Srbija među vodećima po broju platformskih radnika po glavi stanovnika, očekuju se izmene u skladu sa Konvencijom 193 MOR

Platformski rad u Srbiji postaje centralna tema za zakonodavce, jer se broj radnika na digitalnim platformama kao što su Wolt, Glovo i Yandex meri hiljadama. Međunarodna organizacija rada (MOR) saopštila je da će Zakon o radu i prateći propisi morati biti izmenjeni kako bi se uskladili sa novousvojenom Konvencijom 193 i Direktivom Evropske unije o platformskom radu. Ove promene treba da garantuju dostojanstven rad za sve koji ostvaruju prihode putem digitalnih servisa.

Prihodi i radni status platformskih radnika

Srbija se, prema podacima MOR, nalazi u samom vrhu Evrope po broju digitalnih platformskih radnika po glavi stanovnika. Hiljade građana ostvaruju prihod preko aplikacija, ali većina njih nema jasno definisan radni status ni socijalnu zaštitu. To stvara sivu zonu između fleksibilnosti i nesigurnosti. Uporedo sa tim, nova Konvencija 193, usvojena u junu 2026. godine, i evropska Direktiva iz 2024. godine predstavljaju prve globalne i evropske okvire koji regulišu platformski rad.

Usklađivanje zakonodavstva i ključni akteri

Na tripartitnoj radionici, održanoj u organizaciji MOR uz podršku EU i saradnju sa organizacijom Re:People, predstavljeni su potencijalni pravci budućih izmena propisa. Jovan Protić, nacionalni koordinator MOR za Srbiju, ukazao je da domaće tržište rada brzo evoluira. “Konvencija 193 Međunarodne organizacije rada i Direktiva Evropske unije ne postoje da bi ugasile ovaj model poslovanja. Naprotiv, cilj je da se postave jasna pravila igre, a na nama u Beogradu je zadatak da započnemo konkretne razgovore kako bi Srbija na vreme uskladila svoje propise, garantovala dostojanstven rad i adekvatnu socijalnu zaštitu hiljadama ljudi koji ostvaruju određene prihode putem aplikacija, a poslodavcima obezbedila fer tržišne uslove”, izjavio je Protić.

Impakti i budući izazovi za platformski rad u Srbiji

Usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa Konvencijom 193 prvi put bi omogućilo radnopravnu zaštitu platformskim radnicima. Takođe, obezbedilo bi jasnije definisanje radnog statusa, transparentnije upravljanje algoritmima i veću socijalnu sigurnost. Na radionici su učestvovali i Zoran Martinović, pomoćnik ministra za rad, predstavnici sindikata, Unije poslodavaca Srbije, kao i vodeći eksperti iz MOR i organizacije Re:People. Ova reforma, podržana evropskim projektima, ima za cilj unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu, kao i jačanje inspekcije rada. Platformski rad podrazumeva obavljanje poslova uz posredovanje digitalnih platformi i algoritama koji povezuju ponudu i potražnju za uslugama. Očekuje se da će izmene zakona omogućiti Srbiji da odgovori na rastuće izazove digitalnog tržišta rada i obezbedi konkurentnost i sigurnost za sve aktere.

Cena varijabilnog grejanja za stanove predložena na 7,76 dinara po kWh, dok se fiksni deo povećava na 7.494,86 dinara

Javno komunalno preduzeće Beogradske elektrane podnelo je Sekretarijatu za energetiku zahtev za izmene cena toplotne energije za novu sezonu. Zahtev predviđa da se od 1. oktobra fiksni deo za snagu, koji plaćaju svi korisnici, poveća za 18,02 odsto, dok se varijabilni deo za stambeni i poslovni prostor smanjuje za 5,57 odsto. Prema odluci Nadzornog odbora, cena varijabilnog dela energije za stanove bila bi smanjena sa 8,21 na 7,76 dinara po kilovat-satu bez PDV-a, a za poslovni prostor sa 10,02 na 9,46 dinara.

Povećanje fiksnog dela i novi cenovni model

Fiksni deo za snagu, koji se odnosi na stambeni i poslovni prostor, predlaže se da poraste sa 6.350,58 na 7.494,86 dinara po kilovat-satu. Kada je reč o naplati prema zagrevanoj površini i instalisanoj snazi, predloženo je povećanje cene za stambeni prostor za 9,44 odsto, odnosno sa 1.679,35 na 1.837,89 dinara po kvadratnom metru godišnje. Za poslovni prostor, povećanje iznosi 9,51 odsto, sa 17.287,80 na 18.931,39 dinara po kvadratnom metru godišnje bez PDV-a. Navedeno je da se jedinična cena za stanove formira prema prosečnoj potrošnji od 136 kilovat-sati po kvadratnom metru.

Uticaj na korisnike i najavljene promene

Kao rezultat novih predloga, korisnici bi za fiksni deo grejanja od 1. oktobra plaćali znatno više, dok bi varijabilni deo bio smanjen. Pored toga, predloženo je povećanje cene naplate potrošene tople vode za sve potrošače za 10 odsto. Odluka o novim cenama biće primenjena tek nakon što osnivač da saglasnost i objavi je u Službenom listu Grada Beograda. S obzirom na trenutne energetske trendove, ovakva promena strukture cena imaće direktan uticaj na troškove domaćinstava i privrede, posebno u sezoni povećane potrošnje. Ova inicijativa Beogradskih elektrana deo je usklađivanja sa Uredbom o metodologiji određivanja cena snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom. Promene se odnose na sve korisnike daljinskog grejanja u Beogradu, kako fizička lica tako i kompanije. Povećanje fiksnog dela grejanja za 18,02 odsto odražava trend rasta ulaznih troškova u sektoru energetike poslednjih godina. Konačno, predložene cene primenjivaće se od 1. oktobra, ukoliko budu odobrene.

Najveća evropska ekonomija povećava kapacitete vetroelektrana i solarne energije, emisije metana biće smanjene 30 odsto do 2030.

Nemačka vlada objavila je plan za potpuno ukidanje fosilnih goriva do 2045. godine. Ova odluka, koja cilja postepeni prelazak sa uglja, nafte i gasa na obnovljive izvore, dolazi u trenutku kada je tema “bez fosilnih goriva od 2045” u fokusu evropske energetske politike. Zvanično saopštenje precizira da je sada prvi put eksplicitno definisan politički cilj potpunog napuštanja fosilnih goriva, dok je do sada bila isticana samo ugljenična neutralnost.

Povećanje udela obnovljivih izvora i investicije u energetiku

Vlada planira da udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije poveća sa trenutnih 55 na 80 odsto do 2030. godine. Takođe, planirani su dodatni kapaciteti od 12 gigavata iz kopnenih vetroelektrana i 215 gigavata iz solarnih elektrana. Na taj način, nemačka energetika će se temeljiti na čistim izvorima, čime se smanjuje zavisnost od uvoza fosilnih goriva i povećava energetska sigurnost.Zbog toga su i emisije metana, koji je 80 puta snažniji staklenički gas od ugljen-dioksida, na meti nove strategije. Planirano je smanjenje emisija metana za 30 odsto do 2030. godine, što je u skladu sa globalnim sporazumom potpisanim još 2021. godine.

Analiza uticaja i izazovi zelene tranzicije

Sprovedene mere predstavljaju značajan pomak u evropskoj energetskoj politici. Prema rečima Andreasa Zibera, šefa odeljenja za globalnu političku strategiju na 350.org, jasno postavljen cilj ukidanja fosilnih goriva je politički iskorak. “Sada je postalo eksplicitno da je postepeno ukidanje fosilnih goriva centralni politički cilj”, ocenio je Ziber.Ipak, tranziciju prate i izazovi. Dženifer Morgan, bivša nemačka izaslanica za klimu, naglasila je da je neophodno dodatno ubrzanje u elektrifikaciji transporta i grejanja. Prema njenim rečima, “ubrzavanje prelaska sa uglja, nafte i gasa na čiste obnovljive izvore energije ojačaće energetsku nezavisnost i zaštititi potrošače od cenovnih šokova u kritičnom trenutku”. Dodala je i da je aktuelni plan tek početna linija ove transformacije.

Šira ekonomska slika i implikacije za industriju

Odluka da bez fosilnih goriva od 2045. godine postane realnost u Nemačkoj imaće snažan uticaj na industriju, investitore i potrošače. Rast kapaciteta obnovljivih izvora podrazumeva velike investicije u infrastrukturu, kao i prilagođavanje energetskog sistema novim tehnologijama. Kao rezultat, tržište rada i dobavljački lanci moraće da se prilagode ubrzanim promenama.OSim toga, smanjenje emisija metana i prelazak na obnovljive izvore deo su šire evropske strategije dekarbonizacije, što dodatno naglašava značaj nemačkog modela za ostale zemlje članice Evropske unije. Uporedo sa tim, ovakva politika pozicionira Nemačku kao lidera zelene tranzicije na kontinentu.