Kineska tehnološka kompanija ulaže u razvoj AI ekosistema, planira masovnu proizvodnju najmoćnijeg AI čipa od 2027.

Alibaba Group, kineska tehnološka kompanija, predstavila je najmoćniji kineski AI čip Zhenwu V900 na godišnjoj konferenciji Alibaba Clouda u Hangdžou. Ova najava dovela je do rasta akcija kompanije na berzi u Hong Kongu za više od 5 odsto, što ukazuje na snažno poverenje investitora u strategiju kompanije. Alibaba ističe da je Zhenwu V900 tri puta snažniji od prethodnog modela M890 i da planira da ovaj čip koristi u klasterima do 500.000 jedinica, čime će omogućiti obuku i rad na najzahtevnijim modelima veštačke inteligencije.

Razvoj AI ekosistema i novi AI modeli

Kompanija ulaže u izgradnju celokupnog AI ekosistema, od velikih jezičkih modela do data centara za trening i primenu ovih tehnologija. Ovaj razvoj je posebno značajan zbog sve strožih američkih ograničenja izvoza naprednih procesora kompanije Nvidia u Kinu, što kineske firme podstiče na razvoj domaćih rešenja. Kao rezultat, Alibaba intenzivira rad na sopstvenim AI čipovima i velikim modelima. Trenutno obučava Qwen 4, dok su sledeće generacije Qwen 4.5 i Qwen 5 planirane da dostignu između pet i 10 biliona parametara. To je višestruko više u odnosu na aktuelni model Qwen 3.8 Max, koji ima 2,4 biliona parametara.

Izjave rukovodstva i planovi za budućnost

Izvršni direktor Edi Vu izjavio je da industrija tek ulazi u novu tehnološku eru i da ključni proizvodi bazirani na mašinskoj inteligenciji još nisu razvijeni. Takođe, istakao je napredak u sposobnosti modela da samostalno identifikuju slabosti, sprovode eksperimente i generišu podatke za sopstvenu obuku, sa minimalnim učešćem ljudi. Planirano je da masovna proizvodnja i komercijalna prodaja čipa Zhenwu V900 počnu u prvom kvartalu 2027. godine. Alibaba očekuje značajan rast broja isporučenih AI čipova, što bi moglo dodatno uticati na rast kompanije.

Globalni planovi i izazovi u širenju

Kompanija planira da do 2032. godine poveća ukupni kapacitet svojih data centara širom sveta na više od 20 gigavata. Potražnja za AI uslugama snažno raste i ubrzava prihode, ali širenje ograničavaju problemi u lancima snabdevanja. U međuvremenu, Alibaba najavljuje da će već tokom ovog kvartala početi komercijalno uvođenje svojih AI superčvorova. Edi Vu je razvoj AI programiranja uporedio sa sijalicom na početku električne ere, naglašavajući da tek predstoji otkrivanje pravih mogućnosti ove tehnologije. Ove aktivnosti pozicioniraju Alibaba Group kao jednog od lidera u globalnoj trci za dominaciju u oblasti veštačke inteligencije, posebno u segmentu domaće proizvodnje čipova i cloud infrastrukture.

Digitalni novčanik postaje obavezan u EU od 24. decembra 2026, Italija ima osam miliona korisnika mesečno, banke spremne od jula 2027.

Evropska unija uvodi digitalni novčanik, a sve članice moraju do 24. decembra 2026. omogućiti građanima korišćenje najmanje jednog sertifikovanog digitalnog novčanika. Iako je ovaj rok obavezujući za sve, do sada su samo tri države uspešno pokrenule sistem. Digitalni novčanik biće besplatan i omogućiće građanima da u njemu čuvaju lične karte, vozačke dozvole, diplome, podatke o zdravstvenom osiguranju i bankovne podatke.

Digitalni novčanik u Evropskoj uniji – prvi rezultati i bezbednosni mehanizmi

U pilot-projektima koje je finansirala Evropska unija učestvovalo je oko 350 organizacija, a rezultat je izdavanje više od 1.500 digitalnih potvrda uz više od 8.000 prekograničnih transakcija. Građani će imati mogućnost da biraju koje podatke žele da otkriju i kome, zahvaljujući mehanizmima kao što su selektivno otkrivanje podataka i onemogućavanje povezivanja različitih transakcija sa istim korisnikom. Takođe, izdavalac dokumenta neće moći da prati gde se i u koju svrhu koristi određeni dokument. Korišćenje digitalnog novčanika ostaje dobrovoljno, dok će fizička dokumenta i dalje biti validna.

Razlike među državama članicama i rokovi za banke

Uvođenje digitalnog identiteta nije ujednačeno u svim članicama. Italija prednjači sa gotovo osam miliona aktivnih korisnika mesečno. S druge strane, Nemačka najavljuje pokretanje sistema za januar 2027. godine, neposredno nakon evropskog roka, dok je Holandija početak primene pomerila za kraj 2027. Holandski pilot-projekat imao je svega 57 korisnika. Bugarska još radi na potrebnom zakonodavnom okviru. Kompanije u Evropskoj uniji moraće da prihvataju evropski digitalni novčanik najkasnije od 24. decembra 2027. godine. Za banke obaveza počinje već u julu 2027, zbog pravila o identifikaciji klijenata i sprečavanju pranja novca.

Zaštita privatnosti i regulatorna pitanja

Sistem digitalnog novčanika oslanja se na zaštitu privatnosti korisnika. Organizacija za zaštitu digitalnih prava, EDRi, ukazala je na određene izazove u nacrtima pravila, posebno na moguće zahteve za korišćenje tehnologije prepoznavanja lica. Zabrinutost postoji i oko potencijalnog umanjenja zaštite privatnosti građana. Ipak, osnovni principi sistema ostaju: dobrovoljnost, kontrola nad ličnim podacima i nemogućnost praćenja korisnika od strane izdavaoca dokumenata. Uvođenje digitalnog novčanika u Evropskoj uniji predstavlja važan korak ka modernizaciji javne uprave i olakšava prekogranične usluge za građane. Prelazak na digitalni identitet donosi koristi, ali i izazove, posebno u segmentu zaštite ličnih podataka i prilagođavanja poslovnog sektora novim pravilima.

Automobilski gigant upozorio radnike u Nemačkoj da bi bez novih mera mogli biti ugašeni pogoni za karoserije i pogonske sisteme

Mercedes-Benz je upozorio da je moguće zatvaranje dve fabrike u Nemačkoj ukoliko ne bude postignut dogovor o smanjenju troškova poslovanja. Ovu poruku je izneo Mihael Šibe, član uprave zadužen za proizvodnju, pred radnicima u Sindelfingenu kod Štutgarta. Kompanija je naglasila da bez saglasnosti svih strana o merama štednje postoji rizik za jedan pogon za proizvodnju karoserija i jedan pogon za proizvodnju pogonskih sistema.

Detalji upozorenja i reakcije radnika

Uprava Mercedes-Benza istakla je da je cilj zadržati sve lokacije u Nemačkoj. Međutim, zbog rastućih troškova, kompanija insistira na dogovoru koji bi podrazumevao dodatne mere štednje. Kao rezultat toga, predloženo je da zaposleni u nemačkim fabrikama rade više sati za istu platu. Ova inicijativa deo je takozvane „ofanzive produktivnosti“, kojom se otvara debata o troškovima rada u nemačkoj auto-industriji.

Tržišni kontekst i širi značaj za nemačku industriju

Upozorenje Mercedes-Benza stiglo je istog dana kada je oko 175.000 radnika protestovalo na 280 lokacija širom Nemačke. Proteste je organizovao moćni sindikat IG Metall. Sindikat je, između ostalog, zahtevao veću sigurnost radnih mesta od vodećih proizvođača poput Volkswagena i Mercedesa. Protesti su se održali u industrijskim centrima kao što su Štutgart, Volfsburg, Ingolštat i Minhen. To ukazuje na šire nezadovoljstvo zaposlenih u auto-industriji usled promena u poslovnim modelima i pritiska na smanjenje troškova.

Izjave rukovodstva i moguće posledice za zaposlene

“Naš jasan cilj je da zadržimo sve lokacije u Nemačkoj. Međutim, da bismo to postigli, moramo da dogovorimo mere za smanjenje troškova koje su prihvatljive za sve. Ako u tome ne uspemo, bićemo primorani da zatvorimo jedan pogon za proizvodnju karoserija i jedan pogon za proizvodnju pogonskih sistema”, izjavio je Mihael Šibe. On je time potvrdio ozbiljnost situacije sa kojom se kompanija suočava.

Implikacije za nemačku auto-industriju

Mercedes-Benz ima pogone za sklapanje vozila u Sindelfingenu, Rastatu i Bremenu, dok se komponente i pogonski sistemi proizvode na još sedam lokacija, uključujući Berlin, Hamburg i Untertirhajm. Potencijalno zatvaranje fabrika moglo bi direktno uticati na hiljade radnih mesta i ukupnu konkurentnost nemačke auto-industrije. U međuvremenu, rasprava o produktivnosti i troškovima rada u Nemačkoj dobija na intenzitetu, što može imati dugoročne posledice za celokupni industrijski sektor.