Najveća evropska ekonomija povećava kapacitete vetroelektrana i solarne energije, emisije metana biće smanjene 30 odsto do 2030.

Nemačka vlada objavila je plan za potpuno ukidanje fosilnih goriva do 2045. godine. Ova odluka, koja cilja postepeni prelazak sa uglja, nafte i gasa na obnovljive izvore, dolazi u trenutku kada je tema “bez fosilnih goriva od 2045” u fokusu evropske energetske politike. Zvanično saopštenje precizira da je sada prvi put eksplicitno definisan politički cilj potpunog napuštanja fosilnih goriva, dok je do sada bila isticana samo ugljenična neutralnost.

Povećanje udela obnovljivih izvora i investicije u energetiku

Vlada planira da udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije poveća sa trenutnih 55 na 80 odsto do 2030. godine. Takođe, planirani su dodatni kapaciteti od 12 gigavata iz kopnenih vetroelektrana i 215 gigavata iz solarnih elektrana. Na taj način, nemačka energetika će se temeljiti na čistim izvorima, čime se smanjuje zavisnost od uvoza fosilnih goriva i povećava energetska sigurnost.Zbog toga su i emisije metana, koji je 80 puta snažniji staklenički gas od ugljen-dioksida, na meti nove strategije. Planirano je smanjenje emisija metana za 30 odsto do 2030. godine, što je u skladu sa globalnim sporazumom potpisanim još 2021. godine.

Analiza uticaja i izazovi zelene tranzicije

Sprovedene mere predstavljaju značajan pomak u evropskoj energetskoj politici. Prema rečima Andreasa Zibera, šefa odeljenja za globalnu političku strategiju na 350.org, jasno postavljen cilj ukidanja fosilnih goriva je politički iskorak. “Sada je postalo eksplicitno da je postepeno ukidanje fosilnih goriva centralni politički cilj”, ocenio je Ziber.Ipak, tranziciju prate i izazovi. Dženifer Morgan, bivša nemačka izaslanica za klimu, naglasila je da je neophodno dodatno ubrzanje u elektrifikaciji transporta i grejanja. Prema njenim rečima, “ubrzavanje prelaska sa uglja, nafte i gasa na čiste obnovljive izvore energije ojačaće energetsku nezavisnost i zaštititi potrošače od cenovnih šokova u kritičnom trenutku”. Dodala je i da je aktuelni plan tek početna linija ove transformacije.

Šira ekonomska slika i implikacije za industriju

Odluka da bez fosilnih goriva od 2045. godine postane realnost u Nemačkoj imaće snažan uticaj na industriju, investitore i potrošače. Rast kapaciteta obnovljivih izvora podrazumeva velike investicije u infrastrukturu, kao i prilagođavanje energetskog sistema novim tehnologijama. Kao rezultat, tržište rada i dobavljački lanci moraće da se prilagode ubrzanim promenama.OSim toga, smanjenje emisija metana i prelazak na obnovljive izvore deo su šire evropske strategije dekarbonizacije, što dodatno naglašava značaj nemačkog modela za ostale zemlje članice Evropske unije. Uporedo sa tim, ovakva politika pozicionira Nemačku kao lidera zelene tranzicije na kontinentu.

Novi plan Vlade predviđa rast turističkih dolazaka do 6,4 miliona i digitalnu transformaciju sektora do 2030.

Vlada Srbije usvojila je Strategiju razvoja turizma za period 2026–2030, sa ciljem da turistički sektor Srbije dostigne 5,6 do 6,4 miliona dolazaka i 16,1 do 18,5 miliona noćenja do 2030. Prema zvaničnim podacima, turistički sektor Srbije zabeležio je rekordnih 4,4 miliona dolazaka i 12,7 miliona noćenja u 2024, uz devizni priliv od 2,8 milijardi evra. U fokusu nove strategije nalazi se razvoj pametnog turizma, koji podrazumeva primenu savremenih tehnologija i održivi rast.

Digitalna transformacija turističkih proizvoda i usluga

Prioritetni turistički proizvodi biće unapređeni digitalizacijom i uvođenjem inovacija. Za gradski turizam predviđene su digitalne turističke kartice sa integrisanim naplatnim sistemom, mobilne aplikacije za obilazak, interaktivne mape i AR vodiči za znamenitosti. Osim toga, biće razvijene AI vođene ture i platforme za personalizaciju doživljaja. Turizam događaja, kao što su festivali i manifestacije, unaprediće online platforme za rezervacije i RFID narukvice za beskontaktno plaćanje.

Pametna infrastruktura i održivi razvoj destinacija

Planinarski i ruralni turizam dobiće mobilne aplikacije sa GPS praćenjem ruta i senzore za monitoring staza i vremenskih uslova. Na planinskim destinacijama ističe se značaj digitalnih informacija o biodiverzitetu i edukativnih AR tura. U zdravstvenom turizmu uvode se digitalne platforme za personalizovane wellness programe i senzorske tehnologije za praćenje zdravstvenih parametara. Kulturni turizam unaprediće vizitorski centri, imerzivne muzejske ture i sistemi za praćenje posetilaca radi zaštite objekata.

Investicije u kulturno nasleđe i sportsko-rekreativne sadržaje

Skoro četvrtina svih planiranih ulaganja, odnosno 46 investicija (23%), biće usmerena na kulturno nasleđe — konzervaciju i obnovu tvrđava, muzeja i arheoloških lokaliteta. Sportsko-rekreativni sadržaji obuhvataju 43 investicije (21%), dok je za infrastrukturu planirano 38 investicija (19%). Razvoj smeštajnih kapaciteta predviđa 10 investicija (5%), a banjski turizam 8 investicija (4%). Ostali sadržaji pokrivaju 57 investicija ili 28%.

Efikasniji menadžment i međunarodna promocija

Strategija ističe potrebu za efikasnijim destinacijskim menadžmentom i razvojem kadrova kroz obuke i digitalne alate. Kao rezultat, Srbija će povećati međunarodnu vidljivost i ostvariti ravnotežu između turističkog rasta i zaštite prirodnog i kulturnog nasleđa. Prvi akcioni plan biće donet u roku od 90 dana od usvajanja strategije, a realizacija će se odvijati kroz dva perioda — 2026–2027. i 2028–2030. godine.

Porodično gazdinstvo iz Banatskog Dvora povećalo površine pod makom, većina roda plasirana putem online prodaje

Banatski Dvor zabeležio je uspešnu sezonu za proizvodnju maka, uprkos zahtevnim vremenskim uslovima tokom berbe. Ključni ekonomski podatak je da kilogram maka ove godine dostiže cenu od 1.000 dinara, dok je mleveni mak nešto skuplji. Većina proizvoda prodata je putem online kanala, što je omogućilo proširenje baze kupaca.

Prihodi i tržišni plasman maka

Porodično gazdinstvo Tatjane Mandić iz Banatskog Dvora udvostručilo je površine pod makom bez uvođenja mehanizacije. Sva obrada, od setve do sušenja, obavljena je ručno. Takav pristup omogućio je kontrolu kvaliteta, što je direktno uticalo na vrednost proizvoda na tržištu. “Najveći deo maka tradicionalno prodajemo online, preko društvenih mreža, i to tako što se ljudi udruže pa poruče za sebe i komšije”, navodi Tatjana Mandić. Kao rezultat, mak iz ovog gazdinstva ima stabilnu potražnju, a cena od 1.000 dinara po kilogramu pozicionira ga kao konkurentan proizvod na domaćem tržištu.

Izazovi u proizvodnji i značaj ručne obrade

Iako vremenski uslovi nisu bili idealni, obilne padavine tokom žetve uzrokovale su poleganje stabljika i gubitak dela semena. Međutim, ručna obrada omogućila je očuvanje kvaliteta. “Rodom smo zadovoljni, kvalitetom još više, bez skromnosti”, ističe Tatjana Mandić. Uporedo sa tim, gazdinstvo naglašava važnost proređivanja maka radi jačanja stabljika i obezbeđivanja optimalnih uslova za rast. Pranje i sušenje maka su ključni za očuvanje ukusa, jer neprani mak može imati gorčinu, što negativno utiče na potrošačko iskustvo.

Planovi za narednu sezonu i održivost poslovanja

Gazdinstvo ne planira dalje širenje površina pod makom kako bi zadržalo ručni karakter proizvodnje. Pripreme za novu sezonu već su u toku, sa planom da se u oktobru zaseje ljubičasti mak. Deo ovogodišnjeg semena sačuvan je baš za tu namenu. Istovremeno, pozitivan trend online prodaje pokazuje da postoji stabilna tražnja za kvalitetnim, ručno obrađenim makom. Osim toga, gazdinstvo nastavlja i sa proizvodnjom belog luka stare sorte, ističući važnost diverzifikacije u poljoprivrednoj proizvodnji.

Uticaj na lokalnu zajednicu i tržište

Zbog toga što je mak iz Banatskog Dvora prerađen i upakovan ručno, on se razlikuje od industrijskih proizvoda, što dodatno povećava njegovu vrednost kod potrošača. “Smatramo da je to stvarno korektna cena jer je naš mak opran, a to većina proizvođača jednostavno ne radi”, navodi Tatjana. Na kraju, ovakav model poslovanja omogućava zadržavanje čari porodične proizvodnje i doprinosi očuvanju tradicionalnih metoda, što je prepoznato i na domaćem tržištu.