Prema saopštenju Instituta Batut, većina obolelih ima teži, neuroinvazivni oblik bolesti, a prosečna starost iznosi 66,6 godina.

U periodu od 1. juna do 20. septembra, groznica Zapadnog Nila u Srbiji zabeležena je kod ukupno 46 osoba, prema najnovijim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut. Većina slučajeva imala je neuroinvazivni oblik bolesti, što znači da su simptomi bili teži i zahtevali ozbiljniju medicinsku pažnju. Ova bolest registrovana je u čak deset okruga širom zemlje, što ukazuje na široku rasprostranjenost i potrebu za dodatnim merama opreza.

Prema dostupnim informacijama, najviše obolelih zabeleženo je u Beogradu – 16 slučajeva, dok slede Južnobački okrug sa devet, Šumadijski okrug sa šest i Srednjobanatski okrug sa pet slučajeva. U Južnobanatskom okrugu evidentirana su četiri slučaja, a po dva u Severnobanatskom okrugu. Po jedan slučaj registrovan je u Zapadnobačkom, Rasinskom, Braničevskom i Pomoravskom okrugu.

Demografski podaci obolelih

Među obolelima od groznice Zapadnog Nila u Srbiji nalazi se 28 muškaraca i 18 žena. Prosečna starost pacijenata iznosi 66,6 godina. Pored toga, čak 43 od ukupno 46 slučajeva imalo je neuroinvazivni oblik bolesti, što ovu sezonu čini posebno izazovnom za zdravstvene radnike.

Neuroinvazivni oblik bolesti podrazumeva ozbiljnije simptome, pa su kod većine pacijenata bila potrebna dodatna medicinska ispitivanja i nadzor. Osim toga, ovakva distribucija slučajeva ukazuje na važnost praćenja epidemiološke situacije tokom letnjih i ranih jesenjih meseci kada je aktivnost komaraca pojačana.

Situacija sa groznicom Zapadnog Nila u Evropi

Prema zvaničnoj izjavi, do 17. septembra, lokalno stečene infekcije virusom Zapadnog Nila registrovane su u 14 evropskih zemalja. Ukupno je prijavljeno 1.437 slučajeva kod ljudi. Najveći broj slučajeva zabeležen je u Italiji (652), Grčkoj (355), Španiji (114), Rumuniji (91), Francuskoj (81) i Severnoj Makedoniji (66). Ostale zemlje sa registrovanim slučajevima su Holandija, Hrvatska, Mađarska, Austrija, Bugarska, Nemačka, Portugal i Češka.

Zbog toga se preporučuje poseban oprez tokom boravka na otvorenom, naročito u oblastima gde su evidentirani slučajevi. Zdravstvene institucije nastavljaju praćenje situacije i informisanje građana o rizicima, ali i o merama prevencije u borbi protiv komaraca, glavnih prenosioca ovog virusa.

Praćenje i prevencija u Srbiji

Na osnovu trenutnih podataka, groznica Zapadnog Nila u Srbiji najčešće pogađa stariju populaciju. Zdravstvene ustanove apeluju na građane da prate preporuke stručnjaka i, kada je moguće, izbegavaju oblasti sa pojačanom aktivnošću komaraca. Takođe, preporučuje se korišćenje zaštitnih sredstava i odgovarajuće zaštite tokom boravka napolju.

U međuvremenu, Institut “Batut” i druge zdravstvene institucije nastavljaju sa praćenjem epidemiološke situacije. Važno je napomenuti da groznica Zapadnog Nila može imati različite kliničke manifestacije, pa je pravovremeno prepoznavanje simptoma ključno za dalji tok lečenja. Iako je broj slučajeva značajan, kontinuirano informisanje i preventivne mere mogu doprineti smanjenju rizika od širenja bolesti.

Oko 5,4 miliona isplata od 6.000 dinara počinje danas, a pravo na ovu jednokratnu pomoć ostvarilo je ukupno 7,1 milion građana.

Isplata državne pomoći od 6.000 dinara danas počinje za oko 5,4 miliona građana Srbije, prema zvaničnoj izjavi ministra finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali. Prijava za ovu jednokratnu novčanu naknadu završena je u ponoć, a pravo na isplatu ostvarilo je ukupno 7,1 milion lica, među kojima su i preminuli sa stečenim pravom iz Akcionarskog fonda.

Prema rečima Siniša Mali, model isplate predviđa da će oko 4,8 miliona lica, među kojima su i nasleđeni korisnici, novac dobiti danas. Taj iznos će biti uplaćen na račune u Banka Poštanska štedionica za 4,9 miliona korisnika, dok će istovremeno penzionerima i korisnicima socijalne pomoći, koji nisu morali da se prijavljuju, sredstva biti automatski isplaćena.

Detalji isplate državne pomoći od 6.000 dinara

Danas se očekuje oko 5,4 miliona uplaćenih iznosa, dok će u narednim danima, tačnije u sredu, četvrtak i petak, biti izvršene isplate građanima koji su se prijavili putem portala Uprave za trezor. Kako je objavljeno, do 25. septembra planira se ukupno oko 7,1 miliona isplata, što prema rečima ministra pokazuje ekonomsku snagu Srbije u ovom trenutku.

Na portalu Uprave za trezor za državnu pomoć od 6.000 dinara prijavilo se 1.748.844 građana, a isplate za ovu grupu počinju od sutra. Ministar je posebno naglasio važnost kontinuiranog usmeravanja budžetskih sredstava na podršku privrednom rastu i očuvanju životnog standarda građana, posebno u uslovima svetskih ekonomskih neizvesnosti.

Kontekst i ranije isplate pomoći građanima

Siniša Mali je podsetio da je 14. septembra svim penzionerima u Srbiji isplaćena novčana pomoć u iznosu od 35.000, 27.500 ili 20.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Takođe, tada su novac dobili i korisnici dečjeg dodatka, socijalne pomoći i boračkog dodatka (po 25.000 dinara), kao i borci van boračkog dodatka (po 10.000 dinara).

Kroz ovaj paket pomoći ukupne vrednosti 980,6 miliona evra, prema rečima ministra, Srbija pokazuje zašto je među najbrže rastućim ekonomijama u Evropi i zašto je otporna na spoljne ekonomske šokove. “Spremamo se za sve što dolazi dok god su aktuelni svetski sukobi i ekonomske krize, ali ne dozvoljavamo da se njihov efekat prelieva na životni standard građana i kvalitet njihovog života, jer smo se čitavu deceniju borili da to poboljšamo i uspeli u tome”, istakao je Siniša Mali.

Na kraju, ministar je naglasio da je rebalansom budžeta za 2026. godinu, usvojenim krajem avgusta, dodatni novac usmeren na podršku ekonomskom rastu, investicijama i razvojnim projektima, uz očuvanje makroekonomske stabilnosti i umerenog nivoa javnog duga.

Ministarstvo za rad dodelilo Leskovcu i Bosilegradu vozila za lakši prevoz osoba sa invaliditetom, a program se širi i na druge gradove.

Osobe sa invaliditetom u Leskovcu i Bosilegradu dobile su dodatnu podršku kroz dodelu pristupačnih kombi vozila, što je konkretan korak ka većoj samostalnosti i dostupnosti svakodnevnih usluga. Kako je saopštilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ova vozila imaju za cilj da olakšaju prevoz osoba sa invaliditetom u svakodnevnim aktivnostima i time unaprede njihov položaj u zajednici.

Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, istakla je da je program dodele pristupačnih vozila važan iskorak za lokalne sredine kao što su Leskovac i Bosilegrad. “Želeli smo da podršku usmerimo tamo gde je ona najpotrebnija – ka konkretnim potrebama osoba sa invaliditetom i njihovih porodica. Pristupačno vozilo znači da roditelj više ne mora da razmišlja kako će dete u kolicima stići do škole, lekara ili otići na izlet. To su svakodnevne aktivnosti koje moraju biti dostupne svakom građaninu”, naglasila je Đurđević Stamenkovski.

Kako funkcioniše nova podrška za osobe sa invaliditetom

Pristupačna kombi vozila za osobe sa invaliditetom koristiće se za prevoz do škole, na lekarske preglede, izlete i druge svakodnevne aktivnosti. Ministarstvo je najavilo da su Leskovac i Bosilegrad među prvim lokalnim samoupravama koje su uključene u ovaj program, dok će u narednom periodu još 12 lokalnih samouprava širom Srbije dobiti ovakva vozila.

Đurđević Stamenkovski je istakla da je prioritet Ministarstva da svaka osoba sa invaliditetom ima mogućnost ravnopravnog učešća u životu zajednice. Takođe, vozila će biti dostupna korisnicima u saradnji sa lokalnim samoupravama, kako bi prevoz bio organizovan prema potrebama korisnika.

„Naš cilj je da osobe sa invaliditetom imaju što veću samostalnost i da mogu ravnopravno da učestvuju u životu svoje zajednice. Pristupačan prevoz nije privilegija, već preduslov da neko može da ode u školu, kod lekara, na druženje, izlet ili bilo gde gde želi i treba da bude“, navela je ministarka.

Dalji razvoj programa i šira podrška zajednici

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nastavlja da radi na unapređenju pristupačnosti kroz razvoj usluga u zajednici, izgradnju inkluzivnih igrališta i uklanjanje arhitektonskih barijera kao što su rampe i liftovi. Ministarka je naglasila važnost poštovanja i razumevanja potreba osoba sa invaliditetom, ističući da se podrška države mora osećati i u njihovim porodicama.

Đurđević Stamenkovski je poručila da će program dodele pristupačnih kombi vozila za osobe sa invaliditetom biti nastavljen sa ciljem da podrška stigne do što više lokalnih zajednica. „Želimo konkretna rešenja koja menjaju svakodnevni život ljudi. Ova vozila upravo to predstavljaju – veću dostupnost, samostalnost i mogućnost da osobe sa invaliditetom budu ravnopravni učesnici u životu svoje zajednice“, zaključila je ministarka.

Na ovaj način, pristupačna kombi vozila za osobe sa invaliditetom direktno doprinose boljem kvalitetu života i omogućavaju lakše obavljanje svakodnevnih obaveza, uz podršku i razumevanje institucija.