Sanacija ključnog postrojenja AV3 u Sazhalombati vraća pun kapacitet rafineriji i jača sigurnost snabdevanja gorivom u Mađarskoj i regionu

MOL je završio radove na rekonstrukciji postrojenja AV3 u Rafineriji Dunav, koje je oštećeno u požaru u oktobru 2025. godine. Sanacija ovog ključnog postrojenja sprovedena je u skladu sa planom, a vrednost investicije iznosi 18 milijardi forinti. Nakon završetka građevinskih radova, kompanija će postepeno pokrenuti ponovno testiranje i puštanje u rad, što će omogućiti da rafinerija u Sazhalombati ponovo radi punim kapacitetom.

Detalji sanacije postrojenja AV3

Požar u oktobru 2025. godine izazvao je značajna oštećenja na AV3 postrojenju za destilaciju sirove nafte, što je direktno uticalo na proizvodne kapacitete Rafinerije Dunav. U protekloj godini MOL je sproveo sveobuhvatnu sanaciju. Oštećena armiranobetonska konstrukcija u potpunosti je uklonjena i ponovo izgrađena. Takođe, obnovljena je oštećena procesna oprema, sistemi za upravljanje kao i elektroenergetski sistemi. U okviru rekonstrukcije ugrađeno je 27 novih pumpi velikog kapaciteta i zamenjeno osam kilometara cevovoda. Postavljeno je 100 kilometara električnih kablova, što dodatno povećava pouzdanost i bezbednost postrojenja. Građevinski radovi završeni su prema prvobitno predviđenom planu, što je omogućilo početak pripreme za bezbedno ponovno pokretanje AV3 postrojenja.

Sigurnost snabdevanja gorivom i značaj za region

U narednom periodu biće sprovedena ispiranja sistema, ispitivanja pod pritiskom i funkcionalna testiranja opreme za upravljanje procesima i bezbednosne opreme. Kao rezultat, svaki korak procesa pratiće stroge provere i testiranja operativne bezbednosti. Nakon završetka svih provera, moći će da se uvede sirova nafta i da krene postepeno obnavljanje proizvodnje tokom oktobra. Povratak AV3 postrojenja u punu funkciju omogućava MOL-ovoj rafineriji da ojača sigurnost snabdevanja gorivom ne samo u Mađarskoj, već i u celom regionu. U kontekstu globalne energetske krize i posledica sukoba u Iranu, svaki pouzdan izvor i pravac snabdevanja postaje još važniji za tržišnu stabilnost.

Izjave rukovodstva i planovi za budućnost

„Danas smo uspešno završili rekonstrukciju našeg postrojenja, koje je u oktobru pretrpelo požar. Od ovog trenutka možemo postepeno da počnemo sa testiranjem i punjenjem postrojenja. Najvažnije za MOL u ovom trenutku jeste da postrojenje bezbedno ponovo počne da radi punim kapacitetom“, izjavio je Kristijan Pulaj (Krisztián Pulay), viši potpredsednik MOL Grupe za proizvodnju i razvoj u sektoru Downstream. Prema njegovim rečima, poslednji meseci su pokazali da zahvaljujući sopstvenoj proizvodnji, diverzifikovanoj nabavci i mogućnostima uvoza, kompanija može da obezbedi stabilne osnove snabdevanja gorivom. On ističe da povratak AV3 postrojenja daje Rafineriji Dunav veću fleksibilnost i jača poziciju MOL-a za zadovoljavanje domaće i regionalne potražnje. Ova investicija, pored tehničke obnove, ima i stratešku važnost za energetsku bezbednost regiona, posebno u uslovima neizvesnosti na globalnom tržištu energenata.

Troškovi servisiranja duga rastu zbog inflacije i energetskih poremećaja, Velika Britanija beleži rekordne kamate na dug

Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da i razvijenim ekonomijama raste trošak zaduživanja. Javni dug Sjedinjenih Američkih Država premašio je 40 biliona dolara, dok Velika Britanija beleži rekordno visoke kamate na državne obveznice. Ovo su ključne poruke iz intervjua koji je Kristalina Georgijeva, direktorka MMF-a, dala na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Rast javnog duga i troškova zaduživanja u razvijenim ekonomijama

Prema oceni MMF-a, globalni ekonomski šokovi podigli su nivo javnog duga u razvijenim državama. Sjedinjene Američke Države su u poslednjih deset godina udvostručile javni dug, koji sada prelazi 40 biliona dolara. Kao rezultat, rast troškova servisiranja duga dodatno opterećuje javne finansije. U Velikoj Britaniji, državno zaduživanje u avgustu dostiglo je 18,3 milijarde funti. Troškovi kamata na dug su najviši za avgust od 1997. godine, kada je počelo vođenje mesečne evidencije.

Inflacija, energetski šokovi i fiskalni izazovi

Kristalina Georgijeva navodi da su ratovi i poremećaji u snabdevanju naftom podstakli inflaciju, što je dovelo do povećanja kamatnih stopa i rasta troškova zaduživanja država. Ona ističe da razvijene ekonomije treba da smanje javni dug i sprovedu fiskalnu konsolidaciju, dok centralne banke moraju nastaviti sa očuvanjem stabilnosti cena. “Vreme je da se preduzmu mere”, poručila je Georgijeva. “To su politički teški koraci, ali neophodni”, dodala je direktorka MMF-a.

Izazovi za globalnu ekonomiju i uloga veštačke inteligencije

U intervjuu je naglašeno da svetsku ekonomiju trenutno oblikuju dve suprotstavljene sile: energetski šok izazvan poremećajima u snabdevanju i snažan talas ulaganja u razvoj veštačke inteligencije. Georgijeva je upozorila da bi veći broj nepredvidivih slučajeva u radu sistema veštačke inteligencije mogao predstavljati rizik za globalni finansijski sistem. Prema njenim rečima, trajna normalizacija snabdevanja energentima iz zemalja Persijskog zaliva bila bi važna za stabilizaciju globalne ekonomije, ali do toga još nije došlo.

Perspektiva i fiskalna odgovornost razvijenih država

Situacija u Velikoj Britaniji nije suštinski drugačija od drugih velikih razvijenih ekonomija. MMF preporučuje fiskalnu odgovornost i smanjenje javnog duga kako bi se obuzdali rastući troškovi zaduživanja. Sve veći izdaci za kamate predstavljaju izazov za održivost javnih finansija i ekonomski rast. U narednom periodu, fiskalna konsolidacija i nastavak politike stabilnosti cena biće ključni za očuvanje makroekonomske stabilnosti razvijenih zemalja.

Više od 20 naučnoistraživačkih organizacija uključeno, cilj unapređenje transfera znanja i inovacija u Srbiji

NALED je osnovao savet za primenjenu nauku sa ciljem snažnijeg povezivanja nauke i privrede u Srbiji. Ova inicijativa okuplja više od 20 naučnoistraživačkih organizacija i organizacija za podršku inovacijama. Savet je osnovan uz podršku kompanije Philip Morris International (PMI) i projekta StarTech. Ključne teme saveta za prvu godinu su povezivanje nauke i privrede, transfer znanja i tehnologije, kao i komercijalizacija rezultata istraživanja.

Povezivanje nauke i privrede kroz savet za primenjenu nauku

Članovi saveta su na osnivačkoj sednici potpisali deklaraciju. Fokus stavljaju na stvaranje podsticajnog okruženja, jačanje kapaciteta za saradnju i inovacije i veću dostupnost znanja, ekspertize i istraživačkih kapaciteta. Poseban akcenat stavljen je na međunarodno i regionalno povezivanje. Prema rečima Jelene Bojović, programske direktorke NALED-a, savet okuplja više od 20 naučnoistraživačkih organizacija kako bi ekspertizu što bolje povezali sa potrebama privrede i institucija. Među predloženim temama za pilot godinu su lakše povezivanje potreba kompanija sa ekspertizom i infrastrukturom organizacija, razvoj zajedničkih laboratorija i S2B (science to business) mehanizama saradnje, kao i jasnija pravila za rad spin-off kompanija.

Evropski indeks inovativnosti i izazovi za Srbiju

Srbija prema Evropskom indeksu inovativnosti (EIS) spada u umerene inovatore sa oko 75% proseka EU. Ključni izazovi su slaba saradnja nauke i privrede, nedovoljno ulaganje privatnog sektora u istraživanje i razvoj i slab transfer tehnologije. Kao rezultat, naučni rezultati se ređe pretvaraju u proizvode, licence i spin-off kompanije. Upravo zbog toga savet za primenjenu nauku ima za cilj da unapredi ovu saradnju i omogući da istraživanja lakše pronađu put do tržišta.

Izjave rukovodstva i očekivanja od saveta

Dekanka Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Zita Šereš, istakla je da univerzitet ima znanje i istraživače, dok privreda najbolje prepoznaje potrebe tržišta. „Da bi istraživanja zaista stigla do primene, neophodan je kontinuiran dijalog, koji nam upravo omogućavaju NALED i ovaj savet“, izjavila je Šereš. Tamara Stanković, direktorka za regulatorne poslove i projekte korporativnog kapitala za Jugoistočnu Evropu kompanije PMI, rekla je da ova inicijativa predstavlja nastavak saradnje kroz StarTech program i druge projekte. „Ponosni smo što podržavamo savet koji će doprineti da naučna zajednica ima još jaču ulogu u rešavanju društvenih i ekonomskih izazova“, navela je Stanković.

Impakti na inovacije i transfer tehnologije

Savet će raditi i na unapređenju procedura javnih nabavki, uvoza opreme i materijala za istraživanje i razvoj, kao i na fleksibilnijem finansiranju inovacija. Poseban značaj ima povećanje vidljivosti i dostupnosti istraživačkih kapaciteta kroz otvorenu infrastrukturu. Pored toga, jačanje kompetencija istraživača za zaštitu intelektualne svojine i tržišnu primenu rezultata biće važan deo aktivnosti. S obzirom na to da Srbija ima kvalitetnu naučnu bazu, ali zaostaje za EU u komercijalizaciji istraživanja, očekuje se da savet doprinese stvaranju snažnijeg inovacionog ekosistema.