Trošak kamata dostigao 3,3 biliona dolara godišnje, OECD i MMF upozoravaju na potrebu fiskalne konsolidacije

Svetski dug premašio je 365 biliona dolara, što predstavlja istorijski maksimum, pokazuje istraživanje Instituta za međunarodne finansije (IIF) objavljeno u septembru 2026. godine. Samo u prvoj polovini godine dug je povećan za 10 biliona dolara. Uz to, trošak kamata na ovaj iznos postao je značajan teret za mnoge države, posebno zbog rasta kamatnih stopa i usporavanja ekonomskog rasta.

Kamate na dug premašile troškove veštačke inteligencije i čiste energije

Prema podacima IIF-a, razvijene ekonomije su prošle godine samo na kamate po međunarodno trgovanim državnim obveznicama potrošile više od 3,3 biliona dolara. Ovaj iznos prevazilazi ukupna globalna izdvajanja za veštačku inteligenciju, koja su iznosila 2,6 biliona dolara, i ulaganja u čistu energiju, sa 2,3 biliona dolara. Poređenja radi, troškovi za odbranu dostigli su 3,1 bilion dolara, što je takođe manje od izdataka za servisiranje duga.
Rast prinosa na državne obveznice u ekonomijama poput Sjedinjenih Američkih Država, Japana, Francuske i Velike Britanije dostigao je najviše nivoe u poslednjih deset godina. Ovakav trend prouzrokovan je očekivanjima investitora da će kamatne stope ostati visoke, dugotrajnim pritiskom visokih cena energije, usporenjem privrednog rasta i velikom javnom potrošnjom.

OECD i MMF zahtevaju reforme za održivost javnih finansija

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u najnovijim prognozama upozorava da države moraju preduzeti hitne mere za ograničavanje i preusmeravanje javne potrošnje. Takođe, preporučuje povećanje efikasnosti javnog sektora i jačanje prihoda, kako bi se obezbedila dugoročna održivost javnog duga i sposobnost odgovora na buduće ekonomske šokove.
Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva izjavila je za BBC da šokovi koji pogađaju globalnu ekonomiju kontinuirano podižu nivo duga. “Potrebno je smanjiti nivo duga, postaviti fiskalnu konsolidaciju kao prioritet i obezbediti da centralne banke ispune svoj mandat očuvanja stabilnosti cena”, naglasila je Georgieva.
Ona je dodala da su potrebne politički teške, ali neophodne odluke kako bi se dugoročno ograničili rizici povezani sa rastom zaduženosti.

Zašto rast svetskog duga zabrinjava ekonomiste

Povećanje svetskog duga i rast kamata direktno utiču na mogućnosti država da finansiraju javne usluge, investiraju u razvoj i reaguju na nove ekonomske izazove. Kao rezultat, fiskalna disciplina i strukturne reforme postaju ključni faktori za stabilnost globalnih finansija.
Uporedo sa tim, rastući trošak servisiranja duga ograničava prostor za javne investicije i može uticati na povećanje poreskog opterećenja ili smanjenje javne potrošnje. Stručnjaci smatraju da će države morati da izbalansiraju kratkoročne potrebe sa dugoročnom održivošću javnih finansija kako bi izbegle pogoršanje fiskalne pozicije.
Svetski dug ostaje centralna tema globalne ekonomije, a brzina njegovog rasta zahteva prilagođavanje politika i odgovoran pristup u vođenju javnih finansija.

Evropska centralna banka predviđa postepeno usporavanje inflacije i blagi pad nezaposlenosti do 2028. godine

Evropska centralna banka očekuje da privreda Evrozone nastavi sa umirenim rastom tokom narednih godina. Prema najnovijim projekcijama, realni BDP Evrozone porašće 0,9 odsto u 2026. godini, dok će inflacija iznositi 3 odsto, navodi se u izveštaju koji je predstavio član Izvršnog odbora ECB Filip R. Lejn. Ove prognoze pokazuju da će inflacija u Evrozoni ostati iznad ciljanog nivoa tokom 2026, ali da se očekuje njeno postepeno smanjenje do 2,1 odsto u 2028.

Privredni rast i kretanje inflacije

Rast privrede Evrozone u 2026. godini biće 0,9 odsto, nakon 1,3 odsto u 2025. godini. Prognoze pokazuju da bi taj tempo mogao da ubrza na 1,4 odsto u 2027. i 1,5 odsto u 2028. Inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) očekuje se da poraste na 3 odsto u 2026, posle 2,1 odsto u 2025. Takođe, Evropska centralna banka predviđa usporavanje inflacije na 2,5 odsto u 2027. i 2,1 odsto u 2028. godini. Najveći doprinos rastu inflacije u 2026. očekuje se od energenata, čije cene bi mogle biti 9,3 odsto više nego prethodne godine. Već u 2027. predviđa se naglo usporavanje ovog rasta na 1 odsto. Bazna inflacija, koja isključuje energiju i hranu, ostaje stabilna između 2,4 i 2,6 odsto tokom celog perioda do 2028.

Uticaj kamatnih stopa i fiskalne politike

Kratkoročne i dugoročne kamatne stope porasle su krajem 2025. godine. Kao rezultat, troškovi finansiranja su veći za banke, domaćinstva i kompanije. Očekuje se da stroži finansijski uslovi ograniče privredni rast i doprinesu smanjenju inflacije u periodu od 2026. do 2028. Fiskalni položaj Evrozone trebalo bi postepeno da se poboljšava, ali se budžetski deficit očekuje iznad 3 odsto BDP-a sve do 2028. godine. U isto vreme, rast javnih investicija usporava, sa oko 7 odsto u 2026. na 2 odsto u 2028. godini.

Nezaposlenost i rast plata

Stopa nezaposlenosti u Evrozoni, prema procenama ECB, smanjiće se sa 6,3 odsto u 2025. na 5,9 odsto u 2028. Pored toga, rast naknada po zaposlenom usporiće sa 3,8 odsto u 2025. na 3,3 odsto u 2028. Ove prognoze ukazuju na stabilizaciju tržišta rada, ali i na postepeno smanjenje pritiska na rast plata.

Rizici i izvori neizvesnosti

Evropska centralna banka posebno ističe kretanje cena energenata i sirovina kao ključne izvore neizvesnosti za inflaciju. Osim toga, globalna trgovina i razvoj tržišta veštačke inteligencije mogu dodatno uticati na ekonomske trendove u Evrozoni. S druge strane, fiskalna politika se blago pooštrava, što u kombinaciji sa strožim finansijskim uslovima može ograničiti rast, ali i doprineti bržoj stabilizaciji inflacije. Ove prognoze ukazuju na period prilagođavanja za privredu Evrozone, sa postepenim povratkom inflacije ka ciljanom nivou i održivim, mada skromnim rastom.

Tehnološka kompanija predstavila Meta VR Glasses i Muse Charm uređaj, dok nove Ray-Ban Meta Audio naočare stižu za 349 dolara

Meta Platforms, američka tehnološka kompanija, najavila je izlazak novih VR naočara po ceni od 1.300 dolara, čime ulazi u novu fazu razvoja proizvoda iz oblasti virtuelne realnosti. Uređaj pod nazivom Meta VR Glasses biće dostupan korisnicima u proleće 2027. godine, prema zvaničnom saopštenju kompanije. Ključni podatak je da su procesor i baterija smešteni u poseban uređaj, što omogućava da naočare teže oko 100 grama, približno kao špil karata.

Meta VR naočare od 1.300 dolara: nove funkcije i AI integracija

Na godišnjoj konferenciji Meta Connect 2026, Mark Zakerberg, direktor kompanije, istakao je da su Meta VR Glasses namenjene za gledanje filmova u 3D formatu, igranje video-igara, praćenje sportskih događaja i upotrebu kao virtuelnog radnog prostora. Uređaj podržava upravljanje glasom, pokretima očiju i prirodnim pokretima ruku, pa nisu potrebni klasični kontrolori. Kao rezultat toga, korisnici mogu intuitivno da interaguju sa sadržajem.

Posebno je značajna integracija ličnog AI agenta Muse, koji omogućava korisnicima da glasom pokreću aplikacije, dobijaju informacije ili organizuju svakodnevne obaveze, sve bez potrebe za korišćenjem telefona. Kompanija naglašava da Muse može da pomogne u pretvaranju dugoročnih ciljeva u konkretne aktivnosti.

Širenje ponude pametnih naočara i tržišna pozicija

Pored glavnog proizvoda, Meta je predstavila i novi uređaj Muse Charm, mali ručni dodatak namenjen brzom pristupu AI agentu Muse. Ovaj uređaj biće ponuđen korisnicima pred prazničnu sezonu, što može dodatno podstaći interesovanje za inovativne tehnologije u segmentu potrošačke elektronike.

Osim toga, kompanija je proširila saradnju sa brendom Ray-Ban, lansirajući novu generaciju pametnih naočara Ray-Ban Meta i prvi model Ray-Ban Meta Audio. Ove audio naočare nemaju kameru, a početna cena iznosi 349 dolara, sa planiranim početkom isporuka od 13. oktobra. Na taj način, Meta želi da učvrsti poziciju lidera u razvojnom pravcu povezivanja nosivih uređaja i veštačke inteligencije.

Kada se posmatra tržište VR i AI uređaja, ovakvi potezi ukazuju na jačanje konkurencije i ubrzanje inovacija u sektoru nosive tehnologije. Ulaganja u ovakve proizvode podstiču digitalizaciju i otvaraju nova tržišta za kompanije iz tehnološkog sektora.