Građani koji nisu dobili jednokratnu pomoć od 6.000 dinara mogu odmah proveriti status isplate i rešiti problem.

Isplata 6.000 dinara za punoletne građane Srbije završava se danas, ali mnogi se pitaju šta da rade ako novac još nije legao na njihov račun. Prema saopštenju, sredstva su isplaćena iz dva različita izvora – preko Akcionarskog fonda i iz budžeta Srbije. Evo koji su koraci da proverite status i dođete do svojih para.

Pre svega, treba znati da je za građane koji imaju pravo na besplatne akcije novac automatski uplaćen bez potrebe za prijavom. Za one koji su se prijavili za isplatu iz budžeta, sredstva su poslata na račune u bankama koje su sami izabrali prilikom prijave.

Kako proveriti status isplate 6.000 dinara

Prvi i najvažniji korak je odlazak na zvanični sajt Uprava za trezor (idp.trezor.gov.rs). Tamo unosite svoj JMBG i broj lične karte. Sistem odmah prikazuje u kojoj fazi je vaša isplata i da li je novac odobren, prosleđen ili postoji neka greška. Ovaj korak je brz i jednostavan, a može odmah rešiti nedoumicu oko statusa isplate 6.000 dinara.

Drugi korak je provera na šalterima Poštanska štedionica. Često se dešava da novac već čeka na namenskom računu, posebno ako ste deo grupe sa pravom na besplatne akcije. Ako ste prvobitni račun ugasili, novac se automatski prebacuje na namenski račun u Poštanskoj štedionici. Za podizanje sredstava dovoljna je važeća lična karta.

Reklamacija u slučaju greške sa isplatom 6.000 dinara

Ukoliko nakon provere na portalu uočite grešku, sledeći korak je podnošenje reklamacije. To se takođe radi putem portala Uprava za trezor, gde možete prijaviti problem. Na taj način, institucija može proveriti status vaše isplate i eventualno rešiti problem u najkraćem roku. Prelazne reči kao osim toga i međutim važne su za razumevanje celog procesa.

Pored toga, prema saopštenju, nema razloga za paniku. Sredstva koja dolaze preko Akcionarskog fonda nemaju vremensko ograničenje za podizanje. Građani mogu da ih preuzmu kad god požele, što daje dodatnu sigurnost onima koji nisu stigli da podignu novac odmah.

Na kraju, važno je napomenuti da je isplata 6.000 dinara poslednja u nizu jednokratnih pomoći za punoletne građane Srbije. Ako ste ispratili sva tri koraka – proveru statusa, odlazak na šalter i eventualnu reklamaciju – trebalo bi da brzo dođete do svojih sredstava. Isplata 6.000 dinara je značajna za mnoge građane, a uz jasna uputstva, ceo proces može biti jednostavan.

Ministar odbrane je razgovarao sa kadetima i učenicima vojnih škola o razvoju vojnog obrazovanja i uslovima života.

Ministar odbrane Bratislav Gašić danas je održao sastanak sa kadetima Vojne akademije, Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije i učenicima vojnih škola. Tokom razgovora, ministar je istakao važnost daljeg jačanja vojnog školstva i približavanja ovih institucija mladima, kako bi upravo kadeti i učenici bili najbolji promoteri sistema.

Prema njegovim rečima, cilj Ministarstva odbrane jeste kontinuirano povećanje broja učenika i kadeta u vojnim školama. Plan je da se upis svake godine poveća, kako bi se obezbedio dovoljan broj kvalitetnog kadra za potrebe Vojske Srbije. Gašić je naglasio da vojno školstvo u Srbiji ima tradiciju dugu 175 godina, koju prepoznaju i partnerske zemlje. Kako je naveo, interesovanje stranih zemalja za školovanje u Srbiji je u porastu, što dodatno potvrđuje kvalitet domaćih vojnih škola.

Razgovor o uslovima i značaju vojnog obrazovanja

Osim toga, ministar je tokom susreta sa kadetima i učenicima napomenuo da su primanja pripadnika Vojske Srbije danas znatno veća nego u periodu kada je prvi put obavljao funkciju ministra odbrane. Ovaj napredak je, kako je rekao, rezultat velikog rada i poboljšanja uslova života i rada u vojnim školama tokom prethodnih godina.

Ministar Gašić je podelio i svoja lična iskustva iz perioda kada je služio vojni rok u Beloj Crkvi i Bačkoj Topoli. Kako je istakao, vreme provedeno u vojsci ostalo mu je u lepom sećanju, posebno zbog ljudi sa kojima je tada služio. To iskustvo, prema njegovim rečima, danas ga dodatno motiviše da unapređuje sistem vojnog obrazovanja.

Modernizacija, uloga mladih oficira i domaća industrija

Odgovarajući na pitanja kadeta, ministar je govorio o ulozi mladih oficira u savladavanju najsavremenijih sistema naoružanja i vojne opreme kojima se opremaju jedinice Vojske Srbije. Prema njegovim rečima, tehnologija i tehnika se ubrzano razvijaju, te je neophodno da obuka i usvajanje novih znanja prate taj tempo.

„Mladi oficiri treba da prođu svaki korak u Vojsci Srbije, od najnižeg do najvišeg, jer će tako najbolje naučiti da rade sa ljudima i savladaju rad sa novom tehnikom. Nakon toga, njihov povratak na Vojnu akademiju kao predavača obezbeđuje prenos znanja novim generacijama kadeta“, izjavio je ministar odbrane.

Ministar je takođe govorio o domaćoj odbrambenoj industriji, navodeći da se uz podršku države ona ubrzano obnavlja i razvija. Vojnotehnički institut i „Jugoimport-SDPR“ rade intenzivno na jačanju svojih kapaciteta, što doprinosi modernizaciji i opremanju Vojske Srbije.

Budžet, infrastruktura i savet budućim oficirima

Govoreći o finansijama, ministar Gašić je istakao da je budžet vojske danas znatno veći nego ranije. Pored toga, istakao je da se radi na unapređenju infrastrukture sistema odbrane širom zemlje, posebno u vezi sa uređenjem kasarni u kojima će boraviti vojnici na služenju vojnog roka.

Na kraju razgovora, ministar je budućim oficirima dao savet da nastave sa kontinuiranim radom, učenjem i stalnim usavršavanjem, naglašavajući da je stečeno znanje najvrednija imovina koju niko ne može oduzeti. Ova poruka posebno je značajna za sve koji razmišljaju o vojnoj karijeri.

Tokom sastanka, načelnik Vojne akademije, general-major Željko Furundžić, uručio je ministru Gašiću plaketu u znak zahvalnosti za kontinuiranu podršku i unapređenje uslova života i rada na Vojnoj akademiji. Na taj način, još jednom je potvrđena važnost saradnje između Ministarstva odbrane i vojnih obrazovnih institucija.

Prof. dr Milan Krajnc ističe da Treći svetski rat možda nije počeo, ali psihologija sukoba već oblikuje društva.

Strah od izbijanja Trećeg svetskog rata sve više je prisutan, ali, prema mišljenju stručnjaka za psihologiju sistemskih rizika i kriznog odlučivanja, prof. dr Milan Krajnc, prava opasnost leži u tome što se oblikuje psihologija Trećeg svetskog rata. Ovaj proces, kako tvrdi Krajnc, ne počinje na bojnom polju, već u glavama ljudi, kada strah nadvlada razum i društva počnu da traže krivce umesto rešenja.

Krajnc upozorava da ratovi ne izbijaju tek kada vojna oprema pređe granicu, već mnogo ranije – u kolektivnoj svesti. Prema njegovim rečima, psihologija Trećeg svetskog rata stvara se onda kada društva dele ljude na “naše” i “njihove”, kada politika promoviše strah, a ne viziju boljeg života.

Kako izgleda psihologija Trećeg svetskog rata?

Iz ugla prof. dr Milan Krajnc, Evropa je već prolazila kroz slične faze u prošlosti. On podseća da nacizam nije počeo sa Aušvicom ili Drugim svetskim ratom, već u društvu koje je nakon Prvog svetskog rata bilo ekonomski i politički nestabilno, sa dubokim nepoverenjem u institucije i sa puno straha. U takvoj atmosferi, lideri nude jednostavne odgovore i jasno određene neprijatelje, što postaje plodno tlo za autoritarizam.

Krajnc naglašava da totalitarizam retko dolazi otvoreno, već kroz obećanja o zaštiti, redu i brzom rešavanju problema. Ljudi, umorni od nesigurnosti, tada dobrovoljno odustaju od svoje slobode, ne shvatajući šta time gube.

Uloga jezika i kolektivnih uverenja

Prema Krajncu, važno je obratiti pažnju na jezik kojim se danas govori u svetu. On ističe da sve manje razgovaramo, a sve više optužujemo i etiketiramo. Svako ima svog zamišljenog neprijatelja: za jedne je to Rusija, za druge Amerika, Kinu, migranti, muslimani, Zapad ili Istok. Kada nestane čovek, a ostane samo etiketa, nasilje prema drugima postaje lakše opravdati.

Kao rezultat, Krajnc smatra da je veza između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država danas od ključnog značaja. On podseća da je posle Drugog svetskog rata stvoren transatlantski bezbednosni sistem, sa NATO savezom kao garantom slobode i kolektivne odbrane. Ipak, upozorava da Evropa ne sme zaboraviti važnost američkog prisustva za bezbednost kontinenta.

Psihologija Trećeg svetskog rata i izazovi savremenog društva

Krajnc ističe da kritika Amerike jeste legitimna, ali upozorava na opasnost istorijske amnezije. Bezbednosna arhitektura izgrađena nakon Drugog svetskog rata ima svrhu odvraćanja, a upravo taj mehanizam često sprečava izbijanje sukoba. Ipak, vojna moć nije dovoljna ako se izgubi rat u ljudskim glavama.

Najopasniji psihološki proces, prema Krajncu, započinje rečenicama: “Dosta mi je haosa”, “Treba nam jaka ruka” i završava se sa “Nismo imali izbora”. On tvrdi da je najveća opasnost zapravo kolektivno uverenje da se problemi mogu rešiti samo silom. Kada milioni ljudi poveruju da je rat neizbežan, prag prihvatanja sukoba postaje niži, a političarima je lakše da ga pokrenu.

Krajnc zaključuje da svetu danas nije potrebno manje snage, već više psihološke zrelosti. Potrebno je da Amerika razume svoju odgovornost, a Evropa da shvati da se bezbednost ne podrazumeva. Psihologija Trećeg svetskog rata već utiče na društva, zbog čega je važno prepoznati ove procese na vreme.