Fragmentisano tržište, sporo izdavanje dozvola i manjak radne snage sprečavaju veće investicije u Evropskoj uniji

Evropska privreda svake godine propušta oko 120 milijardi evra potencijalnih investicija, a razlog su pre svega neusklađeni propisi i složene administrativne procedure u državama članicama Evropske unije. Ove prepreke, prema novoj studiji istraživačke grupe TEHA u saradnji sa Amazonom, čine da evropska privreda ne funkcioniše kao jedinstveno tržište, što direktno utiče na nivo investicija i rast u regionu.

Neusklađeni propisi i administrativne barijere ograničavaju investicije

Prema rezultatima studije, 62 odsto evropskih kompanija ima poteškoće kada pokušava da proširi poslovanje u druge članice EU. Razlog je u neusaglašenim pravilima, što kompanije primorava da svaku državu tretiraju kao poseban tržišni prostor. Uklanjanje ovih prepreka moglo bi, prema procenama, da poveća poslovne investicije za oko 10 odsto, posebno u oblasti istraživanja, razvoja softvera i ulaganja u nematerijalnu imovinu.

Dodatni problem predstavlja sporo izdavanje dozvola, naročito u energetskom sektoru. Za velike projekte u elektroenergetskoj mreži proces odobravanja traje četiri do pet godina, dok za obnovljive izvore energije pojedini projekti čekaju i do devet godina. Ovakvi rokovi povećavaju troškove, a privatne investitore dodatno odvraćaju od ulaganja u projekte sa višegodišnjom realizacijom.

Nedostatak radne snage i infrastrukturni jaz dodatno usporavaju razvoj

Pored administrativnih izazova, kompanije koje je anketirala Evropska investiciona banka istakle su da su dostupnost kvalifikovanih radnika, ekonomska neizvesnost i visoki troškovi energije ključne prepreke za investiranje u 2025. godini. Na to se nadovezuje i trend starenja stanovništva u Evropi, zbog čega se procenjuje da će do 2050. godine broj zaposlenih biti manji za oko 30 miliona.

Studija navodi da će, prema Dragi izveštaju o konkurentnosti EU iz 2024. godine, Uniji do 2030. biti potrebno oko 600 milijardi evra godišnje za ulaganja u infrastrukturu kao što su saobraćaj, energetika i digitalne mreže. Međutim, trenutna fragmentacija tržišta i različiti porezi, kao i neujednačena primena propisa poput Akta o veštačkoj inteligenciji, dodatno komplikuju poslovanje kompanija koje posluju u više država.

Potrebno je usklađivanje politika na nivou EU

Na kraju, istraživači ističu da bi uklanjanje prepreka za investicije zahtevalo koordinisano delovanje na nivou Evropske unije, a ne parcijalna rešenja u pojedinačnim državama članicama. Na taj način, evropska privreda bi mogla da postane atraktivnija za strane i domaće investitore, obezbeđujući stabilniji rast i konkurentnost na globalnom tržištu.

Sve više firmi razmatra formiranje Robot Relations odeljenja, jer AI sistemi utiču na zapošljavanje i prava radnika

Korporacije širom sveta razmatraju uvođenje novog sektora pod nazivom Robot Relations (RR), kako bi odgovorile na izazove koje donose napredni AI sistemi u svakodnevnom radu. Ključni razlog za ovu promenu su rastući problemi koje radnici imaju sa AI četbotovima i velikim jezičkim modelima, što je potvrđeno u najnovijim analizama o budućnosti rada.

Robot Relations: odgovor na izazove AI sistema

Inicijativa za formiranje RR sektora proistekla je iz praktičnih problema koje donosi primena algoritama za zapošljavanje, nadzor i procenu zaposlenih. U Sjedinjenim Američkim Državama, zakonodavno telo u Kaliforniji usvojilo je predlog za ograničenje upotrebe automatizovanih sistema pri otkazima i disciplinskim merama, dok predlog čeka potpis guvernera. U San Francisku je u eksperimentalnoj prodavnici AI sistem Luna dobio ovlašćenje da odlučuje o zapošljavanju i raspoređivanju smena, pri čemu je u avgustu prvi put preporučio otkaz zaposlenom.

U isto vreme, Meta se suočava sa tužbom bivših zaposlenih koji navode da su AI sistemi korišćeni pri odabiru radnika za otkaze. Kompanija je te navode negirala. Ovi slučajevi pokazuju koliko je važno jasno definisati odgovornost kada AI sistemi greše. Radnici se sve češće pitaju da li mogu da odbiju upotrebu AI sistema i ko snosi posledice za eventualne greške algoritama.

Algoritamsko upravljanje i otpor radnika

Prema podacima OECD-a, čak 90 odsto američkih menadžera navodi da njihove kompanije koriste bar jedan sistem za praćenje ili procenu zaposlenih. Međunarodna organizacija rada upozorava da algoritamsko upravljanje postaje sve rasprostranjenije, što menja način dodele zadataka i procene učinka. Istovremeno, radnici gube deo autonomije, jer AI sistemi prate ponašanje i rezultate u realnom vremenu.

Zbog toga sindikati sve češće pregovaraju o pravilima za upotrebu AI sistema, uključujući prekvalifikaciju, nova radna mesta i zaštitu ličnih podataka. Za radnike koji nisu članovi sindikata, dosadašnji HR sektor često ostaje jedino mesto za rešavanje problema, što otvara prostor za razvoj Robot Relations odeljenja. Orestis Papakirijakopoulos sa Tehničkog univerziteta u Minhenu smatra da bi RR sektor mogao procenjivati uticaj AI na dobrobit radnika i profesionalni razvoj.

Uloga RR sektora i budućnost odnosa čoveka i mašine

Stručnjaci upozoravaju da je problem širi od samog uvođenja „novog kolege“ u vidu AI sistema. Kristina Zaga sa Univerziteta u Tventeu ističe da mnogi AI sistemi pretvaraju zaposlene u deo automatizovanog procesa, gde ljudi nadgledaju i intervenišu kada mašina pogreši. Ona smatra da radnici ne bi trebalo samo da se prilagođavaju automatizaciji, već i da učestvuju u njenom razvoju i upravljanju.

Kao rezultat, Robot Relations sektor bi mogao postati ključan za zaštitu prava zaposlenih u novoj eri, gde AI ima sve veći uticaj na radne procese, zapošljavanje i karijerni razvoj. Pitanje ko je odgovoran kada AI odlučuje o sudbini radnika postaje centralno pitanje savremenih kompanija.

Godišnje usklađivanje cena DHL Express-a reflektuje globalne inflatorne pritiske i rast troškova u logističkoj industriji

DHL Express, vodeća globalna kompanija za međunarodnu ekspresnu dostavu, objavila je godišnje usklađivanje cena u Srbiji. Nova, više cene stupaju na snagu 1. januara 2027. godine. Prosečno povećanje iznosi 5,9 odsto za unutrašnji poštanski saobraćaj, dok se međunarodne usluge takođe usklađuju, saopštila je kompanija. Ova promena dolazi u trenutku kada inflacija i rast troškova energije utiču na celokupnu logističku industriju.

Razlozi za povećanje cena DHL Express usluga

Godišnje usklađivanje cena DHL Express-a rezultat je više globalnih i lokalnih faktora. Inflatorni pritisci i promene deviznih kurseva direktno utiču na strukturu troškova logističkih kompanija. S druge strane, energenti beleže rast cena, što dodatno opterećuje operativne troškove. Pored toga, regulatorni zahtevi i bezbednosne procedure postaju sve stroži, zahtevajući dodatna ulaganja u infrastrukturu i digitalna rešenja.

Izjave rukovodstva i uticaj na tržište

„Međunarodna trgovina otvara nove mogućnosti za rast kompanija, a lanci snabdevanja postaju sve dinamičniji i složeniji“, izjavio je Fionn Herriott, direktor DHL Express Srbija. On je istakao da godišnje usklađivanje cena omogućava kompaniji da održi visok nivo kvaliteta i pouzdanosti usluga, uprkos izazovima na tržištu. Takođe, DHL Express kontinuirano investira u globalnu mrežu, bezbednost i održive logističke procese. Kao rezultat, kompanija prilagođava svoje poslovanje ne samo međunarodnim već i domaćim ekonomskim uslovima.

Dugoročne implikacije za korisnike i logističko tržište

Povećanje cena DHL Express-a za 2027. godinu imaće direktan uticaj na korisnike, posebno kompanije koje se oslanjaju na brzu i pouzdanu isporuku. U međuvremenu, konkurencija u logističkom sektoru nastavlja da raste, što podstiče ulaganja u inovacije i efikasnost. S obzirom na prisutnost DHL Express-a u više od 220 zemalja i teritorija, usklađivanje cena odražava širu praksu prilagođavanja globalnim ekonomskim trendovima. Za dodatne informacije o aktuelnim uslugama i doplatama, korisnici mogu posetiti zvanični sajt www.dhl.rs.