Oko 5,4 miliona isplata od 6.000 dinara počinje danas, a pravo na ovu jednokratnu pomoć ostvarilo je ukupno 7,1 milion građana.

Isplata državne pomoći od 6.000 dinara danas počinje za oko 5,4 miliona građana Srbije, prema zvaničnoj izjavi ministra finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali. Prijava za ovu jednokratnu novčanu naknadu završena je u ponoć, a pravo na isplatu ostvarilo je ukupno 7,1 milion lica, među kojima su i preminuli sa stečenim pravom iz Akcionarskog fonda.

Prema rečima Siniša Mali, model isplate predviđa da će oko 4,8 miliona lica, među kojima su i nasleđeni korisnici, novac dobiti danas. Taj iznos će biti uplaćen na račune u Banka Poštanska štedionica za 4,9 miliona korisnika, dok će istovremeno penzionerima i korisnicima socijalne pomoći, koji nisu morali da se prijavljuju, sredstva biti automatski isplaćena.

Detalji isplate državne pomoći od 6.000 dinara

Danas se očekuje oko 5,4 miliona uplaćenih iznosa, dok će u narednim danima, tačnije u sredu, četvrtak i petak, biti izvršene isplate građanima koji su se prijavili putem portala Uprave za trezor. Kako je objavljeno, do 25. septembra planira se ukupno oko 7,1 miliona isplata, što prema rečima ministra pokazuje ekonomsku snagu Srbije u ovom trenutku.

Na portalu Uprave za trezor za državnu pomoć od 6.000 dinara prijavilo se 1.748.844 građana, a isplate za ovu grupu počinju od sutra. Ministar je posebno naglasio važnost kontinuiranog usmeravanja budžetskih sredstava na podršku privrednom rastu i očuvanju životnog standarda građana, posebno u uslovima svetskih ekonomskih neizvesnosti.

Kontekst i ranije isplate pomoći građanima

Siniša Mali je podsetio da je 14. septembra svim penzionerima u Srbiji isplaćena novčana pomoć u iznosu od 35.000, 27.500 ili 20.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Takođe, tada su novac dobili i korisnici dečjeg dodatka, socijalne pomoći i boračkog dodatka (po 25.000 dinara), kao i borci van boračkog dodatka (po 10.000 dinara).

Kroz ovaj paket pomoći ukupne vrednosti 980,6 miliona evra, prema rečima ministra, Srbija pokazuje zašto je među najbrže rastućim ekonomijama u Evropi i zašto je otporna na spoljne ekonomske šokove. “Spremamo se za sve što dolazi dok god su aktuelni svetski sukobi i ekonomske krize, ali ne dozvoljavamo da se njihov efekat prelieva na životni standard građana i kvalitet njihovog života, jer smo se čitavu deceniju borili da to poboljšamo i uspeli u tome”, istakao je Siniša Mali.

Na kraju, ministar je naglasio da je rebalansom budžeta za 2026. godinu, usvojenim krajem avgusta, dodatni novac usmeren na podršku ekonomskom rastu, investicijama i razvojnim projektima, uz očuvanje makroekonomske stabilnosti i umerenog nivoa javnog duga.

Otac Tadej je naglašavao snagu molitve srca u trenucima tuge i brige, ističući važnost mirnih misli i dobrih dela.

Mudri monah otac Tadej smatrao je da su tuga, brige i tuđe loše raspoloženje najčešći izvori unutrašnjeg nemira. Prema njegovom učenju, za umirenje tuge i anksioznosti najvažnija je molitva srca, koju je praktikovao još od mladosti, dok se borio sa teškom bolešću.

Već kao mladić, otac Tadej se suočavao sa prognozom da mu je ostalo svega nekoliko meseci života. U tim trenucima, pronašao je snagu u neprekidnom ponavljanju kratke molitve. Ovaj jednostavan, ali duboko umirujući čin nazvao je “molitvom srca”. Upravo ta praksa pomogla mu je da sačuva svoj razum i pronađe mir uprkos teškim životnim okolnostima.

Kako molitva srca pomaže u borbi sa tugom

Prema rečima oca Tadeja, ključ za umirenje tuge i anksioznosti leži u neprekidnom vraćanju mislima na kratku, smirujuću molitvu. On je savetovao da, kada nas obuzmu tuga ili brige, umesto da analiziramo svaku emociju ili se prepuštamo žalosti, treba da se okrenemo miru, radosti i dobrim delima.

Iako savremeno društvo često podstiče preterano analiziranje i planiranje, otac Tadej je smatrao da nam upravo jednostavnost molitve srca može vratiti izgubljeni osećaj unutrašnjeg mira. Njegova poznata izreka „kakve su nam misli, takav nam je život” posebno naglašava značaj pozitivnog i mirnog duhovnog stanja.

Zašto otac Tadej ističe važnost dobrih dela i radosti

Osim molitve srca, otac Tadej je savetovao praktikovanje radosti i dobrih dela. Smatrao je da se unutrašnji nemir često pojačava kada se povlačimo u svoje misli ili prepuštamo tuzi. Umesto toga, preporučivao je da se aktivno trudimo da unesemo mir i radost u svakodnevicu, kako bismo lakše prevazišli teskobu.

Takođe, naglašavao je da nije dovoljno samo izgovarati molitvu; važno je da ona dolazi iz srca, iskreno i sa verom. Na taj način, molitva srca postaje izvor snage i stabilnosti čak i u najtežim trenucima života.

Kako primeniti savete oca Tadeja u svakodnevnom životu

Za sve koji se suočavaju sa tugom ili anksioznošću, saveti oca Tadeja mogu biti dragoceni vodič. Redovno praktikovanje molitve srca, usmeravanje misli na mir i dobra dela, kao i izbegavanje preterane analize negativnih osećanja, mogu doprineti većem duhovnom balansu.

Na kraju, kroz primer svog života, otac Tadej pokazuje da i u najtežim okolnostima možemo pronaći unutrašnji mir, ukoliko se oslonimo na jednostavne, ali snažne duhovne prakse.

Meteorolog Ivan Ristić najavljuje pad temperatura širom zemlje, s mogućim prvim mrazem i snegom na Kopaoniku i Goliji.

Prvi sneg u Srbiji usred septembra najavljen je za Kopaonik i vrh Golije, prema rečima meteorologa Ivana Ristića. On upozorava da će temperature narednih dana naglo opasti, a pojedini delovi zemlje mogli bi da dožive i prvi mraz ove sezone. Ova promena vremena dolazi nakon perioda neuobičajeno visokih temperatura za ovo doba godine, pa će građani morati da se pripreme na osetno svežija jutra i niže dnevne temperature.

Prodor hladnog vazduha i prvi sneg u Srbiji
Ristić objašnjava da će snažan prodor hladnog vazduha sa severa Balkana izazvati pad temperature i do 10 do 15 stepeni ispod uobičajenog proseka. Na Kopaoniku i Goliji moguće je da se već danas pojave prve snežne pahulje, dok se u nekim regionima očekuje i prvi mraz. Takođe, tokom narednih dana, jutra će biti posebno hladna, a dnevne temperature će se uglavnom kretati između 17 i 25 stepeni Celzijusa.

Prema njegovim rečima, očekuje se da će danas vreme biti pretežno vedro i hladno, posebno u kotlinama i dolinama reka jugozapadne Srbije, gde se može javiti i kratkotrajna magla. U nastavku dana doći će do povećanja oblačnosti, a popodne se očekuje pretežno oblačno vreme sa slabom kišom, osim u Bačkoj i Sremu, gde će ostati suvo.

Kakvo nas vreme očekuje do kraja nedelje

U ostatku nedelje, prema najavi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, jutra će ostati hladna, dok će dnevne temperature u većini mesta biti u intervalu od 18 do 25 stepeni. U sredu se očekuje umereno do potpuno oblačno vreme, na istoku ponegde sa slabom kišom, a krajem dana sledi postepeno razvedravanje. Četvrtak će doneti pretežno sunčano i malo toplije vreme, ali se kasnije tokom dana očekuje novo naoblačenje koje će na severu i zapadu doneti kratkotrajnu kišu i lokalne pljuskove. Za vikend i početkom naredne sedmice prognozira se suvo vreme sa dužim sunčanim intervalima i porastom temperature.

Zašto dolazi do naglog zahlađenja
Ristić objašnjava da je glavni pokretač naglog pada temperature snažan greben visokog pritiska u višim slojevima atmosfere iznad severnog Atlantika i Skandinavije. Ovakva postavka otvara “koridor” za prodor hladnog vazduha sa severa, zbog čega će masa vazduha polarnog porekla stići do Srbije. Kako se hladni front bude pomerao ka jugu, temperature će iz dana u dan naglo opadati. U pojedinim oblastima dnevne maksimalne temperature biće i do 15 stepeni niže od uobičajenih vrednosti za ovo doba godine.

Uz vedrije noći i dodatno hlađenje pri tlu, u nekim krajevima zemlje može se javiti i prvi sezonski mraz. Ristić ističe da će ova promena vremena doneti potpuno drugačiju atmosferu nakon perioda blagih temperatura, pa građani mogu očekivati naglo i izraženo zahlađenje, praćeno pojavom prvog mraza.

Preporuke za građane zbog nagle promene vremena

Zbog naglih temperaturnih promena, preporučuje se dodatna pažnja pri oblačenju, naročito u jutarnjim i večernjim satima. Takođe, potrebno je obratiti pažnju na moguće klizave puteve u planinskim oblastima zbog mogućeg snega, kao i na pojavu magle u dolinama reka. Prema rečima meteorologa, ovakve rane snežne padavine i mraz nisu česte u septembru, što ovu promenu vremena čini posebno značajnom za stanovnike Srbije.