General policije Miljan Stanojević nagrađen je plaketom zahvalnosti povodom jubileja 50 godina košarke u Vladičinom Hanu.

General policije Miljan Stanojević dobio je plaketu zahvalnosti u Vladičinom Hanu, povodom obeležavanja 50 godina košarke, kako je objavljeno. Ova nagrada je još jedno priznanje u njegovoj profesionalnoj karijeri, koja traje više od 25 godina i obuhvata rad u policiji, bezbednosnom sektoru, sportu i diplomatiji. Plaketa zahvalnosti generalu Miljanu Stanojeviću dodeljena je u znak poštovanja za doprinos koji je dao zajednici i svojim angažovanjem kroz višegodišnju službu.

Nakon završetka fakulteta 1998. godine, Stanojević je započeo rad u Ministarstvu unutrašnjih poslova, gde je tokom karijere obavljao različite odgovorne dužnosti. Postepeno je napredovao u Upravi granične policije, a 2019. godine imenovan je za načelnika Uprave granične policije i unapređen u čin generala policije. Danas obavlja funkciju savetnika ministra unutrašnjih poslova.

Profesionalni razvoj i ključni doprinosi

Osim rada u policiji, Miljan Stanojević je bio posebno angažovan tokom migrantske krize, kada je imao važnu ulogu u međunarodnoj saradnji sa FRONTEX-om, evropskom agencijom za graničnu policiju i obalsku stražu. Pored toga, bio je član Kriznog štaba Vlade Republike Srbije za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, što dodatno potvrđuje njegovu posvećenost radu u kriznim situacijama.

Takođe, priznanje koje je dobio u Vladičinom Hanu povodom jubileja košarke, deo je niza nagrada koje je do sada primio. Ovo priznanje ukazuje na dugogodišnju povezanost sa sportom, ali i na važnost povezivanja bezbednosnih struktura i lokalne zajednice.

Plaketa zahvalnosti generalu Miljanu Stanojeviću i značaj za zajednicu

Dodeljivanje plakete zahvalnosti generalu Miljanu Stanojeviću naglašava značaj njegovog doprinosa, ne samo u policijskim i bezbednosnim strukturama, već i u promociji sporta i saradnje sa građanima. Na taj način, ovakva priznanja podsećaju na važnost integrisanog pristupa razvoju zajednice, gde se iskustvo iz državnih službi prenosi i na druge oblasti društvenog života.

Na kraju, plaketa zahvalnosti generalu Miljanu Stanojeviću u Vladičinom Hanu predstavlja potvrdu poštovanja i uvažavanja njegovog rada tokom više od četvrt veka. Ovakva priznanja često inspirišu i druge članove zajednice da kroz profesionalni i društveni angažman doprinesu opštem dobru.

Isplata 6.000 dinara nastavlja se 23, 24. i 25. septembra, a građani imaju godinu dana da podignu sredstva.

Isplata 6.000 dinara za građane koji su se prijavili putem portala Uprave za trezor nastavlja se 23, 24. i 25. septembra širom Srbije. Prema saopštenju Ministarstva finansija, država je dosad uspešno realizovala više od 5,4 miliona isplata, što uključuje i više od 4,9 miliona transakcija preko Banke Poštanska štedionica.

U okviru ove mere, 6.000 dinara dobija nekoliko kategorija građana. Novac je već uplaćen penzionerima, korisnicima socijalne pomoći, nosiocima prava iz Akcionarskog fonda i licima u ustanovama Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Građani koji su se prijavili preko portala Uprave za trezor dobijaju novac tokom tri dana – 23, 24. i 25. septembra.

Ko sve ima pravo na isplatu 6.000 dinara?

Osim navedenih kategorija, pravo na isplatu imaju i naslednici preminulih građana koji su posedovali besplatne akcije. Sredstva se uplaćuju na postojeće račune u Banka Poštanska štedionica, dok se građanima koji nemaju aktivan račun automatski otvara poseban namenski račun za ovu svrhu.

Takođe, prema najnovijim informacijama, građanima je na raspolaganju ukupno 2.642 lokacije i bankomata širom Srbije. To uključuje 241 ekspozituru Banka Poštanska štedionica, 1.533 jedinice Pošte Srbije, 627 bankomata Banka Poštanska štedionica i 241 bankomat Pošte Srbije.

Rokovi za podizanje novca i važna obaveštenja

Važno je naglasiti da građani koji su se prijavili za jednokratnu pomoć od 6.000 dinara ne moraju novac podići do 25. septembra. Taj datum označava kraj rasporeda isplate, ali ne i poslednji dan za podizanje sredstava. Građani koji su novac dobili iz budžeta imaju rok od godinu dana da podignu sredstva, dok za korisnike iz Akcionarskog fonda ne postoji vremensko ograničenje.

Banka Poštanska štedionica je, radi bržeg procesa isplate, privremeno ograničila dostupnost mobilnog i elektronskog bankarstva. Svi ostali kanali funkcionišu redovno, a ekspoziture rade punim kapacitetom.

Odgovori na najčešća pitanja građana

Pojavila se nedoumica među građanima da je 25. septembar krajnji rok za podizanje novca. Međutim, prema zvaničnim informacijama, to nije slučaj. Za korisnike koji podižu novac iz budžeta, rok za podizanje je godinu dana od dana uplate. Za isplate iz Akcionarskog fonda rok nije ograničen.

Na taj način, isplata 6.000 dinara omogućava svim građanima koji su ostvarili pravo dovoljno vremena i jednostavan pristup sredstvima na više hiljada lokacija širom Srbije.

EBRD je podigla procenu rasta na 3,1 odsto za 2026. godinu, a oporavak investicija i turizma dodatno podstiče ekonomsku aktivnost.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) podigla je prognozu rasta za srpska privreda u 2026. godini sa junskih 2,8 odsto na 3,1 odsto. Ovu vest saopštila je EBRD u najnovijem izveštaju iz Londona, uz ocenu da će oporavak investicija i turizam, posebno zahvaljujući specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027, dodatno podstaći ekonomsku aktivnost u Srbiji.

Detalji iz izveštaja EBRD: rast privrede i ključni faktori

U septembarskom izdanju izveštaja o regionalnim ekonomskim perspektivama, EBRD je zadržala prognozu rasta Srbije za 2027. godinu na 3,8 odsto. Prema saopštenju, srpska privreda je posle rasta od dva odsto u 2025. godini dodatno ubrzala u 2026. Prvi kvartal donosi rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,2 odsto, a drugi kvartal 3,6 odsto. Ovaj rezultat je ostvaren zahvaljujući rastu trgovine na malo, što je posledica povećanja zarada i penzija, kao i snažnijeg oporavka turizma.

Investicije i turizam kao pokretači rasta

EBRD naglašava važnost investicija i rasta turizma, posebno u kontekstu predstojeće izložbe Ekspo 2027. Ovi sektori, prema izveštaju, imaju potencijal da dodatno podignu ekonomske aktivnosti u narednom periodu. Pored toga, manji trgovinski deficit i veći suficit u uslugama doprineli su smanjenju deficita tekućeg računa za 30 odsto u prvoj polovini 2026. godine. U istom periodu, prilivi stranih direktnih investicija su blago porasli, što je još jedan pozitivan signal za stabilnost srpske ekonomije.

Industrijska proizvodnja i ekonomski izazovi

Iako su rezultati generalno pozitivni, izveštaj ukazuje na blago smanjenje industrijske proizvodnje u odnosu na prethodne godine. Međutim, EBRD ocenjuje da će ukupni efekat rasta trgovine i turizma nadmašiti ovaj pad. Očekuje se da će stabilan makroekonomski okvir, zajedno sa nastavkom reformi, doprineti daljem jačanju privrede.

Perspektive za naredne godine

EBRD ističe da je srpska privreda na dobrom putu da ostvari zacrtane ciljeve za 2026. i 2027. godinu. Ključni faktori ostaju oporavak investicija, jačanje turističkog sektora i smanjenje deficita. Ove pozitivne prognoze, prema izveštaju, šalju jasnu poruku o stabilnosti i potencijalu ekonomskog rasta u Srbiji.