Dominacija velikih koncerna ograničava izbor poljoprivrednika, dok Srbija i Hrvatska beleže snažan uvoz i pad domaće proizvodnje

Globalno tržište semena i pesticida danas karakteriše visoka koncentracija, jer četiri najveće kompanije drže 56 odsto ukupnog tržišta, pokazuje izveštaj istraživačkog kolektiva ETC. Dve vodeće korporacije kontrolišu gotovo 40 odsto, dok je pre deset godina ovaj udeo raspodeljen na deset najvećih firmi. Ovaj trend je posledica višegodišnjih spajanja i akvizicija među najvećim globalnim igračima, što ograničava konkurenciju i povećava zavisnost poljoprivrednika od nekoliko dobavljača.

Kupovina Monsanta od strane nemačkog Bayer-a 2018. godine jedan je od najpoznatijih primera ovakvih spajanja. Takođe, kompanije Dow i DuPont su se ujedinile u novi gigant Corteva Agriscience, dok su Potash Corporation i Agrium formirali Nutrien. Kineska ChemChina preuzela je švajcarsku Syngentu. Ove konsolidacije omogućile su velikim firmama da ulažu značajna sredstva u razvoj i registraciju novih proizvoda, dok je ulazak novih aktera na tržište znatno otežan zbog visokih troškova i regulatornih prepreka.

Uticaj koncentracije na tržište semena i pesticida

Jedan od ključnih razloga dominacije velikih kompanija jeste visoka cena razvoja novih pesticida. U Evropskoj uniji, odobrenje novog pesticida traje između sedam i deset godina. Broj dozvoljenih aktivnih supstanci u pesticidima smanjen je sa više od 1.000 na oko 500 tokom poslednjih 25 godina. Zbog toga velike firme uspevaju da održe vodeće pozicije, dok manji proizvođači teško mogu da prate zahteve tržišta i regulatora. Kao rezultat, prehrambeni sistem postaje osetljiviji na poremećaje u lancu snabdevanja, poput rasta cena đubriva i hrane usled geopolitičkih konflikata i blokada u svetskim transportnim pravcima.

U regionu, a posebno u Srbiji i Hrvatskoj, lokalna proizvodnja pesticida praktično je nestala. Većina sredstava za zaštitu bilja dolazi iz uvoza, dok se i domaća proizvodnja semena suočava sa sve većim pritiskom stranih dobavljača. U Srbiji, domaći proizvođači pokrivaju tek 40 do 60 odsto tržišta hibridnog semena kukuruza, dok je kod suncokreta i soje dominantan uvoz stranih hibrida. Udeo domaćeg sertifikovanog semena pšenice procenjuje se na 25 do 40 odsto, dok je kod suncokreta ispod 20 odsto.

Dominacija uvoza i posledice po domaće proizvođače

Ukupno gledano, Srbija uvozi 75 do 85 odsto semena za setvu, uključujući i nesertifikovano seme nepoznatog porekla. Sličan trend je i u Hrvatskoj, gde domaći hibridi kukuruza pokrivaju 30 do 50 odsto tržišta, dok strani proizvođači dominiraju u segmentima visokoprinosnih sorti. Hrvatski instituti imaju značajan udeo kod pšenice (do 70 odsto kod ozimih sorata), ali i ovde je prisutan uvoz. Suncokret i soja takođe su segmenti gde dominiraju strani hibridi, dok domaći proizvođači beleže udeo od 25 do 40 odsto kod soje.

U Srbiji su najvažniji domaći proizvođači semena Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada (brend NS Seme) i Institut za kukuruz Zemun Polje. Ove institucije imaju dugu tradiciju i razvile su stotine sorti i hibrida, ali su suočene sa izazovima globalne konkurencije i rastuće zavisnosti od uvoza. Delta Agrar i manji proizvođači takođe su prisutni, posebno u segmentu distribucije i dorade semena.

Kao rezultat, stručnjaci ističu da ovakva struktura tržišta povećava ranjivost regiona na globalne poremećaje i ističu potrebu za strateškom podrškom domaćoj proizvodnji i oplemenjivanju semena. Održavanje konkurentnosti domaćih semenara postaje ključno za prehrambenu sigurnost i nezavisnost poljoprivrede u Srbiji i Hrvatskoj.

Kineska tehnološka kompanija ulaže u razvoj AI ekosistema, planira masovnu proizvodnju najmoćnijeg AI čipa od 2027.

Alibaba Group, kineska tehnološka kompanija, predstavila je najmoćniji kineski AI čip Zhenwu V900 na godišnjoj konferenciji Alibaba Clouda u Hangdžou. Ova najava dovela je do rasta akcija kompanije na berzi u Hong Kongu za više od 5 odsto, što ukazuje na snažno poverenje investitora u strategiju kompanije. Alibaba ističe da je Zhenwu V900 tri puta snažniji od prethodnog modela M890 i da planira da ovaj čip koristi u klasterima do 500.000 jedinica, čime će omogućiti obuku i rad na najzahtevnijim modelima veštačke inteligencije.

Razvoj AI ekosistema i novi AI modeli

Kompanija ulaže u izgradnju celokupnog AI ekosistema, od velikih jezičkih modela do data centara za trening i primenu ovih tehnologija. Ovaj razvoj je posebno značajan zbog sve strožih američkih ograničenja izvoza naprednih procesora kompanije Nvidia u Kinu, što kineske firme podstiče na razvoj domaćih rešenja. Kao rezultat, Alibaba intenzivira rad na sopstvenim AI čipovima i velikim modelima. Trenutno obučava Qwen 4, dok su sledeće generacije Qwen 4.5 i Qwen 5 planirane da dostignu između pet i 10 biliona parametara. To je višestruko više u odnosu na aktuelni model Qwen 3.8 Max, koji ima 2,4 biliona parametara.

Izjave rukovodstva i planovi za budućnost

Izvršni direktor Edi Vu izjavio je da industrija tek ulazi u novu tehnološku eru i da ključni proizvodi bazirani na mašinskoj inteligenciji još nisu razvijeni. Takođe, istakao je napredak u sposobnosti modela da samostalno identifikuju slabosti, sprovode eksperimente i generišu podatke za sopstvenu obuku, sa minimalnim učešćem ljudi. Planirano je da masovna proizvodnja i komercijalna prodaja čipa Zhenwu V900 počnu u prvom kvartalu 2027. godine. Alibaba očekuje značajan rast broja isporučenih AI čipova, što bi moglo dodatno uticati na rast kompanije.

Globalni planovi i izazovi u širenju

Kompanija planira da do 2032. godine poveća ukupni kapacitet svojih data centara širom sveta na više od 20 gigavata. Potražnja za AI uslugama snažno raste i ubrzava prihode, ali širenje ograničavaju problemi u lancima snabdevanja. U međuvremenu, Alibaba najavljuje da će već tokom ovog kvartala početi komercijalno uvođenje svojih AI superčvorova. Edi Vu je razvoj AI programiranja uporedio sa sijalicom na početku električne ere, naglašavajući da tek predstoji otkrivanje pravih mogućnosti ove tehnologije. Ove aktivnosti pozicioniraju Alibaba Group kao jednog od lidera u globalnoj trci za dominaciju u oblasti veštačke inteligencije, posebno u segmentu domaće proizvodnje čipova i cloud infrastrukture.

Digitalni novčanik postaje obavezan u EU od 24. decembra 2026, Italija ima osam miliona korisnika mesečno, banke spremne od jula 2027.

Evropska unija uvodi digitalni novčanik, a sve članice moraju do 24. decembra 2026. omogućiti građanima korišćenje najmanje jednog sertifikovanog digitalnog novčanika. Iako je ovaj rok obavezujući za sve, do sada su samo tri države uspešno pokrenule sistem. Digitalni novčanik biće besplatan i omogućiće građanima da u njemu čuvaju lične karte, vozačke dozvole, diplome, podatke o zdravstvenom osiguranju i bankovne podatke.

Digitalni novčanik u Evropskoj uniji – prvi rezultati i bezbednosni mehanizmi

U pilot-projektima koje je finansirala Evropska unija učestvovalo je oko 350 organizacija, a rezultat je izdavanje više od 1.500 digitalnih potvrda uz više od 8.000 prekograničnih transakcija. Građani će imati mogućnost da biraju koje podatke žele da otkriju i kome, zahvaljujući mehanizmima kao što su selektivno otkrivanje podataka i onemogućavanje povezivanja različitih transakcija sa istim korisnikom. Takođe, izdavalac dokumenta neće moći da prati gde se i u koju svrhu koristi određeni dokument. Korišćenje digitalnog novčanika ostaje dobrovoljno, dok će fizička dokumenta i dalje biti validna.

Razlike među državama članicama i rokovi za banke

Uvođenje digitalnog identiteta nije ujednačeno u svim članicama. Italija prednjači sa gotovo osam miliona aktivnih korisnika mesečno. S druge strane, Nemačka najavljuje pokretanje sistema za januar 2027. godine, neposredno nakon evropskog roka, dok je Holandija početak primene pomerila za kraj 2027. Holandski pilot-projekat imao je svega 57 korisnika. Bugarska još radi na potrebnom zakonodavnom okviru. Kompanije u Evropskoj uniji moraće da prihvataju evropski digitalni novčanik najkasnije od 24. decembra 2027. godine. Za banke obaveza počinje već u julu 2027, zbog pravila o identifikaciji klijenata i sprečavanju pranja novca.

Zaštita privatnosti i regulatorna pitanja

Sistem digitalnog novčanika oslanja se na zaštitu privatnosti korisnika. Organizacija za zaštitu digitalnih prava, EDRi, ukazala je na određene izazove u nacrtima pravila, posebno na moguće zahteve za korišćenje tehnologije prepoznavanja lica. Zabrinutost postoji i oko potencijalnog umanjenja zaštite privatnosti građana. Ipak, osnovni principi sistema ostaju: dobrovoljnost, kontrola nad ličnim podacima i nemogućnost praćenja korisnika od strane izdavaoca dokumenata. Uvođenje digitalnog novčanika u Evropskoj uniji predstavlja važan korak ka modernizaciji javne uprave i olakšava prekogranične usluge za građane. Prelazak na digitalni identitet donosi koristi, ali i izazove, posebno u segmentu zaštite ličnih podataka i prilagođavanja poslovnog sektora novim pravilima.