Kredit omogućava izgradnju prve deonice gasovoda Niš–Velika Plana i jačanje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom

Svetska banka odobrila je kredit od 175 miliona evra za izgradnju prve faze gasne infrastrukture u Srbiji. Odluku je danas saopštila ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović. Projekat obuhvata izgradnju gasovoda na deonici Niš–Velika Plana, uklanjanje uskih grla i unapređenje transportne mreže.

Gasna infrastruktura u Srbiji i značaj investicije

Kredit od 175 miliona evra predstavlja ključnu podršku energetskom sektoru Srbije. Kao rezultat ovog ulaganja, Srbija će omogućiti pristup gasu iz više pravaca snabdevanja. Na taj način jača se sigurnost i otpornost snabdevanja prirodnim gasom, što je od strateškog značaja za privredu i domaćinstva. Osim toga, projekat podrazumeva modernizaciju postojeće mreže, bez povećanja ukupne potrošnje fosilnih goriva. Time se doprinosi energetskoj tranziciji, što je važno u kontekstu evropskih i domaćih ekoloških standarda.

Izjave i stavovi o gasnoj infrastrukturi

Ministarka Dubravka Đedović Handanović istakla je da je odgovor ekološkim organizacijama, koje traže odlaganje izgradnje, jasan. “Pričate na štetu svoje zemlje jer se ne radi o povećanju potrošnje fosilnih goriva, već o modernizaciji i jačanju postojećeg sistema, uz podršku energetskoj tranziciji”, navela je ona u objavi. Naglasila je da je gas prelazno gorivo i da energetska sigurnost i zelena tranzicija idu zajedno. Konačno, Đedović Handanović je dodala: “Da će nam biti potrebno više energije je neminovnost i zato činimo sve da to našim građanima i obezbedimo.”

Uticaj projekta na energetsku bezbednost i tržište

Odobravanje kredita Svetske banke dolazi u trenutku kada su cene energenata u Evropi na najvišem nivou u poslednje tri godine. Zbog toga je jačanje gasne infrastrukture u Srbiji važno za smanjenje rizika od prekida snabdevanja i povećanje otpornosti domaće privrede. Pored toga, ulaganje u gasovod Niš–Velika Plana može podstaći regionalnu saradnju, jer otvara mogućnost za povezivanje sa susednim tržištima i diverzifikaciju izvora gasa. Na taj način, Srbija se pozicionira kao stabilan deo balkanskog energetskog sistema. Projekat je deo šire strategije energetske tranzicije, u kojoj prirodni gas ima ulogu prelaznog goriva dok se razvijaju obnovljivi izvori energije. U međuvremenu, ovakve investicije omogućavaju sigurnije i efikasnije snabdevanje, što je presudno za ekonomski rast i konkurentnost domaće privrede.

Broj noćenja dostigao 12,28 miliona, Beograd i Zlatibor ostaju najposećenije destinacije prema zvaničnim podacima

Prema podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku, turizam u Srbiji zabeležio je ukupno 4.346.691 turista tokom 2025. godine. Prosečno zadržavanje turista bilo je 2,8 dana, a ključni podatak je da su najviše noćenja ostvarili državljani Turske. Ukupan broj noćenja iznosio je 12.282.212, što potvrđuje rast turističke aktivnosti.

Beograd je i dalje vodeća destinacija po broju noćenja, sa 52,2 odsto udela. Novi Sad je zauzeo drugo mesto sa 7,9 odsto, dok je Niš treći sa 4,8 odsto. Ove brojke pokazuju kontinuiranu privlačnost urbanih centara za strane i domaće goste. Planinski centri su, međutim, imali značajan udeo: Zlatibor je ostvario 45 odsto svih noćenja u toj kategoriji, Kopaonik 20,4 odsto, a Fruška Gora osam odsto.

Turizam u Srbiji: detaljna struktura poseta i poređenje destinacija

Kada su u pitanju banjski centri, Vrnjačka banja je bila najposećenija sa 28 odsto od ukupnog broja noćenja u banjama. Sokobanja je ostvarila 19 odsto, a Banja Vrdnik 9,7 odsto. Ove destinacije ostaju ključne za razvoj zdravstvenog i rekreativnog turizma. Turizam u Srbiji beleži rast zahvaljujući raznovrsnoj ponudi i atraktivnosti kako urbanih, tako i prirodnih centara.

Turski državljani su ostvarili 10,2 odsto od ukupnog broja noćenja. Na drugom mestu su gosti iz Rusije sa 8,9 odsto, dok su Kinezi ostvarili 7,8 odsto. Zatim slede posetioci iz Bosne i Hercegovine sa šest odsto i Severne Makedonije sa 4,9 odsto. Ova struktura pokazuje da Srbija ostaje atraktivna za goste iz regiona i šireg međunarodnog okruženja.

Zanimljivo je napomenuti da su, osim velikih gradova, i planinske i banjske destinacije u Srbiji zadržale visoku popularnost. To ukazuje na diverzifikaciju turističke ponude i potencijal za dalji razvoj sektora.

Trendovi i značaj turističkog sektora za srpsku privredu

Turistički sektor ima značajnu ulogu u ukupnoj ekonomiji Srbije, posebno u kontekstu rastućeg broja stranih gostiju. Broj noćenja, kao jedan od ključnih indikatora uspešnosti, povećava prihod ugostiteljske i hotelske industrije, ali i podstiče razvoj povezane infrastrukture. Beograd, Novi Sad i Niš predstavljaju centre koji generišu više od 60 odsto ukupnih noćenja, što dodatno naglašava njihov značaj za turizam u Srbiji.

S druge strane, popularnost planinskih i banjskih centara, kao što su Zlatibor, Kopaonik, Fruška Gora, Vrnjačka banja i Sokobanja, doprinosi ravnomernijoj geografskoj distribuciji turističkih prihoda. To omogućava razvoj manjih lokalnih zajednica i povećava ukupnu konkurentnost sektora.

Povodom Svetskog dana turizma, Republički zavod za statistiku naglašava važnost daljih ulaganja u inovacije i promociju, kako bi se očuvao i ojačao pozitivan trend. Kao rezultat toga, turizam u Srbiji može očekivati dalji rast i diversifikaciju ponude u narednim godinama.

Kompanija usklađuje cene zbog inflacije i troškova u logistici, domaće pošiljke poskupljuju više nego međunarodne

DHL Express, globalni lider u ekspresnoj dostavi, najavio je da će od 1. januara 2027. godine povećati cene svojih usluga. Povećanje cena za međunarodne pošiljke iznosiće u proseku 4,9 odsto, dok će za domaći poštanski saobraćaj poskupljenje biti 5,9 odsto. Ova odluka predstavlja godišnje usklađivanje cena DHL Express u Srbiji, saopštila je kompanija.

Povećanje cena DHL Express: razlozi i uticaj na korisnike

Povećanje cena DHL Express usluga dolazi usled višegodišnjih inflatornih pritisaka i promena u strukturi troškova logističke industrije. Prema rečima Fionna Herriotta, direktora kompanije DHL Express Srbija, godišnje usklađivanje cena je odgovor na dinamiku valuta i specifična kretanja troškova u sektoru. On je naglasio: “Godišnje usklađivanje cena omogućava nam da očuvamo visok nivo kvaliteta i pouzdanosti usluge koji korisnici s pravom očekuju od DHL-a”.

Kao rezultat, korisnici će od januara za međunarodne ekspres pošiljke plaćati 4,9 odsto više, dok će domaće pošiljke poskupeti za 5,9 odsto. Osim toga, kompanija ističe da ovakve promene pomažu u održavanju konkurentnosti i investiranju u unapređenje logističkih procesa.

Tržišni kontekst i pozicija DHL Express na globalnom tržištu

DHL Express posluje u više od 220 zemalja i teritorija širom sveta, što ga čini jednim od najrasprostranjenijih logističkih brendova. U Srbiji, DHL se takmiči sa drugim međunarodnim i domaćim kurirskim službama u okruženju sve većih troškova rada, goriva i infrastrukture. Povećanje cena DHL Express usluga odražava šire trendove u industriji, gde inflacija i promena valutnih kurseva značajno utiču na operativne troškove.

Pored toga, tržište logistike u Srbiji karakterišu promene izazvane rastom e-trgovine i novim regulatornim zahtevima, što dodatno podstiče kompanije da prilagođavaju cenovnu politiku. Prethodnih godina slične korekcije cena pratili su i drugi globalni i regionalni igrači, usklađujući svoje tarife sa promenama na tržištu.

Uloga godišnjeg usklađivanja cena u održavanju kvaliteta usluge

Godišnje usklađivanje cena DHL Express omogućava kompaniji da nastavi investicije u digitalizaciju procesa, poboljša infrastrukturu i uvede inovacije u dostavu. S druge strane, korisnici mogu očekivati zadržavanje visokih standarda isporuke i sigurnosti pošiljaka. Ovakve prilagodbe naročito su važne za održavanje pouzdanosti i brzine, koje su ključne u sektoru međunarodne ekspres dostave.

Kao rezultat promena, kompanija očekuje da će i dalje ispunjavati zahteve tržišta uz minimiziranje negativnog uticaja na korisničko iskustvo. DHL Express ostaje posvećen konstantnom unapređenju servisa u sektoru logistike, prateći globalne ekonomske i tehnološke trendove.