Cena varijabilnog grejanja za stanove predložena na 7,76 dinara po kWh, dok se fiksni deo povećava na 7.494,86 dinara

Javno komunalno preduzeće Beogradske elektrane podnelo je Sekretarijatu za energetiku zahtev za izmene cena toplotne energije za novu sezonu. Zahtev predviđa da se od 1. oktobra fiksni deo za snagu, koji plaćaju svi korisnici, poveća za 18,02 odsto, dok se varijabilni deo za stambeni i poslovni prostor smanjuje za 5,57 odsto. Prema odluci Nadzornog odbora, cena varijabilnog dela energije za stanove bila bi smanjena sa 8,21 na 7,76 dinara po kilovat-satu bez PDV-a, a za poslovni prostor sa 10,02 na 9,46 dinara.

Povećanje fiksnog dela i novi cenovni model

Fiksni deo za snagu, koji se odnosi na stambeni i poslovni prostor, predlaže se da poraste sa 6.350,58 na 7.494,86 dinara po kilovat-satu. Kada je reč o naplati prema zagrevanoj površini i instalisanoj snazi, predloženo je povećanje cene za stambeni prostor za 9,44 odsto, odnosno sa 1.679,35 na 1.837,89 dinara po kvadratnom metru godišnje. Za poslovni prostor, povećanje iznosi 9,51 odsto, sa 17.287,80 na 18.931,39 dinara po kvadratnom metru godišnje bez PDV-a. Navedeno je da se jedinična cena za stanove formira prema prosečnoj potrošnji od 136 kilovat-sati po kvadratnom metru.

Uticaj na korisnike i najavljene promene

Kao rezultat novih predloga, korisnici bi za fiksni deo grejanja od 1. oktobra plaćali znatno više, dok bi varijabilni deo bio smanjen. Pored toga, predloženo je povećanje cene naplate potrošene tople vode za sve potrošače za 10 odsto. Odluka o novim cenama biće primenjena tek nakon što osnivač da saglasnost i objavi je u Službenom listu Grada Beograda. S obzirom na trenutne energetske trendove, ovakva promena strukture cena imaće direktan uticaj na troškove domaćinstava i privrede, posebno u sezoni povećane potrošnje. Ova inicijativa Beogradskih elektrana deo je usklađivanja sa Uredbom o metodologiji određivanja cena snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom. Promene se odnose na sve korisnike daljinskog grejanja u Beogradu, kako fizička lica tako i kompanije. Povećanje fiksnog dela grejanja za 18,02 odsto odražava trend rasta ulaznih troškova u sektoru energetike poslednjih godina. Konačno, predložene cene primenjivaće se od 1. oktobra, ukoliko budu odobrene.

Najveća evropska ekonomija povećava kapacitete vetroelektrana i solarne energije, emisije metana biće smanjene 30 odsto do 2030.

Nemačka vlada objavila je plan za potpuno ukidanje fosilnih goriva do 2045. godine. Ova odluka, koja cilja postepeni prelazak sa uglja, nafte i gasa na obnovljive izvore, dolazi u trenutku kada je tema “bez fosilnih goriva od 2045” u fokusu evropske energetske politike. Zvanično saopštenje precizira da je sada prvi put eksplicitno definisan politički cilj potpunog napuštanja fosilnih goriva, dok je do sada bila isticana samo ugljenična neutralnost.

Povećanje udela obnovljivih izvora i investicije u energetiku

Vlada planira da udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije poveća sa trenutnih 55 na 80 odsto do 2030. godine. Takođe, planirani su dodatni kapaciteti od 12 gigavata iz kopnenih vetroelektrana i 215 gigavata iz solarnih elektrana. Na taj način, nemačka energetika će se temeljiti na čistim izvorima, čime se smanjuje zavisnost od uvoza fosilnih goriva i povećava energetska sigurnost.Zbog toga su i emisije metana, koji je 80 puta snažniji staklenički gas od ugljen-dioksida, na meti nove strategije. Planirano je smanjenje emisija metana za 30 odsto do 2030. godine, što je u skladu sa globalnim sporazumom potpisanim još 2021. godine.

Analiza uticaja i izazovi zelene tranzicije

Sprovedene mere predstavljaju značajan pomak u evropskoj energetskoj politici. Prema rečima Andreasa Zibera, šefa odeljenja za globalnu političku strategiju na 350.org, jasno postavljen cilj ukidanja fosilnih goriva je politički iskorak. “Sada je postalo eksplicitno da je postepeno ukidanje fosilnih goriva centralni politički cilj”, ocenio je Ziber.Ipak, tranziciju prate i izazovi. Dženifer Morgan, bivša nemačka izaslanica za klimu, naglasila je da je neophodno dodatno ubrzanje u elektrifikaciji transporta i grejanja. Prema njenim rečima, “ubrzavanje prelaska sa uglja, nafte i gasa na čiste obnovljive izvore energije ojačaće energetsku nezavisnost i zaštititi potrošače od cenovnih šokova u kritičnom trenutku”. Dodala je i da je aktuelni plan tek početna linija ove transformacije.

Šira ekonomska slika i implikacije za industriju

Odluka da bez fosilnih goriva od 2045. godine postane realnost u Nemačkoj imaće snažan uticaj na industriju, investitore i potrošače. Rast kapaciteta obnovljivih izvora podrazumeva velike investicije u infrastrukturu, kao i prilagođavanje energetskog sistema novim tehnologijama. Kao rezultat, tržište rada i dobavljački lanci moraće da se prilagode ubrzanim promenama.OSim toga, smanjenje emisija metana i prelazak na obnovljive izvore deo su šire evropske strategije dekarbonizacije, što dodatno naglašava značaj nemačkog modela za ostale zemlje članice Evropske unije. Uporedo sa tim, ovakva politika pozicionira Nemačku kao lidera zelene tranzicije na kontinentu.

Novi plan Vlade predviđa rast turističkih dolazaka do 6,4 miliona i digitalnu transformaciju sektora do 2030.

Vlada Srbije usvojila je Strategiju razvoja turizma za period 2026–2030, sa ciljem da turistički sektor Srbije dostigne 5,6 do 6,4 miliona dolazaka i 16,1 do 18,5 miliona noćenja do 2030. Prema zvaničnim podacima, turistički sektor Srbije zabeležio je rekordnih 4,4 miliona dolazaka i 12,7 miliona noćenja u 2024, uz devizni priliv od 2,8 milijardi evra. U fokusu nove strategije nalazi se razvoj pametnog turizma, koji podrazumeva primenu savremenih tehnologija i održivi rast.

Digitalna transformacija turističkih proizvoda i usluga

Prioritetni turistički proizvodi biće unapređeni digitalizacijom i uvođenjem inovacija. Za gradski turizam predviđene su digitalne turističke kartice sa integrisanim naplatnim sistemom, mobilne aplikacije za obilazak, interaktivne mape i AR vodiči za znamenitosti. Osim toga, biće razvijene AI vođene ture i platforme za personalizaciju doživljaja. Turizam događaja, kao što su festivali i manifestacije, unaprediće online platforme za rezervacije i RFID narukvice za beskontaktno plaćanje.

Pametna infrastruktura i održivi razvoj destinacija

Planinarski i ruralni turizam dobiće mobilne aplikacije sa GPS praćenjem ruta i senzore za monitoring staza i vremenskih uslova. Na planinskim destinacijama ističe se značaj digitalnih informacija o biodiverzitetu i edukativnih AR tura. U zdravstvenom turizmu uvode se digitalne platforme za personalizovane wellness programe i senzorske tehnologije za praćenje zdravstvenih parametara. Kulturni turizam unaprediće vizitorski centri, imerzivne muzejske ture i sistemi za praćenje posetilaca radi zaštite objekata.

Investicije u kulturno nasleđe i sportsko-rekreativne sadržaje

Skoro četvrtina svih planiranih ulaganja, odnosno 46 investicija (23%), biće usmerena na kulturno nasleđe — konzervaciju i obnovu tvrđava, muzeja i arheoloških lokaliteta. Sportsko-rekreativni sadržaji obuhvataju 43 investicije (21%), dok je za infrastrukturu planirano 38 investicija (19%). Razvoj smeštajnih kapaciteta predviđa 10 investicija (5%), a banjski turizam 8 investicija (4%). Ostali sadržaji pokrivaju 57 investicija ili 28%.

Efikasniji menadžment i međunarodna promocija

Strategija ističe potrebu za efikasnijim destinacijskim menadžmentom i razvojem kadrova kroz obuke i digitalne alate. Kao rezultat, Srbija će povećati međunarodnu vidljivost i ostvariti ravnotežu između turističkog rasta i zaštite prirodnog i kulturnog nasleđa. Prvi akcioni plan biće donet u roku od 90 dana od usvajanja strategije, a realizacija će se odvijati kroz dva perioda — 2026–2027. i 2028–2030. godine.