Naučnici sa Cambridgea ističu kako redovno čitanje jača mozak i smanjuje stres kroz sve životne dobi

Novo istraživanje sa Cambridge University donosi ohrabrujuće vesti za žene. Redovno čitanje knjiga smanjuje rizik od demencije kod žena, navode naučnici. Demencija je ozbiljna bolest koja utiče na pamćenje i razmišljanje, a pogađa sve više žena širom sveta. Naučnici su analizirali brojne studije i otkrili da žene koje redovno čitaju, bilo da su u pitanju knjige, stripovi ili e-knjige, imaju bolje kognitivne sposobnosti i manji rizik od demencije.

Pre svega, čitanje nije samo zabava. Takođe, ova navika pomaže da mozak ostane aktivan kroz sve faze života. Rezultati pokazuju da čitanje može da poboljša pamćenje, smanji stres i podstakne empatiju. Zbog toga, žene svih uzrasta mogu imati koristi od svakodnevnog čitanja. Istraživanje ukazuje da je korisno početi sa ovom navikom što ranije, ali nikada nije kasno za početak.

Kako čitanje knjiga jača mozak u različitim godinama

Osim što jača mozak kod dece, čitanje ima snažan efekat i kod starijih žena. Rekreativno čitanje usporava pad kognitivnih funkcija, što znači da može da odloži pojavu demencije. Pored toga, redovno čitanje poboljšava koncentraciju i pamćenje. Štaviše, žene koje čitaju češće prijavljuju manji nivo stresa i bolje raspoloženje. Ipak, mnoge žene se suočavaju sa osećajem usamljenosti, naročito u starijem dobu. Učestvovanje u klubovima knjiga može pomoći u razvijanju novih poznanstava i podršci.

Prema rečima profesorke Barbare Sahakian sa Cambridge University: „Čitanje je odličan način da podržimo zdravlje našeg mozga, razvijemo važne kognitivne veštine i poboljšamo naše blagostanje. To je navika koju treba podsticati od najranijeg uzrasta, ali nikada nije kasno da se počne.“

Pad interesovanja za čitanje među mladima i moguća rešenja

Međutim, najnoviji podaci pokazuju zabrinjavajući trend. Sve više tinejdžerki i dece ne čita iz zadovoljstva. Na primer, poslednji izveštaj PISA pokazuje da je procenat mladih koji uživaju u čitanju pao sa 59% na 36% u Velikoj Britaniji. S druge strane, vreme provedeno uz ekrane često zamenjuje vreme za knjige. Zbog toga je važno osnažiti mlade, posebno devojčice, da pronađu literaturu koja ih interesuje.

Zapravo, čitanje ne mora biti ograničeno na klasične romane. Stripovi, knjige vezane za omiljene serije ili igre mogu biti odličan prvi korak za decu koja nerado čitaju. Dr Christelle Langley savetuje: „Klasičan roman nije jedini put do pismenosti. Stripovi i knjige o omiljenim temama mogu biti prvi korak za decu koja nerado čitaju.“

Praktični saveti za žene i porodicu

Kao rezultat, žene mogu podstaći čitalačke navike u porodici birajući raznovrsnu literaturu i dajući deci slobodu izbora. Osim toga, redovno čitanje donosi koristi i odraslima. Ako primetite pad koncentracije, pamćenja ili raspoloženja, pokušajte da izdvojite vreme za knjigu. Na kraju, važno je znati da se koristi od čitanja ne završavaju u detinjstvu. Svaka žena, bez obzira na godine, može ojačati mozak i poboljšati mentalno zdravlje čitanjem. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Pokušajte sledeći put da kijate i istovremeno držite oči otvorene.

Verovatno ćete vrlo brzo shvatiti da to nije nimalo lako.

Ali da li je zaista nemoguće kijati otvorenih očiju?

Oči se najčešće zatvaraju automatski

Kijanje je refleksna reakcija organizma. Kada nešto nadraži sluzokožu nosa, nervni sistem pokreće čitav niz koordinisanih reakcija — od dubokog udaha do naglog izbacivanja vazduha.

Tokom tog procesa kapci se kod većine ljudi automatski zatvaraju.

To nije zato što bi oči „ispale“

Jedan od najraširenijih mitova kaže da bi očne jabučice mogle da iskoče iz očnih duplji ako bismo kijali otvorenih očiju.

To nije tačno.

Zatvaranje očiju je deo refleksne reakcije, a ne zaštitni mehanizam koji sprečava da oči iskoče zbog pritiska kijanja.

Dakle, može li se kijati otvorenih očiju?

Moguće je da kod nekih ljudi oči ne budu potpuno zatvorene tokom kijanja. Kapci se, međutim, najčešće automatski zatvaraju, pa je pokušaj da ih namerno držimo otvorenim težak.

I upravo zato je kijanje dobar primer koliko neke reakcije našeg tela mogu biti brže od naše svesne kontrole.

Većina ljudi je bar jednom doživela neobičan trenutak: taman što su počeli da tonu u san, telo se iznenada trzne kao da smo pali. Ovaj fenomen je poznat kao hipnički trzaj i veoma je čest.

Dešava se upravo na prelazu između budnosti i sna.

Telo počinje da se opušta, disanje se menja, a moždana aktivnost prelazi u drugačije stanje. U tom trenutku može doći do kratke, nevoljne kontrakcije mišića.

Kod nekih ljudi osećaj je toliko snažan da imaju utisak da su pali sa visine ili da su se sapleli.

Zašto mozak to radi?

Postoji nekoliko teorija o tome zbog čega dolazi do hipničkih trzaja.

Jedno moguće objašnjenje jeste da mozak opuštanje mišića tokom uspavljivanja pogrešno registruje kao znak pada, pa šalje signal mišićima da reaguju.

Međutim, naučnici još nemaju potpuno konačan odgovor na pitanje zašto se ovaj fenomen javlja.

Kafa i stres mogu imati ulogu

Hipnički trzaji mogu biti izraženiji kada je osoba neispavana, pod stresom ili kada unese veću količinu stimulansa poput kofeina.

Zbog toga se kod nekih ljudi češće pojavljuju tokom perioda intenzivnog rada, učenja ili nedostatka sna.

Da li treba da brinemo?

U najvećem broju slučajeva – ne.

Povremeno trzanje pri uspavljivanju smatra se uobičajenom pojavom.

Ukoliko su trzaji veoma česti, intenzivni ili se javljaju i kada osoba nije u procesu uspavljivanja, razgovor sa lekarom može pomoći da se utvrdi o čemu je reč.

Dakle, sledeći put kada se taman pred san iznenada „trgnete“, najverovatnije niste sanjali da padate – vaš mozak i telo samo prelaze iz budnosti u san.