Isplata državne novčane pomoći iz Akcionarskog fonda dostiže gotovo sedam miliona građana tokom četiri dana

Akcionarski fond danas počinje isplatu državne novčane pomoći u iznosu od 6.000 dinara za oko 4,9 miliona građana Srbije. Ova isplata obuhvata punoletne građane koji su ostvarili pravo na sredstva iz Akcionarskog fonda, a prema najavi iz Banke Poštanske štedionice, isplata će biti realizovana sukcesivno tokom nekoliko dana.

Prema rečima Aleksandra Čortana iz Poštanske štedionice, sutra će pomoć biti isplaćena blizu 1.000.000 klijenata, dok je za 24. septembar planirana isplata za 500.000 građana koji su se prijavili poslednjeg dana po Zakonu o državnoj pomoći. Na taj način, tokom četiri dana, sredstva iz Akcionarskog fonda i budžeta dobiće ukupno oko sedam miliona građana.

Detalji isplate i uslovi za dobijanje pomoći

Jednokratna novčana pomoć od 6.000 dinara (oko 50 evra) namenjena je svim punoletnim građanima upisanim u Akcionarski fond, kao i onima koji su se prijavili za ovaj vid podrške putem portala Uprave za trezor između 7. i 21. septembra. Veći deo sredstava dolazi iz rezerve Akcionarskog fonda, koja se punila prodajom akcija i udela državnih preduzeća tokom procesa privatizacije. Ostatak novca do punog iznosa po korisniku obezbeđuje Vlada iz državnog budžeta.

Isplata se danas najpre realizuje za građane sa pravima u Akcionarskom fondu, penzionere i korisnike novčane socijalne pomoći, kojima će sredstva biti uplaćena automatski. Građani koji nemaju bankovni račun dobijaju namenski račun u Poštanskoj štedionici.

Proces prijave i rokovi za podizanje sredstava

Prema zvaničnim podacima, za jednokratnu pomoć putem portala Uprave za trezor prijavilo se 1.696.000 građana. Skoro tri miliona građana proverilo je svoj status u Akcionarskom fondu. Isplata za one koji su se prijavili počinje od 23. septembra, dok će građani koji nemaju pravo iz Akcionarskog fonda moći da podignu sredstva iz budžeta u roku od godinu dana.

Naslednici preminulih građana sa besplatnim akcijama takođe imaju pravo na isplatu, uz pravosnažno ostavinsko rešenje i važeću ličnu kartu. Službeno, sredstva će biti uplaćena i licima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, bez potrebe za dodatnom prijavom.

Širi ekonomski značaj Akcionarskog fonda

Akcionarski fond, kao državni instrument za upravljanje akcijama i udelima stečenim kroz privatizaciju, ima ključnu ulogu u realizaciji ovakvih masovnih isplata novčane pomoći. Ovaj proces, koji je još uvek u toku, podseća na značaj državnog vlasništva i transformaciju iz javnog u privatni sektor.

Pomoć iz Akcionarskog fonda predstavlja važan vid podrške građanima u godini u kojoj su fiskalne mere usmerene na povećanje kupovne moći i socijalnu sigurnost. Kao rezultat, država koristi rezerve prikupljene tokom privatizacije za direktnu finansijsku podršku građanima, istovremeno podstičući potrošnju i ekonomski oporavak.

Srbija većinu izvoza plasira u EU i CEFTA region, dok u EFTA i baltičke zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza

Srbija ostvarila je izvoz u bogate evropske zemlje u ukupnoj vrednosti od samo 500 miliona evra godišnje, pokazuju podaci za proteklu godinu. Izvoz srpske robe na tržišta članica Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA) i baltičkih zemalja čini svega šest odsto ukupnog izvoza, dok je dominantan plasman usmeren ka Evropskoj uniji sa 65 odsto i CEFTA regionu sa 15 odsto udela. Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije sa svetom vredela je 74,93 milijarde evra, pri čemu evropska tržišta imaju udeo od 86 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i Privredne komore Srbije.

Geografska koncentracija izvoza i potencijalna tržišta

Srbija geografski blisko sarađuje sa tradicionalnim partnerima iz Evropske unije, ali srpski izvoz u zemlje kao što su Švajcarska, Norveška, Lihtenštajn, Island, Litvanija, Letonija, Estonija, Moldavija i Gruzija ostaje skroman. U ovih devet zemalja Srbija godišnje izvozi robu u vrednosti do 500 miliona evra, što je iznos koji odgovara prosečnom mesečnom izvozu u Nemačku. Kao rezultat, izvoz u ove države je gotovo deset puta manji od izvoza u zemlje CEFTA regiona.

Strukturni problemi i trgovinska bilansa sa EFTA i baltičkim zemljama

Jedan od ključnih izazova jeste niska finalizacija proizvoda i dominacija stranih kompanija u izvoznom sektoru. Takođe, veliki deo izvoza usmeren je na ograničen broj tržišta, dok potencijal bogatih evropskih zemalja ostaje nedovoljno iskorišćen. Na primer, članice EFTA imaju prosečan BDP po glavi stanovnika iznad 140.000 dolara, prema podacima MMF-a. Ipak, Srbija u Švajcarsku izvozi 273 miliona evra, dok uvoz iz te zemlje iznosi 752 miliona evra. Izvoz u Norvešku je 29 miliona evra, dok je uvoz 99 miliona evra. U Lihtenštajn Srbija izvozi tekstil vredan 11,9 miliona evra i uvozi industrijske alate za 1,5 miliona evra. Islandu prodaje robu za 3,9 miliona evra, a uvozi za 1,2 miliona evra.

Izvoz u baltičke i istočnoevropske zemlje

Baltičke zemlje, Litvanija, Letonija i Estonija, sa ukupno 6,1 milion stanovnika, godišnje uvezu robu vrednu oko 87 milijardi evra. Izvoz Srbije u ove tri zemlje iznosi 99,5 miliona evra, dok je uvoz 88 miliona evra. U Moldaviju Srbija izvozi za 46 miliona evra, dok iz te zemlje uvozi za 37 miliona evra. Sa Gruzijom je suficit 11,5 miliona evra, a ukupna vrednost razmene ostaje skromna. Prema analizi, iako su tržišta ovih država manja po broju stanovnika od Nemačke, njihova prosečna kupovna moć, posebno u EFTA, višestruko je veća od proseka CEFTA regiona.

Prostor za rast srpskog izvoza na evropskim tržištima

Kao rezultat ovakve strukture, postoji značajan prostor za povećanje izvoza u bogate evropske zemlje, uz unapređenje finalizacije proizvoda i diversifikaciju tržišta. Prisutnost srpske robe na tržištima sa visokom kupovnom moći i stabilnim ekonomskim okruženjem mogla bi doprineti stabilnijem rastu ukupnog izvoza. Strateški pristup u izvoznim politikama, intenzivnija saradnja sa EFTA i baltičkim državama i povećanje konkurentnosti proizvoda, ključni su za dalji razvoj spoljnotrgovinskog sektora Srbije.

Irski regulator utvrdio nepravilnosti u čuvanju i korišćenju lokacijskih podataka kompanije, Gugl mora da uskladi praksu u roku od šest meseci

Irska Komisija za zaštitu podataka (DPC) izrekla je Google-u kaznu od 403 miliona evra zbog nepravilnosti u obradi podataka o lokaciji korisnika. Kazna je rezultat istrage o načinu na koji je američka tehnološka kompanija postupala sa podacima korisnika u Evropskoj uniji između 2018. i 2020. godine. Fokus ispitivanja bili su načini na koje su funkcije “Aktivnost na vebu i u aplikacijama”, “Istorija lokacija” i “Tačnost lokacije” prikupljale i čuvale podatke.

DPC je naveo da korisnici možda nisu bili svesni kako Google koristi podatke o njihovoj lokaciji. Kao rezultat toga, ti podaci mogli su da se upotrebe i za ciljano oglašavanje ili za zaključivanje o interesovanjima korisnika bez njihovog jasnog pristanka. Regulator je takođe utvrdio da je kompanija čuvala podatke duže nego što je bilo potrebno, čime je dodatno ugrozila kontrolu korisnika nad ličnim informacijama.

Obrada podataka o lokaciji korisnika

Google je prema nalazu DPC-a prekršio pravila Evropske unije o zaštiti privatnosti (GDPR) u nekoliko ključnih aspekata. Pre svega, korisnici nisu imali jasne informacije o tome na koji način i u koju svrhu kompanija koristi podatke o njihovoj fizičkoj lokaciji. Pored toga, Gugl je podatke zadržavao i nakon što su korisnici pokušali da ograniče prikupljanje ili obrišu postojeće informacije. To je, prema regulatoru, dovelo do narušavanja transparentnosti i prava korisnika na privatnost.

U istrazi, koja je započeta 2020. godine posle žalbi više evropskih organizacija za zaštitu potrošača, uključujući i panevropsku organizaciju BEUC, utvrđeno je da su postojale sistemske slabosti u načinu na koji Gugl upravlja lokacijskim podacima. Kao rezultat, kompaniji je naloženo da u roku od šest meseci izvrši usklađivanje sa GDPR regulativom.

Regulatorne posledice i širi evropski kontekst

Irska Komisija za zaštitu podataka je nadležna za nadzor nad većinom velikih američkih tehnoloških kompanija koje posluju u Evropskoj uniji. Prema navodima DPC-a, paralelno se vode još tri istrage protiv Gugla, sve u naprednoj fazi. Ove mjere pokazuju pojačanu regulatornu aktivnost prema tehnološkim gigantima, posebno kada je reč o zaštiti ličnih podataka i privatnosti korisnika na evropskom tržištu.

Osim toga, kazna od 403 miliona evra predstavlja jednu od najviših izrečenih u oblasti zaštite privatnosti u EU. Na ovaj način, evropski regulatori šalju jasnu poruku globalnim tehnološkim kompanijama o neophodnosti striktne primene GDPR standarda. Kompanija će morati da izmeni svoje interne procese i obavesti korisnike o načinu prikupljanja i korišćenja podataka, što može uticati na dalji razvoj digitalnog oglašavanja i personalizovanih usluga u regionu.