Kompanija planira otkup do 500.000 akcija do aprila 2031. godine, uz ograničenje cene i fleksibilnu dinamiku

Žito je najavio otkup vlastitih akcija u vrednosti od 12,5 miliona evra na Zagrebačkoj berzi. Program otkupa vlastitih akcija omogućava sticanje najviše 500.000 deonica, sa najkasnijim rokom do 22. aprila 2031. godine. Ovu odluku kompanija je objavila 23. septembra, ističući da dinamika otkupa zavisi od tržišnih uslova i strateških odluka.

Otkup sopstvenih akcija za 12,5 miliona evra deo je šire strategije Žita da poveća vrednost za akcionare i poboljša likvidnost deonice na tržištu kapitala. Kompanija nije u obavezi da otkupi ceo predviđeni broj akcija, niti da potroši puni iznos programa. Osim toga, otkup će se sprovoditi na uređenom tržištu Zagrebačke berze, uključujući i mogućnost blok-transakcija.

Kriterijumi otkupa akcija i tržišni okvir

Cena po kojoj će Žito otkupljivati sopstvene akcije biće ograničena. Ona neće smeti biti više od deset odsto iznad niti deset odsto ispod prosečne tržišne cene ostvarene u prethodnih 15 dana trgovanja. Ova praksa je standardna na finansijskim tržištima kako bi se izbegle nagle oscilacije i zaštitili interesi svih akcionara. Pored toga, otkupljene akcije mogu se koristiti za različite svrhe: za podelu zaposlenima, u opcijskim programima, kao nagrade za članove Uprave ili u drugim odobrenim programima raspolaganja sopstvenim deonicama.

U ovom trenutku, Žito raspolaže sa 25.607.675 izdatih akcija, od čega već drži 210.824 sopstvenih, što čini oko 0,8 odsto osnovnog kapitala. Ako bi ceo program bio iskorišćen, kompanija bi otkupila dodatnih blizu 2 odsto ukupnog broja izdatih akcija. Kao rezultat, ovaj korak može uticati na povećanje vrednosti akcija i jačanje poverenja investitora.

Otkup sopstvenih akcija kao instrument korporativne politike

Otkup sopstvenih akcija je česta praksa na razvijenim tržištima kapitala. Kompanije koriste ovaj instrument kako bi izbalansirale ponudu i potražnju za sopstvenim deonicama, što može doprineti stabilizaciji ili rastu tržišne cene. U slučaju Žita, program otkupa sopstvenih akcija može biti signal tržištu da menadžment veruje u fundamentalnu vrednost kompanije.

Takođe, ovakvi programi često služe i kao dodatni benefit za zaposlene kroz različite opcione programe. Osim toga, otkupljene akcije mogu biti korišćene kao nagrade članovima Uprave, čime se podstiče njihova dugoročna motivacija i usklađuju interesi menadžmenta i akcionara. Na taj način, otkup sopstvenih akcija za 12,5 miliona evra može imati dugoročan pozitivan efekat na tržišnu reputaciju i likvidnost akcija kompanije.

U trenutku najave otkupa, tržišni okvir na Zagrebačkoj berzi ostaje stabilan. Cena akcija podložna je ograničenju od deset odsto iznad ili ispod prosečne cene u poslednjih 15 dana trgovanja, što dodatno doprinosi transparentnosti i zaštiti akcionara. Ovaj potez Žita pozicionira kompaniju kao proaktivnog aktera na tržištu kapitala, sa jasnim ciljem povećanja vrednosti za akcionare i poboljšanja likvidnosti sopstvenih deonica.

Beli slez, uzgajan na malim parcelama, postiže cenu od 15 do 16 evra po kilogramu, ali rast koči skupa radna snaga

Beli slez spada u visokoprofitabilne kulture u Srbiji, sa trenutnom otkupnom cenom od 15 do 16 evra po kilogramu. Prosečan prinos ove sezone iznosi 500 do 600 kilograma po jutru, a ključna tržišta za izvoz su Nemačka i Francuska. Iako Srbija, posebno Vojvodina, ima povoljne klimatske uslove za proizvodnju, beleži se sporo širenje zasada zbog skupe i teško dostupne radne snage.

Većina proizvođača gaji beli slez na malim parcelama, u rasponu od 10 do 50 ari. Ne postoji zvanična statistika o ukupnim površinama pod ovom kulturom, ali procene govore o nekoliko desetina do najviše stotinak hektara. Ipak, beli slez donosi značajno veću zaradu na malim površinama u poređenju sa tradicionalnim žitaricama, prvenstveno zbog visoke otkupne cene i stabilne potražnje na tržištu Evropske unije.

Visoki troškovi radne snage i izazovi proizvodnje belog sleza

Proizvodnja belog sleza zahteva intenzivan ručni rad, posebno u fazama vađenja, pranja i sečenja korena na štapiće i kockice. Kao rezultat toga, dnevnice sezonskih radnika čine čak 60 do 70 odsto ukupnih troškova proizvodnje na većim površinama. Ove godine, proizvođači su prvi put morali dodatno da navodnjavaju useve zbog manjka prolećnih padavina, što je dodatno povećalo troškove.

Dragan Gajin, proizvođač iz Novog Kneževca, ističe da se beli slez vadi traktorskim plugom kako bi se sačuvao kvalitet korena. Nakon toga, sezonski radnici ga peru, ljušte i seku. Gajin proizvodi i seme za setvu, angažujući lokalnu radnu snagu za pripremu korena za prodaju. On navodi da se, pre vađenja korena, proizvodnja mora prijaviti Zavodu za zaštitu prirode Vojvodine, koji procenjuje očekivanu količinu na terenu.

Tržišna konkurencija i izvoz na tržište Evropske unije

Na tržištu Evropske unije trenutno postoji konkurencija u vidu jeftinijeg belog sleza iz Ukrajine. Taj proizvod je slabijeg kvaliteta u poređenju sa domaćim, ali veletrgovci često biraju jeftiniju robu. Zbog toga i domaći beli slez beleži cenu od 15 do 16 evra po kilogramu, iako kvalitet ostaje visoko cenjen kod kupaca iz Nemačke i Francuske.

Beli slez sa domaćih njiva otkupljuju registrovane firme specijalizovane za promet lekovitog bilja. Značajan deo proizvodnje plasira se upravo na tržišta EU, gde se koristi u farmaceutskoj i hemijskoj industriji. Proizvođači smatraju da bi veća dostupnost i niža cena radne snage mogli omogućiti povećanje površina pod ovom profitabilnom kulturom.

Pored toga, ograničenja u vidu sezonskog rada i neophodnost ispunjavanja administrativnih zahteva dodatno komplikuju širenje proizvodnje. Ipak, beli slez ostaje među najisplativijim biljnim kulturama za izvoz iz Srbije, zahvaljujući stabilnoj ceni i potražnji u Evropskoj uniji.

Ministarstvo saobraćaja SAD traži dodatna sredstva zbog zastarele kontrole letenja i čestih poremećaja u aviosaobraćaju

Ministarstvo saobraćaja Sjedinjenih Američkih Država zatražilo je od Kongresa odobrenje novih 30 milijardi dolara za modernizaciju avio-infrastrukture. Zahtev dolazi nakon ozbiljnih poremećaja u radu kontrole letenja i aerodroma, što ukazuje da su zastareli aerodromi i kontrola leta u SAD postali gorući problem za nacionalnu bezbednost i ekonomiju. Prema zvaničnim podacima, ranije je već odobreno 12,5 milijardi dolara za unapređenje sistema, dok je novi predlog uključio dodatnih 10 milijardi dolara za obnovu aerodroma.

Troškovi modernizacije i posledice zastarele infrastrukture

Prošlogodišnje investicije od 12,5 milijardi dolara usmerene su na obnovu zastarelog sistema kontrole letenja. Međutim, najnoviji incident na severoistoku SAD, gde su kvar telekomunikacija i presecanje rezervnog optičkog kabla doveli do kašnjenja ili otkazivanja oko 9.500 letova, istakao je hitnost dodatnog ulaganja. Problemi su trajali osam sati i uticali su na ključne aerodrome u Njujorku, Filadelfiji, Bostonu i Vašingtonu. Kao rezultat toga, Federalna uprava za avijaciju (FAA) smatra modernizaciju telekomunikacione infrastrukture prioritetom. Troškovi za ovaj segment porasli su sa 4,75 milijardi na 5,91 milijardu dolara.

Potreba za dodatnim investicijama i ekonomski značaj

Ministar saobraćaja Šon Dafi istakao je da trenutna sredstva nisu dovoljna za pouzdano funkcionisanje avio-sektora. Takođe, dodao je još 10 milijardi dolara za obnovu aerodroma u novom zahtevu Kongresu. Ovakve investicije imaju direktan uticaj na poslovanje avio-kompanija, logistički sektor i širu privredu, jer kašnjenja letova i otkazivanja stvaraju velike direktne i indirektne troškove. U međuvremenu, šira tržišna slika pokazuje da SAD zaostaju za nekim evropskim državama u pogledu modernizacije avio-infrastrukture. U poređenju sa prosečnim ulaganjima u EU, američki sistem pokazuje veći nivo zastarelosti, što utiče na konkurentnost i bezbednost.

Izjave zvaničnika i naredni koraci

Prema rečima Šona Dafija, „modernizacija je neophodna kako bi se sprečili budući prekidi i unapredila bezbednost putnika“. On je naglasio da je kvar od 9.500 letova pokazao slabosti sistema i potrebu za hitnim delovanjem. Federalna uprava za avijaciju ističe da će unapređenje telekomunikacione mreže smanjiti rizik od sličnih incidenata u budućnosti. Kongres sada razmatra zahtev za dodatnih 30 milijardi dolara, a konačna odluka očekuje se tokom narednih meseci.

Širi kontekst modernizacije avio-infrastrukture

Avio-industrija je ključna za američku ekonomiju, jer omogućava brz transport ljudi i roba, podržava turizam i međunarodnu trgovinu. Zbog toga, modernizacija aerodroma i kontrole letenja ima dugoročni uticaj na konkurentnost SAD. S druge strane, zaostajanje u ulaganjima može dovesti do dodatnih poremećaja i smanjenja poverenja putnika i investitora. Zastareli aerodromi i kontrola leta u SAD postaju ključna tema za naredni period, jer će način rešavanja ovog pitanja odrediti brzinu i kvalitet oporavka avio-sektora.