Građani Srbije koji putuju u zemlje Šengena više ne prolaze granicu na potpuno isti način kao ranije. Evropski sistem ulaska i izlaska – EES – od 10. aprila 2026. godine potpuno je operativan na spoljnim granicama 29 evropskih zemalja, a klasično pečatiranje pasoša zamenjeno je elektronskim evidentiranjem ulaska i izlaska. Sistem beleži i biometrijske podatke putnika, zbog čega prvi prelazak granice može trajati nešto duže.

Za građane Srbije koji turistički, poslovno ili iz drugih razloga putuju na kraći boravak u zemlje Šengena, jedno od najvažnijih pravila ostaje nepromenjeno: mogu boraviti najviše 90 dana u bilo kojem periodu od 180 dana.

Ono što se promenilo jeste način na koji evropske granične službe evidentiraju ulazak i izlazak.

EES je počeo postepeno da se uvodi 12. oktobra 2025, a od 10. aprila 2026. potpuno je operativan na svim spoljnim graničnim prelazima zemalja koje koriste sistem.

Nema više klasičnog pečata u pasošu

Najvidljivija promena za putnike jeste to što se ulazak i izlazak više ne dokazuju pečatima u pasošu.

Umesto toga, EES elektronski evidentira:

• podatke iz pasoša,
• datum i mesto ulaska,
• datum i mesto izlaska,
• fotografiju lica,
• otiske prstiju,
• eventualno odbijanje ulaska.

Na taj način sistem automatski može da utvrdi koliko je neko boravio na teritoriji zemalja koje koriste EES i da prepozna osobe koje su prekoračile dozvoljeni boravak.

Šta čeka građane Srbije pri prvom ulasku

Za putnika iz Srbije koji ranije nije registrovan u EES-u prvi prelazak granice razlikuje se od narednih.

Prilikom prve registracije granični službenik ili, tamo gde postoje, automatski kiosci očitavaju podatke iz putne isprave, fotografišu lice i uzimaju četiri otiska prstiju.

Formira se elektronski dosije putnika.

Kod narednih putovanja nije potrebno svaki put ponavljati kompletnu proceduru. Identitet putnika proverava se poređenjem sa podacima koji već postoje u sistemu, pa bi sledeći prelazak trebalo da bude brži.

Koliko traje procedura na granici

Ne postoji pravilo da će svaki putnik završiti registraciju za tačno određen broj minuta.

Evropski parlament je u analizi prvih rezultata EES-a naveo da sistem pri punom kapacitetu registruje putnika u proseku za oko 70 sekundi. To, međutim, ne znači da će kompletno čekanje na granici trajati toliko.

Ukupno vreme zavisi od broja putnika, graničnog prelaza, raspoloživih terminala i dodatnih kontrola.

Prilikom prve registracije treba računati da postupak može potrajati nešto duže nego pri narednim putovanjima.

Šta je sa decom

Za porodice koje putuju sa decom postoji važna razlika.

Deca mlađa od 12 godina ne daju otiske prstiju.

Međutim, to ne znači da dete uopšte nije obuhvaćeno EES kontrolom. Za dete se proveravaju putni podaci i može se uzeti fotografija lica, dok je od uzimanja otisaka oslobođeno.

Pravilo 90 dana u 180 dana nije ukinuto

EES nije promenio pravilo boravka građana Srbije bez vize.

Putnik i dalje može da boravi najviše:

90 dana tokom bilo kojih prethodnih 180 dana.

Važno je da se tih 90 dana računa zbirno za sve zemlje koje koriste EES.

To praktično znači da putnik nema 90 dana posebno u Hrvatskoj, pa još 90 dana u Grčkoj, pa 90 dana u Italiji.

Ako je, na primer, proveo 30 dana u Grčkoj, 20 u Austriji i 20 u Italiji, već je iskoristio 70 od dozvoljenih 90 dana.

EES sada automatski vodi tu evidenciju.

Putnici mogu da provere koliko im je dana ostalo

Jedna od korisnih novina jeste mogućnost da putnik proveri koliko mu je dozvoljenih dana boravka preostalo.

Na zvaničnom EES sajtu postoji elektronska provera kojom se, na osnovu podataka o putnoj ispravi i planiranom ulasku ili izlasku, može dobiti podatak o preostalom dozvoljenom boravku.

Isti podatak putnik može da zatraži i od graničnog službenika.

Postoji, međutim, jedna trenutno važna napomena: zvanični EES sajt navodi da do 6. oktobra 2026. godine rezultat „OK“ može biti nepouzdan za određene putnike sa vizama za jedan ili dva ulaska koje su korišćene tokom prelazne faze sistema između oktobra 2025. i aprila 2026. godine.

Za većinu građana Srbije koji putuju bez kratkoročne vize to nije tipična situacija.

Šta ako prekoračite 90 dana

EES je napravljen upravo tako da automatski prepoznaje prekoračenje dozvoljenog boravka.

Ako putnik ostane duže nego što mu je dozvoljeno, može biti evidentiran kao osoba koja je prekoračila boravak.

Posledice zavise od zakona zemlje u kojoj se nalazi i mogu uključivati novčanu kaznu, udaljenje iz zemlje ili zabranu budućeg ulaska.

Ako je prekoračenje nastalo zbog opravdanih i dokazivih okolnosti, poput ozbiljne bolesti ili hospitalizacije, nadležni organ može ispraviti podatke u sistemu.

Koliko dugo EU čuva podatke

EES ne čuva sve podatke neograničeno.

Prema zvaničnim pravilima:

evidencije ulazaka, izlazaka i odbijanja ulaska čuvaju se tri godine, dok se individualni dosije sa ličnim podacima uobičajeno čuva tri godine i jedan dan od poslednjeg izlaska.

Ako izlazak nije evidentiran, podaci u određenim slučajevima mogu biti sačuvani pet godina od isteka dozvoljenog boravka.

Putnik ima pravo da zahteva pristup svojim podacima, kao i ispravku ili brisanje netačnih podataka u skladu sa propisima o zaštiti podataka.

Ko može da vidi vaše podatke

Pristup podacima nemaju turističke agencije, hoteli ili druge privatne kompanije.

Podacima, u okvirima svojih ovlašćenja, mogu pristupati granične, vizne i imigracione službe zemalja koje koriste EES.

Pod strogo propisanim uslovima pristup mogu imati i organi za sprovođenje zakona i Europol.

U kojim zemljama važi EES

Sistem koristi 29 evropskih zemalja:

Austrija, Belgija, Bugarska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Hrvatska, Island, Italija, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Malta, Holandija, Nemačka, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska i Švajcarska.

Irska i Kipar ne koriste EES, pa se tamo pasoši i dalje pečatiraju na klasičan način.

Za građane Srbije posebno su značajne Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska, jer se preko njihovih granica često ulazi u šengenski prostor.

Važno: EES nije isto što i ETIAS

Ovo je jedna od najvećih nedoumica među putnicima.

EES već radi. ETIAS još ne radi.

EES je sistem koji vas registruje na granici i za njegovu registraciju se ne podnosi unapred klasičan zahtev.

ETIAS će biti elektronsko putno odobrenje za državljane zemalja kojima nije potrebna viza, među kojima su i građani Srbije sa odgovarajućim pasošem.

Prema najnovijim zvaničnim informacijama Evropske komisije dostupnim 24. septembra 2026, ETIAS još nije počeo da radi i trenutno nije moguće podneti zahtev. Evropska unija će datum početka objaviti unapred.

Zato putnici treba da budu oprezni sa internet stranicama koje već sada nude „ETIAS prijave“ uz naplatu.

Da li vam zbog EES-a treba novi pasoš

Sam EES ne znači da građanin Srbije automatski mora da izvadi novi pasoš samo zato što je sistem uveden.

Na granicu se i dalje dolazi sa važećom putnom ispravom, dok EES elektronski povezuje podatke o putniku i njegovom putnom dokumentu.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije savetuje građanima da pre putovanja provere važnost pasoša i ostale uslove ulaska u konkretnu zemlju.

Šta treba zapamtiti pre polaska

Za najveći broj turista iz Srbije promena se može svesti na nekoliko stvari: pasoš se na šengenskoj granici više ne pečatira kao ranije, prvi put se uzimaju biometrijski podaci, ulasci i izlasci ostaju zabeleženi elektronski, a pravilo od 90 dana u 180 dana ostaje potpuno na snazi.

Putnici koji su već registrovani u sistemu pri narednim ulascima prolaze uglavnom kroz proveru postojećih podataka.

I još jedno pravilo koje vredi ponoviti – EES nije nova viza niti putna dozvola, već elektronski sistem evidencije prelaska granice.

Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Srbiju sutra očekuje nagli pad temperature i česte padavine.

U Srbiji se sutra, 25. septembra, prema najavama Republičkog hidrometeorološkog zavoda, očekuje osetno hladnije i promenljivo vreme sa padavinama. Najnovija vremenska prognoza za Srbiju najavljuje kišu i niže temperature, pa građani treba da se pripreme na nešto neprijatnije uslove tokom dana.

Najniže temperature tokom jutra kretaće se između 7 i 12 stepeni, dok će najviše dnevne biti u intervalu od 13 do 18 stepeni. Sever zemlje, uključujući Suboticu i Novi Sad, imaće promenljivo oblačno vreme sa sunčanim intervalima, ali su posle podne mogući kratkotrajni pljuskovi ili kiša.

Kiša i oblaci u većini krajeva

U ostalim delovima Srbije očekuje se pretežno oblačno vreme, uz čestu pojavu kiše. Krajem dana, padavine će postepeno slabiti i prestajati. Tokom celog dana duvaće slab do umeren severozapadni vetar, što će dodatno doprineti osećaju hladnoće.

U Beogradu se očekuje oblačno i hladno vreme, sa povremenom kišom ili kratkotrajnim pljuskovima. Vetar će biti slab do umeren, a temperature će se u glavnom gradu kretati od 9 do 12 stepeni ujutru, dok će maksimalna dnevna temperatura biti oko 15 stepeni.

Vremenska prognoza za Srbiju: šta nas čeka do kraja nedelje?

Prema sedmodnevnoj prognozi, već u subotu sledi promenljivo oblačno i nešto toplije vreme. Ipak, lokalna pojava kratkotrajne kiše ili pljuskova moguća je uglavnom u brdsko-planinskim predelima. Od nedelje se očekuje stabilizacija vremena i pretežno sunčani periodi, uz dalje povećanje temperature.

Na istoku i jugoistoku zemlje zadržaće se promenljiva oblačnost, pa je slaba kiša moguća samo lokalno. Takođe, u većini mesta padavine će prestati krajem vikenda. Kao rezultat, građani mogu da očekuju prijatnije dane početkom naredne sedmice.

Iako je pred nama period promenljivih vremenskih prilika, u narednim danima doći će do postepenog poboljšanja. Vremenska prognoza za Srbiju ukazuje na to da posle kišovitih dana sledi toplije, stabilnije vreme.

Do kraja godine više od 58 škola biće deo mreže Mejkers lab učionica, sa ciljem da do 2030. taj broj premaši stotinu.

Mreža savremenih školskih prostora za praktično učenje, poznata kao Mejkers lab učionice, uskoro će biti proširena sa još 17 novih prostora u 13 gradova širom Srbije. Prema najavi organizatora, ovim proširenjem do kraja godine biće obuhvaćeno ukupno 58 srednjih škola koje će dobiti priliku da razvijaju inovativne nastavne metode za više od 32.000 učenika i 3.200 nastavnika. Novi ciklus širenja počinje 28. septembra u Zemunskoj gimnaziji, a sve nove škole biće povezane do 19. novembra.

Ove Mejkers lab učionice omogućavaju đacima da kroz istraživanje, eksperimentisanje i rešavanje konkretnih problema primenjuju stečeno teorijsko znanje. Model je razvijen po programu Učionica budućnosti Evropske mreže škola, a cilj je da škola postane mesto gde se praktične i digitalne veštine stiču kroz rad na timskim projektima. Školske laboratorije opremljene su savremenom tehnikom, a učenici razvijaju i preduzetničke sposobnosti uz podršku nastavnika.

Koje škole dobijaju nove Mejkers lab učionice

Među školama koje će dobiti nove učionice nalaze se Gimnazija “Miloš Savković” u Aranđelovcu, Gimnazija Kruševac, Gimnazija Raška, Gimnazija Tutin, niške škole Gimnazija “9. maj” i ETŠ “Nikola Tesla”, mašinsko-elektrotehnička škola u Paraćinu, Četvrta gimnazija u Beogradu, trstenička i loznička gimnazija “Vuk Karadžić”, Valjevska gimnazija, novosadska tehnička škola “Pavle Savić”, ekonomska škola “9. maj” u Sremskoj Mitrovici, tehnička škola u Zaječaru, Hemijsko-prehrambena tehnološka škola i Mašinska škola “Radoje Dakić” u Beogradu. Ove škole, zajedno sa postojećim partnerima, čine mrežu koja se ubrzano širi od 2022. godine.

U međuvremenu, povezivanje sa lokalnim kompanijama i privredom omogućava da Mejkers lab učionice postanu centri za razvoj veština potrebnih na savremenom tržištu rada. Zbog toga, učenici dobijaju priliku da rade na projektima koji prate potrebe industrije i lokalne zajednice.

Cilj: više od 100 učionica do 2030. godine

Za širenje ove inicijative zadužena je Grupa za obrazovanje u kojoj ključnu ulogu imaju Nordeus fondacija i organizacija Dostignuća mladih u Srbiji. Kako je izjavio direktor strategije i razvoja fondacije Miloš Đuričanin, dugoročni cilj je da do kraja 2030. godine u Srbiji postoji više od 100 Mejkers lab učionica. Time bi približno trećina svih srednjih škola u zemlji bila deo ove moderne obrazovne mreže.

Pored toga, model laboratorija unapređuje i saradnju između škola i privrede. Na taj način, mladi su bolje pripremljeni za izazove koji ih očekuju po završetku školovanja. Štaviše, očekuje se da će nastavak širenja mreže doprineti razvoju novih obrazovnih pristupa u celoj Srbiji.

Mejkers lab učionice već su prepoznate kao primer dobre prakse u regionu. Njihova popularnost raste iz godine u godinu, što pokazuje i sve veći broj škola koje se priključuju ovoj inicijativi.