Ukupan iznos finansijskih i mobilisanih sredstava u fiskalnoj 2026. premašio 200 milijardi dolara zahvaljujući rekordnom rastu ulaganja

Grupa Svetske banke mobilisala je 112 milijardi dolara privatnog kapitala u fiskalnoj 2026. godini. Ova suma predstavlja rekordni iznos i više nego trostruko povećanje u odnosu na 35 milijardi dolara iz fiskalne 2022. godine. Prema zvaničnim podacima, ukupan iznos finansijskih i mobilisanih sredstava u ekonomijama u razvoju premašio je 200 milijardi dolara u istom periodu.

Rast ulaganja u privatni kapital i detaljna analiza

Ovaj značajan rast mobilisanog privatnog kapitala, koji je ključan za razvoj zemalja sa nižim i srednjim nivoom dohotka, rezultat je reformi i ubrzanja procesa unutar Grupe Svetske banke. Iznos privatnog kapitala namenjenog zemljama sa nižim srednjim dohotkom porastao je sa 14 milijardi dolara u fiskalnoj 2022. na 37 milijardi dolara u 2026. godini. U zemljama višeg srednjeg dohotka povećanje je još izraženije: sa 12 milijardi dolara na 50 milijardi dolara, što znači više od četiri puta rast. U zemljama sa niskim nivoom dohotka iznos je ostao stabilan na oko tri milijarde dolara.
Kao rezultat, mobilisani privatni kapital namenjen Africi porastao je sa devet na 22 milijarde dolara, odnosno za blizu 150 odsto.

Integrisane strategije i izdavanje garancija

Grupa Svetske banke uvela je integrisane strategije po zemljama, objedinjujući različite jedinice i pojednostavljujući saradnju sa javnim i privatnim sektorom. Investiciona laboratorija privatnog sektora identifikovala je prepreke ulaganju i razvila planove za njihovo otklanjanje. Osim toga, Grupa je izdala garancije u vrednosti preko 25 milijardi dolara u fiskalnoj 2026, što je omogućila Platforma za garancije uspostavljena 2024. godine. Ovim tempom, godišnji cilj od 20 milijardi dolara izdatih garancija do 2030. dostignut je četiri godine ranije.
Izjavio je Adžaj Banga, predsednik Grupe Svetske banke: “Pre tri godine, naši akcionari i klijenti jasno su nam poručili: iskoristite finansijska sredstva i znanje Grupe Svetske banke da mobilišete više privatnog kapitala i postanete bolji partner privatnom sektoru. Da bismo to ostvarili, promenili smo svoj način rada – sada smo brži, jednostavniji i poslujemo kao jedinstvena Grupa Svetske banke.”

Kreiranje radnih mesta i prioriteti za budućnost

Kreiranje novih radnih mesta ostaje osnovni prioritet Grupe Svetske banke. U ekonomijama u razvoju, tokom narednih 10 do 15 godina, čak 1,2 milijarde ljudi dostići će radno sposobno doba, dok se očekuje otvaranje samo oko 420 miliona novih radnih mesta. Privatni sektor je ključan, jer je odgovoran za devet od deset novih radnih mesta u tim državama.
Takođe, 55 odsto ukupnog finansiranja u fiskalnoj 2026. godini, iz sopstvenih i mobilisanih sredstava, uloženo je u sektore sa najvećim potencijalom za rast zapošljavanja: infrastrukturu, energetiku, agroprivredu, zdravstvenu zaštitu, turizam i prerađivačku industriju sa dodatom vrednošću. Na taj način, kapital dolazi i do manje razvijenih tržišta, uz podršku lokalnih investitora.
Grupa Svetske banke planira da nastavi sa unapređenjem institucionalnih okvira i širenjem baze investitora radi još veće mobilizacije privatnog kapitala u ekonomijama u razvoju.

Većina građana Srbije izlazi iz obrazovnog sistema bez praktičnih znanja o novcu, što povećava rizik ulaganja i gubitka

Finansijska pismenost u Srbiji ostaje na niskom nivou, iako novac utiče na gotovo svaku odluku građana. Uprkos sve većoj dostupnosti investicionih proizvoda, obrazovni sistem i dalje ne pruža osnovne ekonomske veštine, dok se deca još uvek primarno uče matematičkim formulama umesto razumevanju ličnih finansija.

Finansijska pismenost i odluke o investiranju

Većina građana tokom formalnog obrazovanja ne stiče znanje o tome kako proceniti finansijski rizik. To često rezultira brzopletim investicionim odlukama. Kako navodi Uroš Popović, specijalni savetnik predsednika Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije, posledice finansijskog neznanja ne pogađaju samo pojedinca, već i celu porodicu. Kada neko izgubi ušteđevinu zbog ulaganja u proizvode koje ne razume, poverenje u tržište i finansijske institucije može trajno opasti. Pored toga, brzina pristupa investicionim platformama ne znači i razumevanje rizika koji su povezani sa tim proizvodima.

Kako prepoznati rizike i važnost provere

Ljudi često provode mnogo vremena upoređujući karakteristike potrošačke robe, poput telefona, dok za investicione odluke troše znatno manje vremena. Popović ističe da svako može postaviti osnovna pitanja pre ulaganja: ko nudi investiciju, da li ta kompanija ima potrebne dozvole, odakle dolazi prihod, kako se izlazi iz investicije i šta se dešava ako stvari pođu po zlu. On upozorava na ponude koje obećavaju visok prinos i zahtevaju brzu odluku, jer su to često signali za potencijalno rizične ili neregulisane proizvode.

Digitalna imovina i novi investitori

Mladi u Srbiji sve češće prvo čuju za kriptovalute kao što je bitkoin, dok su tradicionalni finansijski proizvodi, poput akcija i obveznica, manje zastupljeni u njihovom znanju. Digitalna imovina je lako dostupna putem telefona, komunikacija je jednostavna, a učešće je moguće i sa malim iznosima. S druge strane, tradicionalno tržište kapitala koristi komplikovanu terminologiju i sporije procese, što odvraća mlade investitore. Popović naglašava da je zadatak institucija da mladima obezbede znanje i podršku, a ne da ih prepuštaju samostalnom učenju kroz gubitke.

Uticaj na tržište i buduće izazove

Nedostatak finansijske pismenosti može imati dugoročne negativne efekte na razvoj domaćeg tržišta kapitala. Neinformisani ulagači češće donose odluke na osnovu preporuka prijatelja ili informacija sa društvenih mreža, umesto na temelju razumevanja rizika. Kao rezultat, tržište postaje nestabilnije, a poverenje u investicione proizvode opada. Stručnjaci iz Komisije za hartije od vrednosti ističu da je unapređenje finansijske pismenosti javni interes i preduslov za bezbedno ulaganje i razvoj tržišta. Uvođenje finansijskih tema u školski program i jačanje edukacije predstavljaju ključne korake za zaštitu građana i stabilan rast investicija.

Bankarski sektor u Srbiji dobija iskusnog CRO-a sa dvodecenijskim iskustvom u upravljanju rizicima i regulatornoj usklađenosti

NLB Banka imenovala je Alvina Aličevića za novog člana Izvršnog odbora, odgovornog za upravljanje rizicima (CRO), nakon što je dobila saglasnost Narodne banke Srbije. Ovo kadrovsko pojačanje dolazi u trenutku kada sektor upravljanja rizicima postaje sve važniji za bankarski sektor u Srbiji. Aličević donosi gotovo dve decenije iskustva iz finansijskog sektora i ekspertizu u segmentima strateškog i kreditnog upravljanja rizicima, kao i regulatorne usklađenosti.

Iskustvo i doprinos Alvina Aličevića upravljanju rizicima

Pre dolaska u Izvršni odbor NLB Banke, Aličević je od 2024. godine obavljao funkciju izvršnog direktora i savetnika Uprave za upravljanje rizicima u NLB Ljubljana. Na toj poziciji bio je zadužen za korporativne i kreditne rizike u poslovanju sa stanovništvom, uz procenu vrednosti i kontrolu rizika na nivou NLB Grupe. Takođe, obavljao je funkciju zamenika predsednika Kreditnog odbora NLB d.d. i NLB Grupe.
Pre toga, tokom više od šest godina, bio je član Izvršnog odbora banke Sparkasse u Skoplju, gde je kao CRO i COO upravljao rizicima, IT-jem, operacijama i pravnim poslovima. Tokom tog perioda, vodio je proces spajanja Sparkasse banke sa Ohridskom bankom, koja je ranije bila deo Societe Generale grupe. Osim toga, značajan period karijere proveo je u austrijskom bankarskom sektoru, u Steiermärkische Bank und Sparkasse, na strateškom upravljanju rizicima tržišta Jugoistočne Evrope.

Regulatorna usklađenost i značaj za bankarski sektor

Upravljanje rizicima u bankarstvu podrazumeva procenu, kontrolu i minimizaciju potencijalnih gubitaka kroz strategije koje obuhvataju kreditne, tržišne, operativne i regulatorne rizike. U poslednjih nekoliko godina, banke su se suočile sa sve strožim regulatornim zahtevima i potrebom za unapređenjem procedura, posebno u pogledu procene kreditnog portfolija i sprečavanja pranja novca. Izbor kandidata sa bogatim međunarodnim iskustvom i poznavanjem tržišta Jugoistočne Evrope može doprineti boljoj adaptaciji NLB Banke na savremene regulatorne izazove.
Alvin Aličević je magistar ekonomskih nauka. Tokom karijere je kontinuirano ulagao u profesionalno usavršavanje, uključujući edukacije na Univerzitetu Kembridž i Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Njegovo iskustvo, stečeno na raznim tržištima regiona i kroz vođenje složenih transformacionih procesa, može dodatno unaprediti sistem upravljanja rizicima u NLB Banci.

Uticaj imenovanja na NLB Banku i širi sektor

Imenovanje iskusnog stručnjaka na poziciju CRO-a šalje pozitivan signal investitorima i klijentima banke. Bankarski sektor u Srbiji, kao i u regionu, suočen je sa promenama na tržištu i rastućim regulatornim zahtevima. Zbog toga je jačanje upravljačkih timova kroz angažovanje kadrova sa međunarodnim iskustvom od ključnog značaja za održavanje stabilnosti i konkurentnosti.
Kroz integraciju znanja i iskustva stečenog u NLB Grupi, kao i u drugim bankarskim institucijama u regionu, Aličević ima zadatak da unapredi procese procene i kontrole rizika. Takođe, njegova ekspertiza može doprineti razvoju novih strategija koje odgovaraju aktuelnim izazovima bankarskog sektora u Srbiji.