efikasnosti ovakvih mera ostaje otvorena, posebno s obzirom na veliki fiskalni trošak za državu.

Neto zarada za jul 2026. iznosila je 121.346 dinara, dok je medijalna plata 95.036 dinara, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku

Republički zavod za statistiku objavio je da je prosečna plata u Srbiji za jul 2026. godine iznosila 121.346 dinara. Ovaj podatak odnosi se na neto zaradu, odnosno iznos bez poreza i doprinosa. Istovremeno, medijalna neto zarada bila je 95.036 dinara, što pokazuje da polovina zaposlenih prima platu do tog iznosa.

Prosečna plata u Srbiji i struktura rasta

Bruto zarada za jul 2026. godine iznosila je 167.402 dinara. Rast prosečne bruto zarade u periodu januar-jul 2026. godine iznosio je 11,3 odsto nominalno, dok je realni rast bio 8,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Neto zarada je u istom periodu porasla za 11,4 odsto nominalno, odnosno 8,5 odsto realno. Osim toga, poređenje sa julom 2025. pokazuje da je prosečna bruto plata nominalno viša za 11,1 odsto, a realno za 9 odsto. Neto zarada je povećana za 11,3 odsto nominalno, odnosno za 9,2 odsto realno.

Medijalna zarada i ekonomski kontekst

Medijalna neto zarada od 95.036 dinara znači da je polovina zaposlenih u Srbiji ostvarila zaradu do ovog iznosa. Ova razlika između prosečne i medijalne zarade ukazuje na neujednačenu raspodelu prihoda. Takođe, rast plata prati i rast cena, pa je realni rast manji od nominalnog, što je posledica inflacije. U ovom kontekstu, praćenje realnog rasta zarada postaje ključno za razumevanje životnog standarda zaposlenih.

Trendovi zarada i značaj za tržište rada

Prosečna plata u Srbiji kontinuirano raste poslednjih godina, ali razlika između prosečne i medijalne zarade pokazuje da značajan deo zaposlenih i dalje prima ispodprosečne iznose. Kao rezultat, analitičari često ističu važnost medijalne zarade za realniju sliku o raspodeli prihoda. S druge strane, rast zarada može uticati na potrošačku moć i ukupnu ekonomsku aktivnost. Pored toga, prema ranijim izveštajima, za pokriće potrošačke korpe u Srbiji često je potrebna više od jedne prosečne zarade, što dodatno osvetljava izazove sa kojima se suočavaju domaćinstva. Na kraju, podaci Republičkog zavoda za statistiku predstavljaju osnov za analizu kretanja životnog standarda i procenu efekata ekonomske politike u narednim mesecima.